Američka vlada je izbegla federalno gašenje nakon što su se i Predstavnički dom i Senat dogovorili o kratkoročnom sporazumu o finansiranju.
Predlog zakona koji obezbeđuje finansiranje do 17. novembra dobio je ogromnu podršku, a predsednik Džo Bajden ga je potpisao nekoliko minuta pre roka.
Međutim, isključuje svaku novu pomoć Ukrajini što udara na same demokrate, za koje je to bio ključni zahtev.
Predsednik republikanskog Predstavničkog doma Kevin Makarti podneo je predlog zakona uprkos tvrdolinijašima u svojoj stranci.
Zatvaranje vlade, koje bi desetine hiljada federalnih službenika stavilo na odmor bez plate i suspendovalo različite vladine službe, trebalo je da počne u 00:01 u nedelju.
Međutim, u dramatičnom preokretu u subotu popodne, Makarti je odlučio da stavi na glasanje privremenu meru finansiranja koja će vladu držati otvorenom.
Mera sadrži sredstva za prirodne katastrofe, ali ne pravi velike ustupke u pogledu nivoa potrošnje – ključni zahtev republikanaca koji kontrolišu donji dom.
Većina poslanika je želela da spreči zatvaranje, a zakon je podržalo više demokrata nego republikanaca, a čak 90 republikanaca u Predstavničkom domu glasalo je protiv.
Taj potez je bio udarac za malu grupu “desničarskih” republikanaca kako ih mejnstirm mediji nazivaju koji su održali pregovore u Domu sa nepopustljivim zahtevima za smanjenje potrošnje i bez nove pomoći Ukrajini.
Samo malo sumiranje, zanimljivo je kako se danas zovu desničari oni koji ne žele da šalju oružje u zaraćenu zonu kako bi taj rad što duže trajao i kako bi što više ljudi poginulo bez ikakvih dijaloga.. da se vratimo na temu.
Pošto je Predstavnički dom prekinuo zasedanje odmah nakon glasanja, Senatu koji je usaglasio sopstveni predlog zakona koji uključuje pomoć Ukrajini nije preostalo ništa drugo nego da prihvati zakone Doma, protiv je glasalo samo devet senatora – svi republikanci.
Makarti je priznao da sporazum u poslednjem trenutku nije bio put kojim je želeo da ide, rekavši novinarima da je „pokušao da prođe najkonzervativniju moguću meru zaustavljanja“, ali „nismo imali 218 republikanaca“.
U saopštenju objavljenom ubrzo nakon glasanja u Senatu, predsednik Džo Bajden je rekao da su „ekstremni republikanci u Predstavničkom domu“ nastojali da stvore „proizvedenu krizu“ i pozvao predsednika Makartija da dozvoli da se dalji sporazum o finansiranju Ukrajine prođe bez odlaganja.
On je rekao: “Ni pod kojim okolnostima ne možemo dozvoliti da se američka podrška Ukrajini prekine.”
Zašto u Americi dolazi do isključenja vlade? Znak da Ukrajina iscrpljuje previše sredstava?
Američka vlada se zatvarala deset puta u poslednjih 40 i više godina. U međuvremenu, u drugim zemljama vlade nastavljaju da funkcionišu, čak i u sred ratova i ustavnih kriza. Zašto se ovaj jedinstveni američki fenomen nastavlja?
Za većinu sveta, zatvaranje vlade je veoma loša vest – rezultat revolucije, invazije ili katastrofe. Za mnoge iznenađuje činjenica da su lideri jedne od najmoćnijih nacija na Zemlji svojevoljno izazvali krizu koja obustavlja javne usluge i smanjuje ekonomski rast.
U dogovoru u poslednjem trenutku u subotu, Kongres je uspeo da izbegne gašenje tako što je usvojio nacrt zakona o stopi potrošnje koji će održati vladu da radi još 45 dana. Ali to znači da će političari morati da se vrate za pregovarački sto, a zemlja bi se mogla ponovo suočiti sa novim zatvaranjem, kada ponestane sredstava.
