Predsednik SAD Donald Trump tvrdi da je razgovarao o sukobu u Ukrajini sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom putem telefona, prenosi New York Post. Kremlj još uvek nije komentarisao ovu tvrdnju.
Američki predsednik, koji je više puta obećao da će brzo okončati sukob u Ukrajini, izneo je ove izjave u intervjuu sa novinarima na brodu Air Force One u petak, koji je objavljen tek sledećeg dana. Međutim, NY Post nije pružio nikakve citate iz navodnog telefonskog razgovora u intervjuu sa Trumpom.
Kada su ga pitali koliko puta je bio u kontaktu sa Putinom, Trump je odgovorio: „Bolje da ne kažem.“ Američki predsednik je za novine rekao da veruje da njegov ruski kolega želi prekid neprijateljstava. „On želi da ljudi prestanu da umiru,“ rekao je Trump. „Svi ti mrtvi ljudi. Mladi, mladi, lepi ljudi. Kao vaša deca, dva miliona njih – i to bez razloga.“
Nije jasno odakle je uzeo tačan broj, niti na koji vremenski period se odnosi.
Prema NY Postu, Trump je izneo ove komentare dok je bio u pratnji savetnika za nacionalnu bezbednost Mikea Waltza. Obratio mu se rečima: „Hajde da pokrenemo ove sastanke. Žele da se sastanu. Svakog dana ljudi umiru,“ izveštava se.
Trump je više puta rekao da želi da se sastane sa Putinom kako bi razgovarao o rešavanju ukrajinske krize. Moskva je saopštila da je otvorena za razgovore, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov je u sredu potvrdio da su Rusija i SAD imali kontakte „između pojedinih sektora“, te da su se oni nedavno „intenzivirali“, bez pružanja dodatnih detalja.
Trump je dodao da je „uvek imao dobar odnos sa Putinom“, tvrdeći da bi, da je bio predsednik 2022. godine, sprečio sukob u Ukrajini, te je okrivio svog prethodnika, Džoa Bajdena, za omogućavanje neprijateljstava.
Iako američki predsednik nije javno otkrio svoj plan za mir, navodi se da on podrazumeva zamrzavanje sukoba duž trenutne linije fronta, uspostavljanje demilitarizovane zone koju bi patrolirali evropski vojnici, i suspendovanje Ukrajine od pristupanja NATO-u.
Rusija je isključila mogućnost zamrzavanja sukoba, naglašavajući da bilo koje potencijalno rešenje mora priznati „teritorijalnu stvarnost na terenu“ i da Kijev mora da se obaveže na trajnu neutralnost, demilitarizaciju i denacifikaciju.
AMERIKA JE TO PRIHVATILA?
U velikom udarcu, najava Donalda Trampa 20. januara, odmah po preuzimanju funkcije, o 90-dnevnom zamrzavanju američke spoljne pomoći širom sveta izazvala je paniku u Ukrajini. Mnogi sektori su već bili pogođeni naredbama o obustavi finansiranja koje je izdao novi američki sekretar za spoljnu politiku, Marko Rubio, uključujući programe za reintegraciju veterana, obrazovanje mladih koji žive blizu fronta i popravku infrastrukture. Čak su i operacije uklanjanja mina u Ukrajini, gde je gotovo petina teritorije pod okupacijom ruske vojske, bile pogođene.
ČEKA SE KRAJ DONBASA?
Pobeda Rusije u ukrajinskom gradu Chasiv Yar, koji je trenutno na meti intenzivne vojne ofanzive, ugrozila bi sigurnost preostalih ukrajinskih gradova u Donjecku, rekao je visoki ukrajinski zvaničnik za POLITICO u utorak.
„Ako ruski okupatori uspeju da zauzmu ovaj grad, imaće priliku da pokrenu ofanzivu na Kostiantynivku, Družkivku, Kramatorsk i Slovjansk“, rekao je potpukovnik Nazar Vološin, portparol ukrajinske vojske.
„Ovi gradovi su poslednje uporište Donjecke oblasti, koja je pod kontrolom Ukrajine“, dodao je on.
Rusija je zauzela skoro ceo Časov Jar, što je velika pobeda za njih, s obzirom koliko je to utvrdjenje bilo, a sada prvi put vrši i direktne udare na Kramatorsk i Slovjansk, poslednja uporišta posle kojih više nema utvrdjenja, i Donbas bi zasigurno ceo pao nakon toga u Ruske ruke.
