BRZA SUMACIJA:
Rat između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana, kao i posledice koje se šire čitavim regionom, ušli su u četvrtu nedelju, dok broj žrtava raste i već se meri hiljadama.
Napadi na Iran i Liban nastavljeni su i danas, dok Teheran istovremeno uzvraća udarce prema susednim državama, dodatno produbljujući regionalnu nestabilnost.
Ukoliko tek pratite razvoj situacije, u nastavku su najvažnije informacije:
Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izjavio je da je vojsci naloženo da ubrza rušenje objekata duž južne granice Libana, kao i da uništi sve mostove preko reke Litani, što predstavlja značajan strateški potez na terenu.
Sa druge strane, Iran je zapretio da će „nepovratno“ uništiti infrastrukturu širom regiona ukoliko američki predsednik Donald Tramp sprovede najavljene napade na iranske energetske objekte.
U Kataru je došlo do pada helikoptera u kojem je poginulo svih sedam osoba koje su se nalazile u letelici, saopštilo je tamošnje Ministarstvo odbrane.
Prema navodima iranskih medija, pozivajući se na Crveni polumesec, vazdušni napadi širom Irana oštetili su više od 80.000 civilnih objekata, među kojima su bolnice, škole i vozila hitne pomoći.
Predsednik iranskog parlamenta signalizirao je protivljenje potezu administracije Donalda Trampa, koja je privremeno omogućila Iranu da prodaje naftu koja se trenutno nalazi uskladištena na tankerima.
U Vatikanu, papa Lav osudio je sukobe na Bliskom istoku, nazvavši ih „skandalom za čitavo čovečanstvo i vapajem upućenim Bogu“, tokom redovne molitve na Trgu Svetog Petra.
Istovremeno, iz iranskih izvora stižu informacije da Teheran nastavlja sa planovima da ekonomski iskoristi kontrolu nad Ormuskim moreuzom, kroz koji prolazi značajan deo svetske trgovine energentima, određujući uslove prolaska i potencijalne takse.
Iranski izvor je rekao za CNN da Teheran napreduje sa monetizacijom kontrole nad Ormuskim moreuzom, gde Teheran kontroliše ko prolazi i pod kojim uslovima.
„Nastavićemo da potiskujemo Izrael i uspostavljamo novi pravni režim u Ormuskom moreuzu“, rekao je izvor, očigledno se pozivajući na neke izveštaje koji detaljno opisuju plaćanja u rasponu od 2 miliona dolara po tankeru za prolazak.
Izvor je dodao da bi Tramp trebalo da „prihvati iranske uslove“ o okončanju rata, rekavši da rizikuje političko samoubistvo.
„Čini se da bi Tramp, suočen sa pritiskom iz Amerike i rastućim globalnim cenama nafte, trebalo da se izvuče iz zamke koju mu je Netanjahu postavio što pre i da prihvati iranske uslove. Ako ne da Iranu potrebne ustupke, mogao bi da uđe u beskrajan put koji rizikuje da prokocka celu njegovu političku karijeru“, rekao je izvor.
Udari usmereni na naftna i gasna postrojenja na Bliskom istoku, u kombinaciji sa efektivnim zatvaranjem Ormuskog moreuza, podigli su cene nafte od početka rata.
TRAMP ŽELI SMANJITI SANKCIJE IRANU OKO NAFTE?
Zvaničnici administracije Donalda Trampa ulažu očajničke napore da obezbede svaku dostupnu barel nafte usled sve dublje energetske krize — čak i ako to znači ublažavanje sankcija prema zemlji protiv koje trenutno vode rat.
Tri nedelje nakon početka sukoba sa Iranom, administracija ostaje bez realnih opcija da obuzda nagli rast cena nafte i gasa.
Prema internim procenama, koje su izneli zvaničnici upoznati sa situacijom, očekuje se da bi povišene cene mogle potrajati mesecima, posebno ukoliko se sukobi na Bliskom istoku dodatno intenziviraju, dok je prolaz kroz Ormuski moreuz gotovo onemogućen.
