Ovih dana odigrao se susret predsednika Francuske i Srbije, koji su objavili potpisivanje ugovora o nabavci francuskih borbenih aviona Rafal, kao i letećih automobila za svetsku izložbu Ekspo, čiji će domaćin biti Beograd 2027. godine. Ovo će baciti u stranu višegodišnje nabavljanje ruskog naoružanja, koje je sada tabu tema u svetu zbog pritiska zapadnih sila, a takodje deluje da se Makron posebno fokusirao na Srbiju i dalje na Balkan. Koji je glavni razlog?
Posle odluke Hrvatske da kupi 12 aviona Rafal, od kojih su neki polovni, Srbija bi mogla da postane tek četvrta evropska zemlja – uz Francusku, Grčku i Hrvatsku – koja bi mogla da ih ima u floti.
Vlada Hrvatske je još 2021. odobrila kupovinu 12 aviona Rafal i prateće opreme, i za to izdvojila ukupno 1.155.508.893 evra, piše BBC.
Rafal, bez dodatne opreme, košta između 100 i 190 miliona evra, prema specijalizovanim sajtovima za borbene avione.
Rafal može da funkcioniše kao lovac, lovac-bombarder i izviđač za dejstvo po ciljevima u vazduhu, na kopnu i moru.
Posebna prednost Rafala je što je jedva vidljiv na radarskim sistemima.
Prema specijalizovanom sajtu Tango.siks, kupovina 12 novih ovakvih aviona koštaće između 1,8 i 2,5 milijarde evra.
Jedna od važnijih tema u Parizu, kako je najavio Vučić, bila je i mogućnost izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji, jer se smatra da je to energija budućnosti.
Vučić je veliki zagovornik izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji, tvrdeći da će obezbeđivanje struje u budućnosti biti veliki problem za zemlju.
CENE
Francuska želi da britanska vlada doprinese više novca za dve nove nuklearne elektrane za izgradnju njenog državnog energetskog preduzeća EDF u Velikoj Britaniji, s obzirom na kašnjenja i rastuće troškove, rekle su za Rojters tri osobe upoznate sa ovim pitanjem.
Francuska
EDF gradi novu nuklearnu elektranu od 3,2 gigavata (GV), Hinklei Point C, u jugozapadnoj Engleskoj. Projekat, koji je prvobitno planiran za završetak 2017. godine, opterećen je kašnjenjima i prekoračenjem troškova.
Ove nedelje EDF je pomerio datum početka fabrike na najmanje 2029. sa prethodnog cilja iz sredine 2027. godine, sa novom procenjenom cenom od između 31 milijarde i 34 milijarde funti (43,06 milijardi dolara) na osnovu vrednosti iz 2015. godine, u odnosu na ranije, najnovija procena od 25-26 milijardi funti.
Rusija
Ruski predsednik Vladimir Putin i egipatski predsednik Abdel Fatah al-Sisi u utorak su inaugurisali izgradnju novog bloka u egipatskoj nuklearnoj elektrani Dabaa putem video veze, dok Moskva napreduje sa svojim globalnim nuklearnim ambicijama.
Elektranu gradi ruska državna korporacija Rosatom po prijavljenim troškovima od 30 milijardi dolara, a sastojaće se od četiri agregata sa kombinovanim kapacitetom od 4,8 gigavata.
Ipak po pričanjima predsednika Srbije, za potražnju nuklearne energije, Francuska bi mogla biti dopremalac iste, iako bi to moglo biti dosta skuplje.
Oseća se sve veći pokušaj nadmetanja uticajem od strane Francuske, a možemo samo da se pitamo zašto? Sam odgovor je: Rusija.
2018. godine, izašla je vest, kako je Rusija isporučila Indoneziji oružje u vrednosti više od 2,5 milijardi dolara u poslednjih 25 godina, medjutim godinama pre rata u Ukrajini, Francuska je svim silama pokušavala da oduzme Rusiji vojno tržište i da nametne svoje, sada deluje da je uspela i sa Srbijom.
Još 2022. godine, Indonezija je u potpisala sporazum sa Francuskom o kupovini šest ratnih aviona Rafal u okviru predviđene ukupne narudžbine od 42.
Rusija i Francuska se udvaraju državama jugoistočne Azije nakon što su obe globalne sile isključene iz odbrambenog pakta AUKUS i grupe za strateški dijalog Kvad – par multilateralnih bezbednosnih aranžmana predvođenih SAD u srcu Indo-Pacifika.