Mnogi se pitaju, da li možda Tramp to i čega pre nego što dodje do pregovora za mir?
U protekloj sedmici, kritike prema predsedniku Volodimiru Zelenskom i njegovom timu postale su sve glasnije. Politički oponenti optužuju vlast da se više fokusira na predstojeće izbore nego na ratne operacije, dok gradonačelnik Kijeva, Vitalij Kličko, tvrdi da ljudi iz predsednikove administracije sabotiraju njegov rad. U isto vreme, istaknuti opozicioni političari pojačali su diplomatske aktivnosti u inostranstvu.
„To je povezano s Trumpom i očekivanim pregovorima… Aktivnost je porasla, jasno je da postoji politička nervoza“, izjavio je Volodimir Fesenko, politički analitičar iz Kijeva.
Dodatnu neizvesnost unose i izveštaji da američki predsednik Donald Trump želi da Ukrajina do kraja godine organizuje predsedničke izbore, posebno ako se postigne prekid vatre s Moskvom. Ova informacija izazvala je buru u ukrajinskim političkim krugovima.
Opozicija se mobiliše. Petro Porošenko, bivši predsednik Ukrajine i vodeća opoziciona figura, poslednjih sedmica viđen je u susretima sa brojnim visokim stranim zvaničnicima. On negira da su njegovi potezi povezani s mogućim izborima i tvrdi da bi održavanje izbora u ovom trenutku samo išlo na ruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i dodatno destabilizovalo zemlju.
„Naš zadatak je pobediti u ratu“, izjavio je Porošenko za Reuters. Ipak, njegova stranka, Evropska solidarnost, optužila je Zelenskog da pokušava da spreči Porošenka da uopšte ostane u parlamentu, te da je previše zaokupljen „predstojećim izborima umesto vođenjem rata“.
Sličnu strategiju vodi i Julija Timošenko, bivša premijerka, koja je postala mnogo vidljivija u međunarodnim krugovima, sastajući se sa zvaničnicima Evropske unije. Uz to, oštro je kritikovala ukrajinske vlasti zbog hapšenja generala povezanog s neuspješnom odbrambenom operacijom u maju prošle godine.
Kličko protiv Zelenskog: Predizborna borba ili istinska politička sabotaža? Jedna od najžešćih kritika prema Zelenskom došla je iz redova Klička, gradonačelnika Kijeva i mogućeg predsedničkog izazivača. Kličko je prošle sedmice optužio predsedničku administraciju da opstruira rad njegovog civilnog tima, a za to je direktno optužio vojnog administratora grada, kojeg je imenovao sam Zelenski.
Predsednički tim odbio je da komentariše ove optužbe, prebacujući odgovornost na gradskog administratora, koji je negirao Kličkove tvrdnje.
Analitičar Fesenko smatra da su pojedine političke grupe već počele da okupljaju aktiviste i formiraju predizborne timove, ali da se Zelenskijev tabor još ne priprema za izbore. „Mislim da je ovo lažni start“, zaključio je.
SAD vrše pritisak, ali rat postavlja prepreke Američki zvaničnici tvrde da još nisu doneli konačnu odluku o strategiji prema Ukrajini i da se njihova politika i dalje razvija. Međutim, ukrajinski političari, i iz vlasti i iz opozicije, naglašavaju da bi izbori u ovom trenutku mogli ugroziti nacionalno jedinstvo.
Osim političkih izazova, postoje i ozbiljni logistički problemi. Zamenik šefa Centralne izborne komisije Ukrajine, Serhij Dubovik, rekao je za Reuters da bi trebalo najmanje četiri do šest meseci da se organizuju izbori, s obzirom na raseljene birače, uništenu infrastrukturu i činjenicu da je petina Ukrajine pod ruskom okupacijom.
Ukrajinski zakon jasno zabranjuje izbore tokom ratnog stanja, koje je proglašeno kako bi država mogla efikasnije da vodi rat. Zelenski je ranije rekao da će se izbori održati čim se ratno stanje završi, ali nije naveo hoće li se ponovo kandidovati.
S druge strane, Putin koristi činjenicu da Ukrajina nije održala izbore kao argument da Zelenski nije legitimni lider i da nije u poziciji za pregovore.
Kako god, sve je veći pritisak na Ukrajinu, i pravo je pitanje sa koliko teritorije će ona izaći do početka pregovora o miru.