Trampova administracija je već pristala da oslobodi stotine miliona barela iz svojih strateških rezervi, ublažila je neke sankcije ruskoj nafti i preduzela korake na domaćem nivou kako bi ubrzala protok sirove nafte širom SAD.
Ipak, te akcije nisu mnogo doprinele usporavanju rasta cena širom sveta. Brent sirova nafta, globalna referentna vrednost za naftu, dostigla je u petak 112 dolara po barelu — što je blizu maksimuma koji nisu viđeni u poslednje tri i po godine. Cene gasa u SAD su takođe naglo porasle, a nacionalni prosek se približio 4 dolara po galonu.
Zvaničnici sada idu još dalje privremenim ukidanjem sankcija na barele iranske nafte koje su trenutno na moru, što će omogućiti saveznicima kojima je očajnički potrebno snabdevanje da ih kupe.
Optika takvog poteza je uznemirujuća: dok SAD pokušavaju da vojno unište iranski režim, istovremeno će mu omogućiti da finansijski profitira. To je prećutno priznanje intenzivnog ekonomskog i političkog pritiska koji je Iran izvršio na SAD zatvaranjem Ormuskog moreuza.
IRAN ODBIO
Predsednik iranskog parlamenta je, izgleda, odbacio potez Trampove administracije da Iranu odobri privremenu dozvolu za prodaju nafte koja je bila na tankerima.
SAD su decenijama povremeno sankcionisale iransku naftu, a Trampova administracija je blokirala prodaju sirove nafte te zemlje otkako je napustila iranski nuklearni sporazum 2018. godine.
Ministar finansija SAD Skot Besent rekao je u petak da će „privremenim otključavanjem postojećih zaliha za svet, Sjedinjene Države brzo doneti približno 140 miliona barela nafte na globalna tržišta“.
„Ukidanje sankcija iranskoj nafti koja je trenutno nasukana na moru? Izvinite – rasprodato nam je“, objavio je jutros na X Mohamed Bager Galibaf, jedan od najviših preživelih iranskih zvaničnika.
Kao odgovor na saopštenje SAD, portparol iranskog Ministarstva za naftu, Saman Godusi, rekao je da Iran „praktično nema sirove nafte u plutajućim skladištima niti viška dostupne za izvoz na međunarodna tržišta“.
Više od 80.000 civilnih objekata u Iranu oštećeno je od početka rata, javljaju iranski mediji
U napadima širom Irana oštećeno je više od 80.000 civilnih jedinica, uključujući medicinske centre, škole i ambulantna vozila, saopštilo je iransko društvo Crvenog polumeseca, prema iranskim medijima.
U provinciji Teheran, napadi su pogodili 275 farmaceutskih, zdravstvenih i centara za hitne slučajeve, 498 škola i 17 centara Crvenog polumeseca, saopštila je Islamska republikanska novinska agencija (IRNA), pozivajući se na Pira Hoseina Kolivanda, šefa iranskog društva Crvenog polumeseca.
Izraelska vojska tvrdi da je presrela 92% iranskih balističkih raketa
Izraelska vojska saopštila je da je presrela većinu od više od 400 balističkih raketa koje je Iran ispalio na Izrael od početka američko-izraelskog rata.
„Imali smo odlične stope presretanja — približno 92% uspešnih presretanja“, rekao je portparol izraelske vojske, potpukovnik Nadav Šošani, na današnjoj konferenciji za novinare.
Njegovi komentari dolaze nakon što su iranske rakete pogodile gradove Arad i Dimonu na jugu Izraela u subotu uveče, pri čemu je povređeno preko 85 ljudi.
U napadu na Arad povređeno je najmanje 84 ljudi, a nekoliko ljudi je ranjeno i u napadu na Dimonu.
IPAK SINOĆNI ŽESTOKI UDARI NA JUG IZRAELA
NAKON SLEDEĆE VESTI, IRAN JE ŽESTOKO UDARIO: Iran tvrdi da su SAD i Izrael napali postrojenje za obogaćivanje uranijuma u Natanzu, prema državnoj novinskoj agenciji Tasnim. Nije došlo do curenja radioaktivnosti i stanovnici u blizini lokacije nisu bili u opasnosti, izvestio je Tasnim. Izraelske odbrambene snage (IDF) rekle su za CNN da „nisu upoznate ni sa kakvim napadom IDF-a na to postrojenje“.
