Evo najnovijih vesti
• Američke trupe: Predsednik iranskog parlamenta rekao je da snage „čekaju“ američke trupe, optuživši SAD da „tajno planiraju kopnenu invaziju“ dok je govorio o pregovorima. Centralna komanda SAD je juče saopštila da je američki brod „Tripoli“ – sa 3.500 američkih vojnika – stigao na Bliski istok.
• Izrael „spreman“: U međuvremenu, izraelska vojska kaže da je spremna za „rat na više frontova“ nakon što su jemenski pobunjenici Huti, koje podržava Iran, ušli u sukob raketnim napadima na Izrael.
• Vazdušni napadi pogodili Iran: Eksplozije su se čule u Teheranu usred jakog bombardovanja, prema državnim medijima. Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) zapretio je da će pogoditi američke i izraelske univerzitetske kampuse kao odmazdu za napade na iranske obrazovne institucije.
Iran je uništio izviđački avion Boing E-3 Sentri AVAKS vredan 270 miliona dolara u svom nedavnom napadu na vazduhoplovnu bazu Princ Sultan u Saudijskoj Arabiji, u kojem je oštećeno i nekoliko drugih letelica i povređeno najmanje 12 američkih vojnika, prema izveštajima američkih medija i novim fotografijama koje kruže internetom. Još mnogo toga se desilo!
Predsednik iranskog parlamenta rekao je da snage zemlje „čekaju“ američke trupe, optuživši SAD da „tajno planiraju kopnenu invaziju“ govoreći o pregovorima.
U komentarima datim 30. dana američko-izraelskog rata sa Iranom, Mohamed Bager Galibaf, koji se pojavio kao jedan od najistaknutijih glasova u zemlji, rekao je da se Sjedinjene Države, nudeći razgovore, nadaju da će pregovorima postići ono što „nisu uspele da postignu“ ratom.
„Neprijatelj javno šalje poruke o pregovorima dok tajno planira kopnenu invaziju – nesvestan da naši ljudi čekaju da američke trupe uđu na teren, spremni da ih razore i trajno kazne njihove regionalne saveznike“, rekao je Galibaf.
U SLUČAJU KOPNENE INVAZIJE, IRAN ULAZI U BAHREIN I UJEDINJENE ARAPSKE EMIRATE?
Iran izdao direktivu za suzbijanje potencijalne kopnene operacije SAD, je naslov Jerusalem Post-a.
Državni list „Teheran Times“, pozivajući se na „iranskog bezbednosnog analitičara“, objavio je da bi u slučaju kopnenog napada SAD, Iran zauzeo obale UAE i Bahreina.
Dobro obavešteni izvor je za „Medija lajn“ rekao da, prema novoizdatoj direktivi, vlast Irana preduzima mere za pripremu za potencijalni kopneni napad SAD, kao i za suzbijanje mogućih diverzantskih i ometajućih operacija u glavnom gradu i većim gradovima, posebno na jugu i severozapadu zemlje.
Prema izvoru, direktiva – koju su distribuirala tela koja deluju pod Generalštabom Oružanih snaga i, implicitno, usklađena sa odlukama vrhovnog komandanta i njegove dve ključne institucije, Vrhovnog saveta odbrane i Vrhovnog saveta nacionalne bezbednosti – distribuirana je raznim vojnim i bezbednosnim jedinicama.
Ovim jedinicama je naloženo da obezbede pripravnost, obezbede osetljiva područja, uspostave neophodna raspoređivanja i pripreme se za moguću „intervenciju neprijateljskih elemenata na terenu u različitim regionima“. Ključno je da su takođe ovlašćene, ako je potrebno, da se angažuju samostalno, čak i bez direktnih naređenja centralne komande.
Ova direktiva efikasno daje svakoj vojnoj i bezbednosnoj jedinici ovlašćenje da deluje autonomno – ono što vlasti opisuju kao „vatra po volji“ (Ataš be Ehtijar) – bez čekanja instrukcija više komande.
Ovo sugeriše da vlast Irana očekuje eskalaciju rata, uključujući mogućnost američkog kopnenog upada na iransku teritoriju, pa čak i zauzimanje delova juga ili strateških ostrva.
Ovo je inače Farzin Nadimi, analitičar iranske vojske i bezbednosti, rekao je za TML da američka kopnena operacija usmerena na privremenu kontrolu određenih ostrva ili priobalnih položaja sa pogledom na Ormuski moreuz deluje verovatno.
