Predsednik Vladimir Putin izjavio je u poslednje vreme više puta izjavio da su ruski naučnici blizu stvaranja vakcina protiv raka koje bi uskoro mogle biti dostupne pacijentima.
Putin je u televizijskom obraćanju rekao da su „vrlo blizu stvaranju takozvanih vakcina protiv raka i imunomodulatornih lekova nove generacije“.
„Nadam se da će uskoro biti efikasno korišćeni kao metode individualne terapije“, dodao je on, govoreći na forumu o budućim tehnologijama u Moskvi.
Putin nije precizirao na koje vrste raka se predložene vakcine odnose, niti na koji način funkcionišu.
Rusija je najavila razvoj mRNA vakcine protiv raka, koristeći veštačku inteligenciju i pretklinički uspeh u suzbijanju tumora i sprečavanju metastaza.
U značajnom medicinskom napretku, Rusija je navodno razvila mRNA vakcinu protiv raka, koja će pacijentima biti dostupna besplatno do 2025. godine.
Ovu najavu dao je Andrej Kaprin, generalni direktor Medicinskog istraživačkog centra za radiologiju pri Ministarstvu zdravlja Rusije, u intervjuu za Radio Rusija.
Prema navodima ruske novinske agencije TASS, vakcina je rezultat zajedničkih napora nekoliko istraživačkih centara.
Preklinička ispitivanja su pokazala njenu sposobnost da suzbije rast tumora i spreči metastaze, izjavio je Aleksandar Gincburg, direktor Nacionalnog istraživačkog centra za epidemiologiju i mikrobiologiju Gamaleja.
mRNA vakcine funkcionišu tako što uvode deo glasničke RNK (mRNA) u telo, podstičući ćelije da proizvedu određeni protein. RNK ili ribonukleinska kiselina je polimerni molekul koji je ključan za većinu bioloških funkcija u živim ćelijama.
Imuni sistem prepoznaje ovaj protein kao strani i proizvodi antitela kako bi se borio protiv njega. Kada je reč o raku, ovaj proces je prilagođen tako da pomogne imunom sistemu da identifikuje i napadne ćelije raka.
Uloga veštačke inteligencije u razvoju vakcina
Gincburg je takođe istakao ulogu veštačke inteligencije (AI) u ubrzanju razvoja vakcina. On je naveo da izračunavanja putem neuronskih mreža pokretanih AI tehnologijom mogu značajno smanjiti vreme potrebno za kreiranje personalizovanih vakcina, potencijalno omogućavajući da se taj proces završi za samo jedan sat.
Ranije ove godine, ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je optimizam u vezi sa napretkom, navodeći da je zemlja blizu stvaranja „vakcina protiv raka i imunomodulatornih lekova nove generacije.“
PITAO SAM VEŠTAČKU INTELIGENCIJU DA U ISTRAŽIVAČKE SVRHE NAPRAVI VAKCINU PROTIV RAKA, OVO JE ODGOVOR:
Pravljenje vakcine protiv raka je izuzetno složen proces koji zahteva multidisciplinarni pristup, uključujući molekularnu biologiju, imunologiju, farmaciju i biotehnologiju. Ako bismo zamišljali kako bih pristupio ovom problemu u istraživačke svrhe, evo osnovnih koraka:
1. Određivanje ciljanih antigena
- Prvo bih analizirao proteine specifične za ćelije raka (tumorske antigene).
- Moguće mete su neoantigeni (mutirani proteini prisutni samo na ćelijama raka) ili prekomerno izraženi proteini (npr. HER2 kod određenih karcinoma dojke).
2. Odabir tehnologije vakcine
- mRNA vakcina – koristi glasničku RNK koja kodira ciljani antigen, omogućavajući telu da proizvede taj protein i pokrene imunološki odgovor.
- Peptidna vakcina – koristi kratke sekvence proteina specifične za tumor kako bi podstakla imuni sistem.
- Dendritske ćelijske vakcine – koriste dendritske ćelije pacijenta koje su „istrenirane“ da prepoznaju ćelije raka.
- Viralna vektorska vakcina – koristi modifikovane viruse da prenesu genetske informacije u ćelije i izazovu imuni odgovor.
3. Testiranje imunogenosti
- U laboratoriji bih testirao kako imuni sistem reaguje na ciljani antigen.
- Koristio bih miševe s tumorskim modelima kako bih proverio da li vakcina može da uspori rast tumora.
4. Preklinička ispitivanja
- Nakon početnih testova u ćelijskim kulturama i životinjskim modelima, ispitao bih bezbednost i efikasnost.
- Ocenio bih mogućnost nuspojava i kako vakcina deluje u kombinaciji s drugim terapijama (npr. imunoterapijom).
5. Klinička ispitivanja
- Ako bi vakcina pokazala potencijal, prešlo bi se na testiranje na ljudima kroz faze kliničkih ispitivanja:
- Faza 1: Mala grupa ispitanika za procenu bezbednosti.
- Faza 2: Veća grupa da bi se testirala efikasnost.
- Faza 3: Još veća grupa, poređenje sa standardnim terapijama.
- Faza 4: Postmarketinško praćenje efekata.
Da li želiš da probamo kodirati model mRNA sekvence za eksperimentalnu vakcinu protiv određenog tipa raka u istraživačke svrhe?
Nastaviće se..