Iranska raketa pogodila je izraelski grad Dimonu, blizu lokacije nuklearnog postrojenja, u onome što je Iran nazvao odmazdom za napade na sopstveni nuklearni pogon u Natanzu.
Dimona je domaćin postrojenja odmah izvan glavnog grada za koje se veruje da poseduje jedini nuklearni arsenal na Bliskom istoku, iako Izrael nikada nije priznao da poseduje nuklearno oružje.
Iranska organizacija za atomsku energiju ranije je optužila SAD i Izrael za napad na kompleks za obogaćivanje uranijuma u Natanzu, ali je napomenula da „nije bilo prijavljenog curenja radioaktivnih materijala“.
Izraelska vojska je za AFP rekla da je došlo do „direktnog pogođa rakete u zgradu“ u Dimoni, a ekipe prve pomoći Magen David Adom rekle su da su njihovi timovi zbrinuli 33 povređene osobe na više lokacija, uključujući desetogodišnjeg dečaka u teškom stanju sa ranama od šrapnela.
„Na licu mesta je bila velika šteta i haos“, rekao je bolničar Karmel Koen.
Izraelska vojska je saopštila da su „izvršeni pokušaji presretanja“ nakon što su rakete otkrivene.
Mnogi se pitaju kako Iran uspeva i dalje žestoko da napada, uprkos navodima izraelskih i američkih vlasti da su im znatno ograničili lanserne kapacitete.
טיל מצרר שוגר מאיראן למרכז הארץ, נזק נגרם במספר זירות – ללא נפגעים@hadasgrinberg אורלי אלקלעי pic.twitter.com/ycqzh5hda9
— כאן חדשות (@kann_news) March 22, 2026
Iranski raketni napad je naneo štetu gradovima Bat Jam i Holon u Izraelu, prema lokalnim medijima. Međutim, nije bilo izveštaja o povređenima.
Large explosions reported in Tel Aviv after new wave of Iran retaliatory missile strikes
Follow: https://t.co/B3zXG73Jym pic.twitter.com/ULjhAs152c
— Press TV 🔻 (@PressTV) March 22, 2026
Iranska Pres TV objavila je snimak koji navodno prikazuje posledice iranskog raketnog napada na Tel Aviv usred novog talasa lansiranja raketa od strane vojske Islamske Republike.
Izraelske odbrambene snage su objavile da su njihove snage pokrenule „talas opsežnih udara“ usmerenih na infrastrukturu Hezbolaha u južnom Libanu.
Vojni dopisnik lista „Tajms of Izrael“ Emanuel Fabijan izvestio je da su izraelski ratni avioni „pogodili most Kasmija na reci Litani u južnom Libanu“.
Izraelski ministar odbrane Izrael Kac ranije je objavio da je naložio izraelskim odbrambenim snagama da „odmah unište sve mostove preko reke Litani“ kako bi sprečili Hezbolah da premešta militante i oružje u južni Liban.
NIKO NEĆE DA PRIZNA NAPADE
Ujedinjeno Kraljevstvo je osudilo „bezobzirne iranske pretnje“ nakon što su rakete ciljale zajedničku vojnu bazu Sjedinjenih Država i Velike Britanije koja se nalazi na ostrvu Dijego Garsija u Indijskom okeanu.
Međutim, iranski zvaničnik je negirao navode da stoji iza lansiranja, kako su američki mediji rekli, dve balističke rakete.
SAD nisu zvanično komentarisale ispaljivanje raketa na Dijego Garsiju, koji je udaljen 4.000 km od Irana.
PORUKA
U petak ujutru po lokalnom vremenu, Iran je lansirao dve balističke rakete srednjeg dometa na Dijego Garsiju, zajedničku američko-britansku vojnu bazu u Indijskom okeanu, rekao je američki zvaničnik za CNN, dodajući da nijedna od njih nije pogodila bazu. Ovo izgleda kao prvi poznati pokušaj ciljanja baze, koja je namerno izgrađena na udaljenoj lokaciji van domašaja mnogih protivnika.
