IDIOKRATIJA
Image default

Zašto MAKRON Želi Trupe U UKRAJINI?

Poslednjih mesec dana svi su i dalje iznenadjeni oko komentara Makrona u kojima je sugerisao da nije isključena opcija oko slanja Nato trupa u Ukrajinu, i to u slučaju da Moskva nastavi napredovati ka Kijevu i Odesi, medjutim koji je zaista razlog ovih njegovih besnih izjava? Da nije glavni razlog uništenje francuskog uticaja u Africi od strane Rusije?

Francuski predsednik Emanuel Makron upozorio je zapadne sile da ne pokazuju bilo kakve znake slabosti prema Rusiji, dok je u četvrtak ponovio svoj stav da ne treba isključiti slanje zapadnih trupa u Ukrajinu, iako je rekao da današnja situacija to ne zahteva.

U intervjuu francuskim nacionalnim televizijama TF1 i France 2, Makron je upitan o izgledima za slanje zapadnih trupa u Ukrajinu, što je javno izneo prošlog meseca u komentarima koji su izazvali odbijanje drugih evropskih lidera koji su naglasili da ne planiraju to da urade.

“Danas nismo u toj situaciji“, rekao je on, ali je dodao da su “sve ove opcije moguće“.

Medij Mond je izvestio da je posle sastanka Fabijen Rusel, nacionalni sekretar Komunističke partije Francuske, rekao da je Makron izrazio kako se “stav Francuske promenio” u vezi sa ratom i da “nema više crvenih linija, nema više granica.

Makron je rekao da će raditi na pružanju dodatne podrške Ukrajini na sastanku sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i poljskim premijerom Donaldom Tuskom u Berlinu.

Prošlog meseca, francuski predsednik je izgledao izolovan na evropskoj sceni nakon što je njegova izjava na konferenciji u Parizu o Ukrajini izazvala negodovanje drugih lidera. Čini se da je Šolc posebno bio u suprotnosti sa Makronom, rekavši da su se učesnici složili da na ukrajinskom tlu neće biti “kopnenih trupa“ koje šalju evropske države.

“Ako bi se rat proširio Evropom, Rusija bi bila kriva“, dodao je Makron. “Ali ako bismo odlučili da budemo slabi; ako bismo danas odlučili da nećemo odgovoriti, to bi već bilo izbor poraza. A ja to ne želim.”

On je rekao da je za Evropu važno da ne povlači crvene linije, koje bi signalizirale slabost Kremlja i ohrabrile ga da nastavi sa invazijom na Ukrajinu. On je odbio da iznese detalje o tome kako bi moglo izgledati raspoređivanje u Ukrajini.

“Ne želim to da uradim. Želim da Rusija zaustavi ovaj rat i da se povuče sa svojih pozicija i dozvoli mir“, rekao je on. “Neću da dam vidljivost nekome ko meni ništa ne daje. Ovo je pitanje za predsednika Putina.

Ranije ove nedelje, Makron se vratio na komentare koje je dao nedelju dana ranije, a koji su široko tumačeni kao da on podržava slanje NATO vojnika u Ukrajinu da se bore protiv Rusije.

“Ništa ne treba isključiti“, rekao je francuski predsednik, posle skupa pristalica Ukrajine u Parizu 26. februara. “Učinićemo sve što možemo da sprečimo Rusiju da pobedi u ovom ratu“.

Njegovi komentari su naišli na podršku nekih lidera NATO-a, dok je Kremlj izdao saopštenje u kojem se navodi da bi takav potez mogao dovesti do direktnog sukoba između NATO-a i Rusije.

Obraćajući se novinarima 27. februara, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da bi uključivanje zapadnih trupa u rat rezultiralo “neminovnošću“ direktne konfrontacije.

Makron Uporan

Makron je tokom intervjua u četvrtak dodao da se poluostrvo Krim mora vratiti pod kontrolu Ukrajine ako želi da postoji „trajni mir“ u regionu između Kijeva i Moskve. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski dao je slične izjave, rekavši da se rat ne može završiti dok se Rusija ne odrekne kontrole nad celokupnom okupiranom teritorijom.

“Činimo sve kako bi to moglo da stavi Rusiju pod kontrolu, jer ću vam vrlo jednostavno reći da nema trajnog mira ako nema suvereniteta, povratka na međunarodno priznate granice Ukrajine i uključujući Krim“, rekao je Makron.

Nekoliko zapadnih saveznika Ukrajine, uključujući Sjedinjene Države, reklo je da nema planova za slanje trupa na prve linije fronta. Poljski ministar inostranih poslova Radoslav Sikorski je, međutim, rekao da nije “nezamislivo” da se napravi takav potez. Slične komentare dali su i slovački premijer Robert Fico i češki predsednik Petr Pavel.