Američki federalni sistem vlasti dozvoljava da različite grane vlasti kontrolišu različite stranke. To je bila struktura koju su osmislili osnivači nacije da bi podstakli kompromis i promišljanje, ali je u poslednje vreme imala suprotan efekat.
To je zato što je 1980. godine, državni tužilac pod administracijom predsednika Džimija Kartera izdao usko tumačenje Zakona o borbi protiv nedostataka iz 1884. godine. Zakon o potrošnji iz 19. veka zabranio je vladi da sklapa ugovore bez odobrenja Kongresa; tokom skoro jednog veka, ako je postojao jaz u budžetima, vlada je dozvoljavala da se neophodna potrošnja nastavi. Ali nakon 1980. godine, vlada je zauzela mnogo stroži stav: nema budžeta, nema potrošnje.
KOLIKO NOVCA UKRAJINI JE SAD DALA?
Od početka rata, Bajdenova administracija i Kongres SAD usmerili su više od 75 milijardi dolara pomoći Ukrajini, što uključuje humanitarnu, finansijsku i vojnu podršku, prema Kilskom institutu za svetsku ekonomiju, nemačkom istraživačkom institutu.
2022. godine Kongres je odobrio 113 milijardi dolara pomoći Ukrajini, ovo je prema Komisiji za odgovorni savezni budžet
Otkako je Rusija započela invaziju na Ukrajinu, Kongres je odobrio više od 113 milijardi dolara pomoći i vojne pomoći za podršku ukrajinskoj vladi i savezničkim nacijama. Sveobuhvatni paket aproprijacija za fiskalnu godinu (FG) 2023. uključivao je dodatnih 47,3 milijarde dolara hitnog finansiranja za pružanje humanitarne, vojne i ekonomske pomoći Ukrajini pored 65,8 milijardi dolara već odobrenih u tri druga paketa hitnog finansiranja koje je usvojio Kongres.
Od 113 milijardi dolara odobrenih 2022. godine, oko tri petine (67 milijardi dolara) dodeljeno je za potrebe odbrane, a preostale dve petine (46 milijardi dolara) za neodbrambene brige kao što su opšta pomoć ukrajinske vlade, ekonomska podrška i pomoć za preseljenje izbeglica . Kancelarija za budžet Kongresa (CBO) je dala procene troškova za četiri paketa finansiranja u trenutku kada je svaki usvojen. Ukupno, CBO je procenio da će 6,6 milijardi dolara od 113 milijardi dolara biti potrošeno u fiskalnoj 2022. godini i još 37,7 milijardi dolara u fiskalnoj 2023. godini. Štaviše, CBO je procenio da će više od polovine odobrenih sredstava biti potrošeno do kraja fiskalne godine 2024. i više od tri -četvrtine do kraja fiskalne 2026.
Ovo je pomoglo značajno Ukrajini u svojoj odbrani i prolongiranju rata zajedno sa mnogim vojnim uspesima na bojnom polju, ali ostaje pitanje koliko će ovo trajati i da li je postignuto dovoljno uspeha s obzirom na toliku podršku na svim nivoima?
Ilon Mask sve češće takodje kritikuje Zelenskog i Ukrajinu uprkos tome što njegovi SpejsEks sateliti značajno pomažu Ukrajini i njihovim saveznicima u ratu protiv Rusije, te je nedavno i stavio mim na kojem je pisalo: “Ono kada prodje 5 minuta a nisi tražio milijarde dolara pomoći.”
Da li nam svi ovi dogadjaji govore da će SAD imati sve veće probleme u slanju pomoći Ukrajini? Ostaje pitanje i šta će se dogoditi ukoliko demokrate izgube svog predstavnika u Beloj kući.
Amerika u problemu?
Republikanski Govornik Kevin Makarti odlučio je da drži vladu otvorenom na jedini način na koji je mogao – udruživanjem sa demokratama – u iznenadnom preokretu koji ga je ostavio politički ranjivim kao i uvek.