Pripreme SAD za potencijalnu kopnenu operaciju
Nedavne vojne aktivnosti SAD, uključujući raspoređivanje marinaca i vazdušno-desantnih snaga u region, kao i ponovljene reference Donalda Trampa i drugih američkih zvaničnika na mogućnost kopnene operacije, dodatno su pojačale oprez u rukovodstvu Irana.
Farzin Nadimi, viši saradnik Vašingtonskog instituta i analitičar iranskih vojnih i bezbednosnih poslova, rekao je za Medija lajn da se američka kopnena operacija usmerena na privremenu kontrolu određenih ostrva ili priobalnih položaja sa pogledom na Ormuski moreuz čini verovatnom.
Rekao je: „Ono što se čini verovatnijim u bliskoj budućnosti nije potpuna kopnena invazija, već ograničene, selektivne i komplementarne kopnene operacije – kao što su misije specijalnih snaga i napori da se privremeno kontrolišu određena ostrva ili strateški priobalni položaji sa pogledom na Ormuski moreuz.“
Takav scenario se fundamentalno razlikuje od totalnog kopnenog rata, ali ostaje skup i visokog rizika. Ulazak na kopneni Iran radi okupacije ili dubokog napredovanja zahtevao bi velike snage, značajnu logističku podršku i održivu političku volju – faktore koji bi mogli brzo pretvoriti sukob u dugotrajan i iscrpljujući rat“, dodao je.
TAKTIKA IRANA U SLUČAJU NAPADA
Prethodno je „The Media Line“ objavio audio snimak koji se pripisuje komandantu Basidža u Teheranu, u kojem je on eksplicitno izjavio da bi, u slučaju napada dronom, snage Basidža trebalo da „očiste područje“, povuku se u okolne uličice i zauzmu položaje „kako bi, ukoliko se aktivira bilo koja neprijateljska oružana snaga, mogle da se angažuju“.
Procena unutar oružanih snaga Islamske Republike je da bi sledeća faza sukoba mogla da uključi kopneno ratovanje i gradske borbe. U četvrtak je državni list „Teheran Times“, pozivajući se na „iranskog bezbednosnog analitičara“, izvestio da bi u slučaju američkog kopnenog napada, Iran zauzeo obale UAE i Bahreina.
Usred izveštaja koji sugerišu da se američka vojska sprema za „konačni udar“, iranske vlasti izgleda razmatraju scenarije poput vojne invazije, zauzimanja ostrva Harg ili drugih strateških ostrva, pa čak i delova južnog Irana u blizini Ormuskog moreuza, kao potpuno verovatne.
Novoizdata direktiva ukazuje da se, u odsustvu Modžtabe Hamneija – nominalnog vođe, koji je uglavnom nestao iz javnosti – rukovodstvo režima priprema za eskalaciju rata i mogućnost direktnog kopnenog angažmana.
ZAŠTO IRAN ŽELI U OVOM SCENARIJU OBALE BAHREINA I UJEDINJENIH ARAPSKIH EMIRATA
U kontekstu već zatvorenog Strait of Hormuz i otvorenog rata, eventualno zauzimanje delova obala UAE i Bahreina donelo bi Iranu nekoliko ključnih vojnih i političkih prednosti.
Pre svega, time bi Iran praktično kontrolisao obe strane Hormuza, što znači potpunu dominaciju nad prolazom i mogućnost da u svakom trenutku blokira ili dozira protok nafte. To bi dodatno pojačalo globalni pritisak na Zapad, jer bi energetsko tržište doživelo još veći šok.
Drugo, takav potez bi direktno ugrozio američke vojne baze u regionu, posebno u Bahreinu, gde se nalazi sedište Pete flote. Iran bi time prebacio rat sa svoje teritorije na ključnu infrastrukturu protivnika i smanjio njihovu operativnu sigurnost.
Treće, širenjem sukoba na teritoriju zalivskih država, Iran bi uvukao ceo region u rat, čime bi značajno povećao cenu konflikta za SAD i njihove saveznike. Umesto ograničenog udara na Iran, sukob bi prerastao u široki regionalni rat.
Na kraju, cilj ne bi bio dugoročno zadržavanje teritorije, već brzo zauzimanje strateških tačaka, destabilizacija protivnika i stvaranje jače pregovaračke pozicije — gde bi Iran mogao da uslovljava povlačenje u zamenu za prekid napada na svoju teritoriju.
MILION VOJNIKA SPREMNO
Iran je najavio mobilizaciju milion boraca kako bi se suprotstavio onome što opisuje kao „samoubilački“ kopneni rat SAD na iranskom tlu. Prema izveštajima, Teheran je posebno fokusiran na odbranu strateški važnog ostrva Harg, odakle se izvozi skoro 90 odsto iranske nafte.