Iako je napad bio neuspešan, on pokazuje da se Iran možda ne pridržava samonametnutog ograničenja dometa raketa od 2.000 kilometara, što izaziva zabrinutost da li bi Teheran mogao da pogodi američke i evropske interese dalje nego što se ranije mislilo.
Navodno se to dogodilo samo nekoliko sati pre nego što su se britanski ministri trebali sastati u Londonu kako bi razgovarali o ratu sa Iranom. Na sastanku, Velika Britanija je pristala da dozvoli SAD da koriste svoje vojne baze za kolektivnu samoodbranu, kao što je napadanje iranskih raketnih lokacija koje se koriste u napadima na brodove u Ormuskom moreuzu.
Broj smrtnih slučajeva prijavljen u Iranu, Libanu, Izraelu i Kataru dok sukob ulazi u četvrtu nedelju
Iran: Iranske vlasti nisu objavile informacije o ukupnom broju ljudi ubijenih u zemlji već neko vreme. U ponedeljak je iranski ministar spoljnih poslova rekao da su „stotine iranskih civila“, uključujući više od 200 dece, ubijene od početka sukoba. Američka grupa za ljudska prava HRANA saopštila je juče da je u istom vremenskom periodu ubijeno najmanje 1.406 civila, uključujući 210 dece, i 1.167 vojnika. Još 657 ljudi je ubijeno, saopštila je HRANA, ali još nije utvrđeno da li su bili civili ili vojnici.
Liban: Najmanje 1.024 ljudi je ubijeno u izraelskim napadima na Liban od 2. marta, saopštilo je juče ministarstvo zdravlja. Među ubijenima je 118 dece.
Irak: Najmanje 61 pripadnik iračkih Snaga narodne mobilizacije (PMF) je ubijen od početka sukoba, saopštila je paravojna grupa u saopštenju. Dodatnih pet ljudi iz iranskih kurdskih grupa, jedan pripadnik iračkih kurdskih snaga bezbednosti i jedan francuski vojnik ubijeni su u iračkom Kurdistanu, rekli su grupe i regionalna vlada Kurdistana za CNN ranije ove nedelje.
Izrael: Najmanje 16 ljudi je ubijeno u napadima unutar Izraela u poslednje tri nedelje, uključujući devet osoba koje su ubijene u direktnom pogodku projektila na stambenu zgradu prvog vikenda rata i jednog čoveka koji je pronađen mrtav u vozilu nakon direktnog pogodka projektila na izraelsku zajednicu na granici sa Libanom danas. Dva izraelska vojnika su ubijena u Libanu 8. marta, prema izraelskoj vojsci.
SAD: Trinaest američkih vojnika je ubijeno od početka sukoba, uključujući šest koji su poginuli kada se njihov avion za dopunu gorivom srušio u Iraku 12. marta. Još šest američkih vojnika je ubijeno u iranskom napadu na improvizovani operativni centar u Kuvajtu 1. marta, dok je drugi američki vojnik preminuo skoro nedelju dana nakon što je zadobio povrede tokom napada na Saudijsku Arabiju istog dana, prema podacima CENTCOM-a.
UAE: U saopštenju od juče, Ujedinjeni Arapski Emirati su naveli da su dva pripadnika njihovih oružanih snaga ubijena usled „napada“ od početka sukoba, kao i šest drugih osoba pakistanske, nepalske, bangladeške i palestinske nacionalnosti.
Kuvajt: Najmanje šest ljudi je ubijeno u napadima na Kuvajt u poslednje tri nedelje, uključujući jedanaestogodišnju devojčicu koja je preminula od povreda zadobijenih kada su šrapneli pali na stambeno naselje 4. marta, prema državnoj novinskoj agenciji Kuvajta.
Katar: Sedam ljudi je poginulo kada se helikopter srušio u Kataru jutros, prema saopštenju ministarstva unutrašnjih poslova te zemlje. Ministarstvo odbrane Katara saopštilo je da se helikopter srušio zbog „tehničkog kvara“ dok je obavljao rutinsku dužnost. Među onima u helikopteru bila su tri turska državljanina, prema saopštenju turskog ministarstva spoljnih poslova. Nije jasno da li su smrti povezane sa tekućim sukobom.