Nedavno su ruska ambasada i indonežanska mornarica saopštile da će Moskva i nekoliko članica bloka ASEAN održati svoju prvu zajedničku pomorsku vežbu početkom decembra. Vežbe kod indonezijskog ostrva Sumatra će uključiti Admiral Pantelejev (na slici), veliki ruski protivpodmornički ratni brod, rekli su oni.
Francuska zaradila od oružja najviše nakon rata u Ukrajini
Francuska je pretekla Rusiju kao drugi svetski izvoznik oružja, Prema SIPRI-ju, Francuska sada ima 11 odsto svetskog tržišta oružja.
Veliki pobednici globalne trke u naoružanju su SAD i Francuska, dok je Rusija doživela strmoglavi pad, prema najnovijoj analizi Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira o transferu oružja.
Francuska, najteža kategorija oružja Evropske unije, značajno je povećala svoj udeo na izvoznom tržištu na 11 procenata sa 7,2 procenta u prethodnom petogodišnjem periodu zahvaljujući nastojanju da se preseli u regione u kojima obično dominira Rusija, kao što je Indija; Moskva je zabeležila da je njen udeo u globalnom izvozu oružja pao sa 21 odsto na oko 11 odsto — odmah ispod Francuske.
Šta se dogadja?
Obe zemlje udaraju jedna na drugu, a Francuska sada očigledno želi da preuzme uticaj na Balkanu, nakon što ga je izgubila prvi put ikada u Africi, i to upravo zbog Rusije.
Na konferenciji u Parizu prošlog meseca, francuski predsednik je rekao da ne treba isključiti raspoređivanje zapadnih trupa u borbi protiv Rusije na terenu u Ukrajini, sugestija koja je naljutila ruskog predsednika Vladimira Putina i koju su odbacili glavni pristalice Ukrajine.
Govoreći u Pragu 5. marta, Makron je izjavio da Evropljani ne mogu da budu „kukavice“ kada se suprotstave Moskvi.
Nekada davno, Francuska je imala carstvo koje je pokrivalo jednu četvrtinu drugog po veličini kontinenta na ovoj planeti. Ruski agent — sada poznat svuda u svetu — pokojni Jevgenij Prigožin pomogao je da se demontira moderna verzija carske francuske Afrike.
Jedna od najvećih imperija moderne istorije se raspada upravo sada, pred našim očima. Ipak, malo je onih u medijima koji su izveštavali o ovom izuzetnom događaju, a još manje ponudili bilo kakvu analizu njegovih implikacija na brzo promenljiv oblik globalne moći.
Za manje od godinu dana, u stvari, iznenadno povlačenje francuskih trupa iz pojedinih afričkih nacija pretvorilo se u potpuno povlačenje iz većeg dela regiona.
Poslednjih godina, francuske trupe su napustile Centralnoafričku Republiku nakon što je Pariz odlučio da je tamošnja lokalna vlada „saučesnik u antifrancuskoj kampanji koju je navodno vodila Rusija“.
Nova vlada Burkine Faso jednostavno proterala francuske snage i pozdravila njeno novo „strateško partnerstvo“ sa Rusijom.Takodje nakon uzastopnih puča u Maliju, vladajuća hunta te zemlje postala je ogorčena na 2.400 francuskih vojnika stacioniranih tamo i primorala ih da se povuku u susedni Niger, koji je postao nova glavna baza za njihove operacije u regionu Sahela.
Zatim, takodje nedavno, francuski predsednik Emanuel Makron je bio primoran da objavi da povlači svoje trupe i svog ambasadora i iz Nigera. Nakon što je preuzela vlast, nova vojna hunta te zemlje koja je zahtevala upravo takav odlazak Francuske i, da bi vratila tačku kući, zatvorila svoj vazdušni prostor Francuskoj. „Imperijalističke i neokolonijalističke snage više nisu dobrodošle na našoj nacionalnoj teritoriji“, saopštila je hunta.
Usred takvog geopolitičkog preokreta, 2017. godine na licu mesta se pojavio najneverovatniji čovek iz Moskve. Njegovo ime — sada već dobro poznato — bilo je Jevgenij Prigožin, osnivač i komandant ozloglašene plaćeničke vojske, Vagner grupe. Dok su se Francuzi polako i krajnje nevoljko povlačili iz svog postkolonijalnog imperijuma, Vagner je počeo da se useljava, postajući surogat Moskve u tekućem nadmetanju velikih sila za uticaj.
Da li sada Makron želi da uzvrati udarac tako što će pustiti pipke na Balkan, pre svega Srbiju, koja nije jedina implementirala sankcije Rusiji?