Trenutno Francuska pokušava da sagradi savez zemalja otvorenih za potencijalno slanje zapadnih trupa u Ukrajinu — i u tom procesu produbljuje svoj sukob sa opreznijim Berlinom.

Francuski ministar spoljnih poslova Stefan Sežurne boravio je u petak u Litvaniji, gde se sastao sa svojim kolegama iz Baltika i Ukrajine kako bi potkrepio ideju da bi strane trupe mogle da pomognu Ukrajini u oblastima poput razminiranja.

“Nije na Rusiji da nam govori kako treba da pomognemo Ukrajini u narednim mesecima ili godinama“, rekao je Sejourne na sastanku kojim je predsedavao ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrijelius Landsbergis, a kojem je prisustvovao i njegov ukrajinski kolega Dmitro Kuleba. “Nije na Rusiji da organizuje kako mi raspoređujemo naše akcije, niti da postavlja crvene linije. Dakle, mi odlučujemo među nama.

Zbog Ukrajine ili zbog Afrike?

Nekada davno, Francuska je imala carstvo koje je pokrivalo jednu četvrtinu drugog po veličini kontinenta na ovoj planeti. Ruski agent — očigledno čovek na licu mesta — pokojni Jevgenij Prigožin pomogao je da se demontira moderna verzija carske francuske Afrike.

Jedna od najvećih imperija moderne istorije se raspada upravo sada, pred našim očima. Ipak, malo je onih u medijima koji su izveštavali o ovom izuzetnom događaju, a još manje ponudili bilo kakvu analizu njegovih implikacija na brzo promenljiv oblik globalne moći.

Tokom proteklih 60 godina, Francuska je koristila sve moguće diplomatske metode, otvorene i prikrivene, poštene i pogrešne, da uključi oko 14 afričkih nacija u neokolonijalni imperijum pod nazivom „Francafrikue“ — ogroman region koji pokriva četvrtinu Afrike i koji se proteže na skoro 3.000 milja od Senegala na obali Atlantika do Čada u centru kontinenta.

Dok je ostatak tog kontinenta često patio od ratova, državnih udara i hronične nestabilnosti, Francafrikue je dugo uživao u uporednom miru. Otpremanjem padobranaca iz svojih brojnih afričkih baza (ili tajnih agenata za povremene atentate), Pariz je obezbedio grubu verziju stabilnosti — čak i po cenu endemske korupcije, ukorenjene autokratske vladavine i duboke ekonomske eksploatacije.

Nedavno je, međutim, rastuća nacionalistička svest u mnogim od tih relativno novih zemalja počela da se ljuti na ponovljene francuske povrede njihovog suvereniteta. Kako je francuska kolonijalna i postkolonijalna dominacija nad ovim ogromnim regionom sve dublje ulazila u drugi vek, počela je da raste nelagodnost koja se graniči sa otvorenim neprijateljstvom prema prisustvu te zemlje.

Za manje od godinu dana, zapravo, iznenadno povlačenje francuskih trupa iz pojedinih afričkih nacija pretvorilo se u potpuno povlačenje iz većeg dela regiona. Pošto su teroristi povezani sa Islamskom državom prvi put postali aktivni 2014. godine, Francuska je rasporedila oko 5.000 elitnih vojnika za operaciju Barkhane u saradnji sa šest nacija afričkog sušnog regiona Sahel, pojasa teritorije koji se proteže preko kontinenta, uglavnom južno od pustinje Sahare.

Ipak, tek prošlog decembra, francuske trupe su napustile Centralnoafričku Republiku nakon što je Pariz odlučio da je tamošnja lokalna vlada „saučesnik u antifrancuskoj kampanji koju je navodno vodila Rusija“. U februaru je nova vojna vlada Burkine Faso jednostavno proterala francuske snage i pozdravila njeno novo „strateško partnerstvo“ sa Rusijom. A u avgustu, nakon uzastopnih puča u Maliju, vladajuća hunta te zemlje postala je ogorčena na 2.400 francuskih vojnika stacioniranih tamo i primorala ih da se povuku u susedni Niger, koji je postao nova glavna baza za njihove operacije u regionu Sahela. Zatim je prošlog meseca francuski predsednik Emanuel Makron bio primoran da objavi da povlači svoje trupe i svog ambasadora i iz Nigera. Nakon što je preuzela vlast u julu, nova vojna hunta te zemlje zahtevala je upravo takav odlazak Francuske i, da bi vratila tačku kući, zatvorila svoj vazdušni prostor Francuskoj. „Imperijalističke i neokolonijalističke snage više nisu dobrodošle na našoj nacionalnoj teritoriji“, saopštila je hunta.