Zapadna obala: Četiri Palestinke, uključujući 32-godišnjakinju koja je bila u šestom mesecu trudnoće, ubijene su nakon što su fragmenti rakete pogodili frizerski salon na okupiranoj Zapadnoj obali u sredu, saopštile su palestinske vlasti. Izraelska vojska je saopštila da je kriva iranska balistička raketa napunjena kasetnom municijom.
Oman: Najmanje tri strana državljanina su poginula u ili kod obale Omana od početka sukoba. Dva strana državljanina su poginula u „padu“ drona u okrugu Sohar, saopštilo je Ministarstvo odbrane 13. marta.
Bahrein: Najmanje dve osobe su poginule u Bahreinu od početka sukoba, uključujući 29-godišnju Bahreinku koja je preminula nakon iranskog napada na glavni grad Manamu, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Bahreina.
Saudijska Arabija: Dve osobe, jedan Indijac i jedan državljanin Bangladeša, poginule su nakon što je vojni projektil pogodio stambenu zgradu u gradu Al-Hardž 8. marta, saopštila je Saudijska civilna odbrana.
TRAMP ZAPRETIO
Tramp je u subotu rekao da će narediti bombardovanje ako Ormuski moreuz ne bude potpuno otvoren za brodove u roku od 48 sati.
Donald Tramp je dao Iranu 48 sati da ponovo otvori Ormuski moreuz za brodarstvo ili se suoči sa uništenjem svoje energetske infrastrukture, dok je Teheran pokrenuo svoj najrazorniji napad do sada na Izrael.
Ultimatum, postavljen samo dan nakon što je američki predsednik rekao da razmatra „smanjenje“ vojnih operacija nakon tri nedelje rata, došao je dok je ključni naftni prolaz ostao efikasno zatvoren, a hiljade američkih marinaca krenulo je ka Bliskom istoku.
Tramp je na Truth Social-u napisao da će SAD „napasti i uništiti“ iranske elektrane – „počevši od najveće“ – ako Teheran ne otvori moreuz u potpunosti u roku od 48 sati, odnosno do 23:44 GMT u ponedeljak prema vremenu njegove objave.
Iranski zvaničnici i državni mediji zakleli su se na odmazdu širom regiona ako američki predsednik Donald Tramp sprovede pretnju da će bombardovati iranske elektrane.
Kritična infrastruktura i energetski objekti na Bliskom istoku mogli bi biti „nepovratno uništeni“ ukoliko iranske elektrane budu ciljane, rekao je predsednik iranskog parlamenta Mohamed Baker Kalibaf u komentarima objavljenim na X u nedelju. Kalibaf je rekao da bi regionalna infrastruktura postala „legitimne mete“ ukoliko iranski objekti budu pogođeni i da bi njihova odmazda povećala cenu nafte na duže vreme.
Iranski poluzvanični Mehr News objavio je mapu elektrana u Zalivu, upozoravajući: „Recite zbogom struji“, ukoliko Tramp sprovede svoju pretnju. „U slučaju čak i najmanjeg napada na iransku električnu infrastrukturu, ceo region će biti utonut u tamu… 70% do 80% glavnih elektrana nalazi se duž obale Persijskog zaliva… sve unutar dometa iranskog odvraćanja“, navodi se.
Agencija Nurnjuz, povezana sa Vrhovnim savetom za nacionalnu bezbednost Irana, saopštila je da Trampova pretnja nije bila pokazivanje snage, već je otkrila ranjivosti SAD uprkos njihovim tvrdnjama o energetskoj nezavisnosti.
„Bilo kakva eskalacija bi pokrenula višeslojnu odmazdu Irana, ciljajući regionalne resurse i izazivajući šire ekonomske, društvene i ekološke krize“, navodi se.
