Tokom prvog i drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa, razmatrana je mogućnost invazije na Venecuelu pod vođstvom Sjedinjenih Država. A sada je sve kulminiralo kada su Sjedinjene Države rasporedile tri razarača sa vođenim raketama „Idžis“ i nekoliko drugih ratnih brodova u vodama blizu Venecuele kako bi se navodno suprotstavile pomorskoj trgovini narkoticima.
S druge strane Venecuelanski predsednik Nikolas Maduro je u ponedeljak objavio raspoređivanje 4,5 miliona milicija širom zemlje, uveravajući da „nijedno carstvo neće dotaći sveto tlo Venecuele“.(
U gornjem snimku možemo da vidimo kako se i stari i mladi upisuju u Venecuelansku miliciju nakon što su im se počeli približavati američki brodovi.
Raspoređivanje ratnih brodova kod obale Venecuele od strane predsednika Donalda Trampa i ovlašćenje za upotrebu sile protiv organizacija za trgovinu drogom podstiče spekulacije o potencijalnoj vojnoj akciji koja se nazire u Južnoj Americi.
Međutim, potezi Bele kuće takođe govore o širem pomeranju fokusa politike u okviru Trampovog pokreta „Amerika na prvom mestu“, koji Ameriku u celini zamišlja kao deo zone interesovanja SAD, perspektivu koja podseća na 200 godina staru Monroovu doktrinu koja je poslužila kao osnova za intervenciju SAD protiv evropskog kolonijalizma i komunističke ekspanzije širom regiona.
Sa Venecuelom i njenim levičarskim liderom, predsednikom Nikolasom Madurom, sada na nišanu, stručnjaci i bivši zvaničnici vide zoru nove ere projekcije moći SAD širom zapadne hemisfere.
„Ova masovna demonstracija sile je u skladu sa naporima administracije da učvrsti dominaciju na zapadnoj hemisferi, oživljavajući Monroovu doktrinu koja je proglasila region jedinstvenom sferom uticaja SAD“, rekla je za Newsweek Sintija Arnson, vodeća stručnjakinja za Latinsku Ameriku koja radi kao vanredni profesor na Školi za napredne i međunarodne studije Džons Hopkins.
Tokom prvog i drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa, razmatrana je mogućnost invazije na Venecuelu pod vođstvom Sjedinjenih Država. Godine 2017, tokom Trampovog prvog predsedništva, Tramp je rekao da „neće isključiti vojnu opciju“ za rešavanje pogoršanja krize u Venecueli i autokratske vlade Nikolasa Madura, izjavu koju su kritikovali ministar odbrane Venecuele Vladimir Padrino Lopez i ministar komunikacija Ernesto Viljegas.
Tramp je takođe pitao visoke savetnike o invaziji na Venecuelu, što je savetnik za nacionalnu bezbednost H. R. Makmaster snažno preporučio protiv, a Trampova administracija se umesto toga opredelila za kampanju sankcija i diplomatskog pritiska protiv Venecuele.
Godine 2019, usred predsedničke krize u Venecueli, Tramp je rekao da je američka vojna intervencija u Venecueli „opcija“.
Godine 2020, senator Marko Rubio je predložio invaziju na Venecuelu tokom najmanje dva sastanka sa visokim zvaničnicima Bele kuće mesecima pre predsedničkih izbora 2020. godine, ali su mu se usprotivili potpredsednik Majk Pens i državni sekretar Majk Pompeo. U novembru 2024. godine, Tramp je imenovao Rubija, koji se dugo zalagao za američku vojnu intervenciju u Venecueli, za svog državnog sekretara.
Predsednik Venecuele Nikolas Maduro izjavio je da je spreman da brani „suverenitet“ dok američka vojska raspoređuje ratne brodove blizu teritorijalnih voda zemlje.
Venecuelanski predsednik Nikolas Maduro objavio je raspoređivanje 4,5 miliona milicija širom zemlje, uveravajući da „nijedno carstvo neće dotaći sveto tlo Venecuele“, nakon što su Sjedinjene Države udvostručile nagradu za informacije koje vode do njegovog hapšenja i povećale broj vojnika koji plove po Latinskoj Americi i Karibima.
„Nema načina da uđu u Venecuelu“, rekao je Maduro, navodeći da je njegova zemlja dobro pripremljena da brani svoj suverenitet dok američki ratni brodovi stižu u region u takozvanoj operaciji protiv latinoameričkih narko-kartela.
„Danas smo jači nego juče. Danas smo spremniji da branimo mir, suverenitet i teritorijalni integritet“, rekao je Maduro u govoru vojnicima, prema državnoj novinskoj agenciji Venecuela.
Maduro je dao svoj komentar dok se ambasador Venecuele pri Ujedinjenim nacijama, Samuel Monkada, sastao sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom kako bi protestovao zbog gomilanja američke vojske.
„To je masovna propagandna operacija kako bi se opravdalo ono što stručnjaci nazivaju kinetičkom akcijom – što znači vojna intervencija u zemlji koja je suverena i nezavisna zemlja i ne predstavlja pretnju nikome“, rekao je Monkada novinarima nakon sastanka sa Guterešom.
„Kažu da šalju nuklearnu podmornicu… Mislim, smešno je pomisliti da se bore protiv trgovine drogom nuklearnim podmornicama“, rekao je ambasador.
DRUGA STRANA MEDALJE: Venezuela ima najveće dokazane rezerve nafte na svetu.
Detalji:
-
Prema OPEC-u i međunarodnim energetskim agencijama, Venezuela poseduje oko 300 milijardi barela dokazanih rezervi sirove nafte.
-
Time se nalazi ispred Saudijske Arabije, Kanade, Irana i Iraka, koji takođe imaju ogromne rezerve, ali nešto manje od Venecuele.
-
Najveći deo tih rezervi nalazi se u Orinoco Beltu (Faja Petrolífera del Orinoco), gde se nafta nalazi u obliku teške i ekstra-teške sirove nafte.
Problem:
Iako ima najviše nafte, Venezuela se ne ubraja među najveće izvoznike. Razlozi:
-
sankcije SAD i međunarodne zajednice,
-
nedostatak modernizacije i investicija u naftnu industriju,
-
tehničke poteškoće sa ekstrakcijom teške nafte,
-
politička i ekonomska kriza koja je oslabila proizvodne kapacitete.
Venecuela je došla na red da primi demokratiju?