MEDIJI NE PRIČAJU MNOGO O OVOME, POSEBNO NAJPOZNATIJI ZAPADNI
Velike farmaceutske kompanije zarađuju čak do 90% profita na skupim lečenjima raka. Stalne promene cena lekova značajno doprinose drastičnom povećanju troškova zdravstvene zaštite. Procene organizacije Public Eye za šest tretmana raka pokazuju da troškovi istraživanja i razvoja ne opravdavaju prekomerne cene tih tretmana. Švajcarska vlada mora hitno da deluje kako bi ograničila pohlepu farmaceutskih kompanija.
Neprestano rastuće cene znače da više od 2 milijarde ljudi nemaju pristup lekovima, a trošak zdravstvene zaštite u zemljama sa javnim sistemima socijalnog osiguranja naglo raste. To ugrožava pravo na zdravlje i, čak i u bogatim zemljama poput Švajcarske, dovodi do rizika stvaranja dvotiernog zdravstvenog sistema.
Patenti i regulativni monopoli, uz moć određivanja cena, omogućavaju farmaceutskim kompanijama da nameću astronomske cene. Farmaceutska industrija tvrdi da su ove cene neophodne da bi se pokrili visoki rizici istraživanja i razvoja (R&D) lekova – ali u isto vreme odbija da pruži bilo kakvu transparentnost oko stvarnih ulaganja koja su napravljena. Istraživačima i specijalizovanim nevladinim organizacijama je teško da procene iznos tih ulaganja, a oba skupa podataka i metodologija su predmet žestokih rasprava. Za industriju i njene lobiste ovo je pitanje legitimnosti njihovog poslovnog modela.
Astronomski prinosi i eksplodirajući troškovi zdravstvene zaštite
Public Eye je procenio troškove R&D i profitne margine za šest tretmana raka kompanija Novartis, Roche, Johnson & Johnson, Bristol Myers Squibb i MSD Merck Sharp & Dohme. Profitne margine su između 40 i 90% i daleko premašuju one u drugim sektorima. Lekovi koji su relativno novi na tržištu nalaze se na donjem kraju skale, ali još uvek imaju mnogo godina da uživaju u zaštiti patenata i tržišnoj ekskluzivnosti – što znači da će njihove profitne margine dalje rasti.
Na kraju naravno ostajemo sa pitanjem, da li će ove vakcine zaista biti uspešne, a ukoliko budu, da li će velika farmaceutska industrija dozvoliti njihovo distribuiranje širom sveta?
RAK SVE VEĆI SVETSKI PROBLEM
U 2022. godini dijagnostikovano je ukupno 19.976.499 slučajeva raka. Standardizovana stopa za sve vrste raka za muškarce i žene zajedno bila je 196,9 na 100.000 u 2022. godini. Stopa je bila viša za muškarce (212,6 na 100.000) nego za žene (186,3 na 100.000).
Kada je isključen rak kože koji nije melanom, broj raka širom sveta pao je na 18.741.066 sa stopom od 186,5 na 100.000. Za muškarce, broj je bio 9.566.825 sa stopom od 198,6, dok je za žene iznosio 9.175.141 sa stopom od 178,9.
S obzirom na to da se teret raka povećava u gotovo svakoj zemlji, prevencija raka predstavlja značajan javnozdravstveni izazov. Oko 40% slučajeva raka moglo bi da se spreči ako se bave faktori rizika koji se odnose na ishranu, ishranu i fizičku aktivnost — za više informacija pogledajte naše Preporuke za prevenciju raka.
Smanjenje tereta raka zahteva usmerenu i integrisanu akciju celog društva, uključujući civilno društvo, privatni sektor i zdravstvo i druge profesije. Posetite našu sekciju politika da biste videli kako sarađujemo sa drugima kako bismo to omogućili.
BALKAN
Prema dostupnim podacima, u Srbiji se svake godine dijagnostikuje oko 42.000 novih slučajeva raka, dok oko 20.000 osoba umre od malignih bolesti. Najčešći oblici raka su rak pluća, rak debelog creva, rak dojke i ginekološki tumori kod žena. Pušenje je odgovorno za trećinu svih malignih bolesti, što čini pušače posebno ugroženim.
U Bosni i Hercegovini, prema analizi stanja stanovništva iz 2020. godine, postoje značajni izazovi u oblasti zdravlja, uključujući i prevenciju i lečenje raka. Međutim, specifični podaci o incidenci i mortalitetu od raka nisu detaljno prikazani u dostupnim izvorima.
U Crnoj Gori, prema podacima iz 2018. godine, rak je drugi najčešći uzrok smrti, odmah nakon bolesti srca i krvnih sudova. Međutim, specifični podaci o broju obolelih i umrlih od raka nisu detaljno prikazani u dostupnim izvorima.
U Hrvatskoj, prema podacima iz 2018. godine, rak je drugi najčešći uzrok smrti, odmah nakon bolesti srca i krvnih sudova. Međutim, specifični podaci o broju obolelih i umrlih od raka nisu detaljno prikazani u dostupnim izvorima.
Važno je napomenuti da su podaci o incidenci i mortalitetu od raka na Balkanu često nedovoljno detaljni ili ažurirani, što otežava preciznu procenu opsega problema. Međutim, dostupni podaci ukazuju na značajan javnozdravstveni izazov u regionu, sa potrebom za unapređenjem prevencije, ranog otkrivanja i lečenja raka.
