Nikola Tesla je poznat po mnogim stvarima osim što je inspirisao ime kompanije za proizvodnju električnih automobila — dizajn sistema za napajanje naizmeničnom strujom (AC) i motora je možda inovacija koja pogađa većinu ljudi do danas. Međutim, njegov san je bio da skloni žice i bežično distribuira električnu energiju – njegov toranj Vardenklif na Long Ajlendu bio je možda najpoznatiji spomenik ovoj neostvarenoj potrazi. Da je Nikola živ danas, verovatno bi bio uzbuđen (i verovatno konsultovao) novi sistem koji su razvili istraživači u Južnoj Koreji za bezbedno prenošenje električne energije pomoću bežičnog lasera. Da li radi? Kako zvuči prenos od 30 metara? Hoćemo li od ovoga imati više koristi i da li ovo nećemo koristiti samo za bežično punjenje naših mobilnih telefona?
Jednog dana bismo mogli da punimo naše telefone i tablete bežično putem vazduha, zahvaljujući novorazvijenoj tehnologiji.
Istraživači su koristili infracrveno lasersko svetlo da prenesu 400 mV svetlosne snage na udaljenosti do 30 metara. To je dovoljno za punjenje malih senzora, mada bi se vremenom mogao razviti i za punjenje većih uređaja kao što su pametni telefoni.
Sve ovo se radi na način koji je savršeno bezbedan – laser se vraća u režim niske snage kada se ne koristi.
Tehnički izraz za to je distribuirano lasersko punjenje, a određeni tip koji je ovde razvijen uspeva da bude sigurniji i sposoban da ide dalje od prethodnih eksperimenata sa sličnim vrstama tehnologija bežičnog prenosa energije.
„Dok većina drugih pristupa zahteva da uređaj za prijem bude u posebnom postolju za punjenje ili da bude stacionaran, distribuirano lasersko punjenje omogućava samousklađivanje bez procesa praćenja sve dok su predajnik i prijemnik u vidokrugu jedan drugog“, kaže inženjer elektrotehnike Jiniong Ha, sa Univerziteta Sejong u Južnoj Koreji.
Obično bi komponente koje odbijaju svetlost koje čine lasersku šupljinu bile zajedno u istom uređaju. Ovde su oni razdvojeni na predajnik i prijemnik, što znači da se laserska šupljina formira u prostoru između sve dok su predajnik i prijemnik u vidokrugu jedan drugog.
U eksperimentalnoj postavci, predajnik za pojačalo posebno tretiran srebrnobelim metalom zvanim erbijum postavljen je 30 metara od prijemnika, koji je bio opremljen fotonaponskom ćelijom za pretvaranje svetlosnog signala u električnu energiju.
Sa samo 10 milimetara sa 10 milimetara (0,4 inča sa 0,4 inča), ovaj prijemnik je dovoljno mali da stane u kompaktne uređaje, kao što su senzori. Manji pametni kućni uređaji, kao što su senzori pokreta ili temperature, mogu se bežično puniti na ovaj način, na primer.
Jednog dana biste mogli da uđete na aerodrom i punite telefon dok ga koristite – nisu potrebni kablovi ili utikači. Pre nego što se to dogodi, tim će morati da poveća nivo energije koju je sistem sposoban da prenese.
Deo tog procesa mogao bi uključiti nadogradnju fotonaponske ćelije u prijemniku, tako da je bio u stanju da pretvori više laserske svetlosti u električnu energiju. Još jedno potencijalno poboljšanje bi moglo biti da podešavanje funkcioniše sa više prijemnika odjednom.
POJEDNOSTAVLJENO
Prema izveštaju Optike od 30. avgusta, vodećeg časopisa otvorenog koda Optičkog društva Amerike, tim istraživača sa južnokorejskog univerziteta Sejong razvio je novi sistem koji koristi infracrveni laser za bežični prenos 400 mV svetlosti do 30 metara preko prijemnika koji tu energiju pretvara u 85 mV električne energije, što znači da korisnici mogu puniti svoje telefone i druge uređaje sve dok su u prostoriji opremljenoj sistemom.