U još jednom primeru prkosne retorike koja dolazi iz Teherana, komandant štaba iranskih oružanih snaga je rekao: „Doktrina naših oružanih snaga se promenila iz defanzivne u ofanzivnu. Nova iznenađenja su na putu.“
Iranski mediji javljaju da je Ormuski moreuz otvoren za sve osim za „neprijatelje“
Ormuski moreuz ostaje otvoren za sve osim za iranske „neprijatelje“, rekao je predstavnik zemlje u pomorskoj agenciji UN u komentarima objavljenim u nedelju, ubrzo nakon što je američki predsednik Donald Tramp dao Teheranu 48 sati da otvori plovni put.
Iran je efikasno blokirao uski moreuz kroz koji obično prolaze brodovi koji prevoze 20% svetskih zaliha nafte, što je izazvalo nagli skok cena goriva.
„Ormuski moreuz je otvoren za sve osim za ‘neprijatelje’“, rekao je Ali Musavi, iranski predstavnik u Međunarodnoj pomorskoj organizaciji (IMO), prema poluzvaničnoj novinskoj agenciji Mehr, dodajući da „bezbednost brodova i njihovih posada zahteva koordinaciju sa iranskim vlastima“.
Musavi je rekao da je Teheran spreman da koordinira sa IMO i drugim zemljama kako bi poboljšao pomorsku bezbednost i zaštitio pomorce.
Musavi je rekao da diplomatija ostaje prioritet Irana, ali da su „potpuni prekid agresije i međusobno poverenje i uveravanje važniji“.
Iranska vojska kaže da će Ormuz biti „potpuno zatvoren“ ako SAD bombarduju elektrane
Evo najnovijih vesti
• Iranska pretnja: Iran kaže da će uzvratiti širom Bliskog istoka i „nepovratno“ uništiti kritičnu infrastrukturu i energetska postrojenja regiona, ako američki predsednik Donald Tramp sprovede pretnju da će „uništiti“ iranske elektrane ukoliko Ormuski moreuz ne bude „potpuno otvoren“ u roku od 48 sati.
• Udari na Izrael: Izraelski premijer Benjamin Netanjahu osudio je Iran nakon raketnog napada na južni izraelski grad Arad, u kojem je povređeno najmanje 84 ljudi. Nekoliko ljudi je takođe ranjeno u odvojenom iranskom balističkom raketnom napadu na grad Dimona.
• Najnovije iz regiona: Broj ljudi koji su prijavljeni kao poginuli u Iranu i Libanu od početka sukoba sada se broji u hiljadama. Saudijska Arabija je naredila iranskom vojnom atašeu i nekoliko zaposlenih u ambasadi da napuste zemlju, dok je Teheran nastavio da napada susede u Zalivu.
NAJNOVIJE:
„Iranska vojska saopštila je da su meta napada bili izraelski vazduhoplovni kapaciteti, kao i lokacija američkih izviđačkih aviona u bazi Prince Sultan u Saudijskoj Arabiji.“
Iran je uhapsio 23 osobe u centralno-zapadnoj provinciji Markaz za koje se tvrdi da su „agenti“ Izraela, objavila je Al Džazira, pozivajući se na iransko Ministarstvo obaveštajnih poslova. Ljudi su navodno podelili koordinate vojnih lokacija sa međunarodnom medijskom platformom za koju tvrdi da je povezana sa Izraelom i radili su na podsticanju „uličnih nemira“.
Snabdevanje tečnim prirodnim gasom iz Zaliva će naglo obustaviti u narednih 10 dana, kada će samo nekoliko poslednjih tankera iz regiona stići na svoja odredišta zbog američko-izraelskih napada na Iran i Teheranovih odmazdnih udara.
Katar, koji proizvodi petinu svetskog tečnog prirodnog gasa, morao je da obustavi izvoz nakon što je Ormuski moreuz efikasno blokiran za većinu međunarodnog brodarstva. Doha je od tada pretrpela ogromnu štetu na svom gigantskom postrojenju za proizvodnju tečnog prirodnog gasa Ras Lafan, koje je ove nedelje napadnuto iranskim raketama, što je dovelo do skoka cena gasa u Aziji i Evropi.
Zemlje koje se oslanjaju na uvoz za napajanje svojih ekonomija moraće da plate vrtoglavo visoke cene kako bi se takmičile za snabdevanje tečnim prirodnim gasom iz SAD i drugih zemalja, dodaje list.