Usred takvog geopolitičkog preokreta, 2017. godine na licu mesta se pojavio najneverovatniji čovek iz Moskve. Njegovo ime — sada već dobro poznato — bilo je Jevgenij Prigožin, osnivač i komandant plaćeničke vojske, Vagner grupe. Kako su se Francuzi polako i krajnje nevoljno povlačili iz svog postkolonijalnog imperijuma, Vagner je počeo da se useljava, postajući surogat Moskve u tekućem nadmetanju velikih sila za uticaj i kontrolu u Africi.

U vreme kada je krajem 2022. godine neuspešni devetogodišnji napor Francuske da obezbedi Sahel opadao, Vagnerove snage su već upravljale tajnim rudnicima zlata u Sudanu, upravljajući najvećim rudnikom zlata u Centralnoafričkoj Republici sa projektovanim prihodima od 100 miliona dolara godišnje, i zaradio je 200 miliona dolara od 2021. obezbeđujući Mali, zemlju koju su upropastili islamistički pobunjenici.

Sada i francuski mediji citiraju Putina, koji govori sledeće: Vladimir Putin je rekao da je glasno protivljenje Emanuela Makrona ratu u Ukrajini „emotivna” reakcija zbog toga što se neke afričke zemlje koje govore francuski sve više okreću Rusiji.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u intervjuu objavljenom u sredu, 13. marta, da je kritika francuskog lidera Emanuela Makrona Moskvi na račun Ukrajine posledica „ogorčenosti” zbog gubitka saveznika u Africi od Kremlja.

“Tako oštra, prilično emotivna reakcija francuskog predsednika povezana je između ostalog i sa onim što se dešava u afričkim zemljama“, rekao je Putin u intervjuu emitovanom na ruskoj državnoj televiziji.

Tvrdio je da pitanje Francuske sa Rusijom nije u Ukrajini. “Problem je drugačiji. To je poznata Vagner grupa”, rekao je on. On je rekao da je Francuska uznemirena što joj Rusija „gazi na rep” u Africi, rekavši: „Mislim da postoji neka vrsta negodovanja”.

Da li zapad ima izvore za rat sa Rusijom (bez nuklearnog oružja)?

Kako pise CNN:

Čini se da je Rusija na pravom putu da proizvede skoro tri puta više artiljerijske municije od SAD i Evrope, što je ključna prednost ispred onoga što se očekuje da će biti još jedna ruska ofanziva u Ukrajini kasnije ove godine.

Rusija proizvodi oko 250.000 artiljerijske municije mesečno, ili oko 3 miliona godišnje, prema procenama obaveštajnih službi NATO-a o ruskoj odbrambenoj proizvodnji koje su podelili sa CNN-om, kao i izvori upoznati sa naporima Zapada da naoruža Ukrajinu. Zajedno, SAD i Evropa imaju kapacitet da generišu samo oko 1,2 miliona municije godišnje za slanje u Kijev, rekao je za CNN visoki evropski obaveštajni zvaničnik.

Američka vojska je postavila cilj da proizvodi 100.000 artiljerija mesečno do kraja 2025. — manje od polovine ruske mesečne proizvodnje — a čak je i taj broj sada nedostižan sa 60 milijardi dolara ukrajinskog finansiranja koje je zaustavljeno u Kongresu, viši Vojni zvaničnik rekao je novinarima prošle nedelje.

„Ono u čemu se sada nalazimo je proizvodni rat“, rekao je visoki zvaničnik NATO-a za CNN. „Ishod u Ukrajini zavisi od toga koliko je svaka strana opremljena da vodi ovaj rat.

Zvaničnici kažu da Rusija trenutno ispaljuje oko 10.000 granata dnevno, u poređenju sa samo 2.000 dnevno sa ukrajinske strane. Odnos je lošiji na nekim mestima duž fronta od 600 milja, prema jednom evropskom obaveštajnom zvaničniku.

Nedostatak dolazi u možda najopasnijem trenutku za ukrajinske ratne napore otkako je Rusija prvi put marširala na Kijev u februaru 2022. Američki novac za naoružavanje Ukrajine je ponestalo, a republikanska opozicija u Kongresu je praktično zaustavila davanje.

Slični postovi

ŠOKANTAN VIDEO PRIKAZUJE HAOS KOJI VLADA U AVGANISTANU!!!

Slobodan Milnovic

DISTOPIJA: Svetski Ekonomski Forum želi da uvede Pametne MASKE

Nikola Milnovic

Ukrajinski Gradonačelnik PREDAO grad Rusima – Vrtići i Škole od sutra normalno rade

Nikola Milnovic
0 0 glasovi
Article Rating
Pretplati se
Obavesti o
0 Comments
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
0
Voleli bismo da čujemo vaše mišljenje, molimo vas da pošaljete komentar.x
INFINITUM FORM Agencija