Medjutim ubrzo je usledlo glasanje za smenu Makartija, što je dalje ostavilo po zahtev Bajdenove administracije u iznosu od 24 milijarde dolara za novu vojnu pomoć, podnet Kongresu tokom leta, u neizvesnosti. Takođe je kasu ostavilo opasno niskom.
Da je ovo veliki udar govori nam i pisanje CNN-a koji govori sledeće:”Smjenjivanje predsedavajućeg Predstavničkog doma Kevina Makartija u američkom Kongresu bacilo je mračan oblak na već problematičan proces vojne i finansijske pomoći Vašingtona Ukrajini, dok se njena kontraofanziva protiv Rusije nastavlja sa malim promenama na linijama fronta.”
Znači ne samo da pišu da je sada veliki problem za snabdevanje Ukrajine već govori i da ukrajinska kontraofanziva ide veoma sporo, što je retkost da čujemo od strane ovih medija.
Kao dokaz da su se SAD nadavale i naoružanja i novca i da im je ova blokada veliki problem govori nam činjenica da sada šalju iransku zapljenjenu municiju.
Prošle nedelje, glavni finansijski direktor Pentagona, Majkl Mekord, upozorio je lidere Kongresa da je novac za Ukrajinu pri kraju. U pismu koje su naknadno objavile demokrate u Predstavničkom domu, Mekord je rekao da je Pentagonu ostalo oko 5,4 milijarde dolara u onome što je poznato kao predsednička ovlašćenja za povlačenje, što omogućava brzu otpremu oružja iz postojećih zaliha. To je u suštini oko dva meseca novca.
Mekord je takođe upozorio da je od otprilike 26 milijardi dolara koje je Kongres odobrio da zameni oružje i opremu koja je poslata Ukrajini ostalo samo 1,6 milijardi dolara.
Jedan cevovod, Inicijativa za pomoć u bezbednosti Ukrajine (USAI), već je prazan. Mekord je rekao liderima Kongresa da će „nedostatak finansiranja USAI-a sada odložiti ugovorne akcije koje bi mogle negativno uticati na sposobnost odeljenja da kupi esencijalnu dodatnu artiljeriju od 155 mm i kritičnu municiju koja je neophodna za uspeh ukrajinskih oružanih snaga“.
„Bez dodatnog finansiranja sada bismo morali da odložimo ili smanjimo pomoć da ispunimo hitne zahteve Ukrajine, uključujući protivvazdušnu odbranu i municiju koji su kritični i hitni sada dok se Rusija priprema za zimsku ofanzivu i nastavlja sa bombardovanjem ukrajinskih gradova“, rekao je on.
Anketa CNN-a u avgustu pokazala je da se većina Amerikanaca protivi da Kongres odobri dodatna sredstva za podršku Ukrajini u njenoj borbi, pri čemu je javnost otprilike podeljena u pogledu toga da li su SAD već učinile dovoljno.
To pokazuje promenu u javnom entuzijazmu, sa sličnom anketom sprovedenom u ranim danima invazije, u februaru 2022, koja je otkrila da 62% ispitanih ljudi smatra da je SAD trebalo da učine više.
KLIMATSKE PROMENE TAKODJE ZABRINUTE
Prema časopisu Scientificamerican, zaustavljanje rada vlade moglo bi odložiti klimatske akcije.
Pravila EPA o čistim automobilima, elektranama i metanu mogla bi se suočiti sa kašnjenjima zbog budžetskih previranja u Kongresu zbog zatvaranja savezne vlade.
EPA se već suočila sa ludim naporom da dovrši klimatska pravila u narednih šest meseci. Zatvaranje vlade bi to moglo otežati.
Agencija kasni sa rokom predlaganja i finalizacije propisa u celoj Bajdenskoj administraciji, a zatvaranje vlade preti da otežava agenciji da završi rad na ključnim delovima predsednikovog klimatskog programa pre nego što oni postanu ranjivi na preokrete predvođene republikancima. .
Znači sve se odjednom ruši ako ne kapne novac? Ostaje pitanje koliko novca zaista ode za ovu “borbu” i koliko je ovo sve postalo politizovano kako bi nekom kapao novac.
