Zaključavanje je sprečilo samo 0,2 odsto smrtnih slučajeva u poređenju sa jednostavnim poverenjem u ljude da rade pravu stvar, pokazuje nova studija.
Istraživači sa Univerziteta Džons Hopkins u SAD, Univerziteta Lund u Švedskoj i Centra za političke studije u Danskoj, rekli su da su troškovi za društvo daleko veći od koristi i pozvali da se zaključavanje odbaci od buduće politike pandemije.
Tim je čak otkrio da su neke mere zaključavanja možda povećale smrtnost zaustavljanjem pristupa otvorenom prostoru, „gurajući ljude da se sastaju na manje sigurnim mestima“, dok su zaražene osobe izolovali u zatvorenom prostoru, gde bi mogli da prenesu virus na članove porodice i ukućane.
„Pronašli smo neke dokaze da je ograničavanje okupljanja bilo kontraproduktivno i povećalo smrtnost od Kovid-19“, zaključili su autori. „Zaključavanja često ograničavaju pristup ljudi sigurnim otvorenim mestima kao što su plaže, parkovi i zoološki vrtovi, ili uključuju mandate za maske na otvorenom ili stroga ograničenja okupljanja na otvorenom, gurajući ljude da se sastaju na manje bezbednim zatvorenim mestima.
Da bi izračunali prednosti zatvaranja, istraživači su pogledali 24 akademska rada u kojima su procenjivali njihovu efikasnost, kao i druge intervencije kao što su nošenje maski, zatvaranje poslovnih i školskih objekata, zatvaranje granica i naređenja za boravak kod kuće.
Otkrili su da su neke mere spasile živote. Procenjuje se da je zatvaranje nebitnih preduzeća smanjilo smrtnost za oko 10,6 odsto, što je pad uglavnom izazvan zatvaranjem objekata za služenje pića.
Zatvaranje škola verovatno je takođe smanjilo smrtnost za 4,4 odsto, dok je traženje ljudi da ostanu kod kuće sprečilo 2,9 odsto smrtnih slučajeva, a granične kontrole otprilike 0,1 odsto.
Međutim, istraživači su otkrili da su zakonski nametnuta blokada bila samo malo bolja u smanjenju smrtnih slučajeva od dopuštanja javnosti da prati preporuke uključujući rad od kuće i ograničavanje društvenih kontakata, kao što se dogodilo u zemljama kao što je Švedska.
Prvo zatvaranje sprečilo je samo 0,2 odsto smrtnih slučajeva, zaključili su – što bi za Britaniju u prvom talasu značilo da je spašeno oko 100 života od 52.000 – u poređenju sa dopuštanjem ljudima da sami preduzmu mere predostrožnosti.
„Kada pogledamo zaključavanje, ne nalazimo mnogo efekta“
Džonas Herbi, specijalni savetnik u Centru za političke studije i jedan od autora studije, rekao je za Telegraf: „Kada pogledamo zaključavanje, ne nalazimo mnogo efekta.
„Smatramo da većina ljudi ne želi da se razboli ili zarazi svoje komšije, pa ako ljudima date odgovarajuće znanje, oni rade pravu stvar da se brinu o sebi i drugima, i zato zaključavanje ne funkcioniše .
Zaključili su dalje: „Zaključavanja tokom početne faze pandemije Kovid-19 imala su razorne posledice. Oni su doprineli smanjenju ekonomske aktivnosti, povećanju nezaposlenosti, smanjenju školovanja, izazivanju političkih nemira, doprinosu nasilju u porodici i podrivanje liberalne demokratije.
Kritičari studije tvrde da autori imaju sukobljene interese, jer jedan od profesora iz studije je bio otvoreni kritičar ograničenja koja štete ekonomiji.
Mnogi naučnici veruju da su lokdauni bili neophodni pre nego što su vakcine i antivirusni lekovi bili dostupni, a jedna studija sugeriše da je prvo zatvaranje spasilo 20.000 života u Britaniji. Imperijal koledž je procenio da je zaključavanje spasilo oko 3,1 milion života u Evropi, uključujući 470.000 u Britaniji.
Ovo nije sve, britanski telegraf čiji sam članak upravo preneo je i pisao ovde članak o tome kako efekti lokdauna možda ubiju više ljudi od samog Kovida, jer brojne druge bolesti kao sto su kanceri i mentalne bolesti ne budu na vreme pronadjene.