Iranska novinska agencija Tasnim citirala je vojni izvor koji je naveo da, kako rastu spekulacije o „istorijskoj ludosti“ Sjedinjenih Država da se uključe u kopnene borbe na južnom frontu Irana, talas entuzijazma je zahvatio kopnene snage zemlje, koje su spremne da stvore „istorijski pakao“ za američke snage na iranskom tlu.
Pored milionskih snaga koje su već opremljene za kopnene borbe, zvaničnik je primetio masovni porast prijava iranske omladine u poslednjih nekoliko dana. Dobrovoljci navodno preplavljuju regrutne centre za paravojne snage Basidž, Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) i redovnu vojsku, želeći da učestvuju u očekivanom sukobu.
Vojni izvor je dodao da bi svaki pokušaj SAD da nasilno otvore Ormuski moreuz bio čin „samoubistva“ i „samožrtvovanja“, tvrdeći da je Iran potpuno spreman za takvu eskalaciju i da ostaje posvećen držanju strateškog plovnog puta zatvorenim.
Iran ima novi zahtev za okončanje rata – i to bi im
moglo doneti milijarde
Kada je iranski zvaničnik ove nedelje izneo spisak zahteva za okončanje rata koji su započele Sjedinjene Države i Izrael, dodao je stavku koja ranije nije bila na Teheranovoj listi: priznavanje iranskog suvereniteta nad Ormuskim moreuzom.
Uski plovni put kroz koji obično prolazi petina svetske nafte i tečnog prirodnog gasa (TPG) pojavio se kao najmoćnije oružje Islamske Republike. I sada nastoji da se pretvori u izvor potencijalno milijardi dolara godišnjih prihoda i tačku pritiska na globalnu ekonomiju.
Iran je dugo pretio da će zatvoriti moreuz u slučaju napada, ali malo ko je očekivao da će to sprovesti u delo – ili da će se pokazati tako efikasnim u ometanju globalnih trgovinskih tokova. Obim uticaja izgleda da je proširio ambicije Teherana, a novi zahtevi sugerišu da nastoji da tu polugu pretvori u nešto trajnije.
Iran je pomalo zatečen koliko je njegova (Ormuska) strategija bila uspešna – koliko je jeftino i koliko je relativno lako držati globalnu ekonomiju kao taoca“, rekla je Dina Esfandijari, rukovodilac za Bliski istok u Bloomberg Economics-u. „Jedna od lekcija naučenih u ratu je da je otkrio ovu novu polugu i verovatno će je ponovo koristiti u budućnosti. I mislim da je monetizacija toga deo otkrića da ima tu polugu.“
Vašington je veoma svestan tog rizika. Američki državni sekretar Marko Rubio upozorio je u petak da će jedan od neposrednih izazova nakon rata biti pokušaji Teherana da uspostavi sistem naplate putarine u Ormuzu.
„Ovo nije samo nezakonito, već je i neprihvatljivo, opasno je po svet i važno je da svet ima plan da se suoči sa tim“, rekao je Rubio nakon sastanka G7 u Francuskoj. Ministri spoljnih poslova iz grupe naglasili su „apsolutnu neophodnost“ da se obnovi „bezbedna i besplatna sloboda plovidbe“.
HAOS TEK POČINJE
Jemenski pokret Hutija objavio je svoj ulazak u rat sa Iranom ispaljivanjem rafalnih balističkih raketa na južni Izrael u subotu, otvarajući novi front u regionalnom sukobu za koji je predsednik Donald Tramp rekao da je blizu kraja.
Brigadni general Jahja Sari, vojni portparol grupe saveznice Irana, rekao je u poruci emitovanoj na satelitskoj mreži Hutija da je napad bio usmeren na „osetljive izraelske vojne lokacije“.
Dodao je da će se napadi nastaviti „dok ne prestane agresija na svim frontovima otpora“, misleći na Iran i njegovog saveznika Hezbolah.
Huti su odigrali slično veliku ulogu u preokretu globalnog brodarstva između novembra 2023. i januara 2025. godine kada su napali preko 100 trgovačkih brodova u Crvenom moru u kampanji solidarnosti sa Palestincima tokom rata u Gazi.
Grupa je redovno lansirala rakete prema Izraelu tokom istog perioda — iako je većina presretnuta. Izrael je odgovorio teškim vazdušnim napadima na ciljeve Huta u Sani i širom teritorije grupe.
Tomas Džuno, profesor na Postdiplomskim studijama za javne i međunarodne poslove Univerziteta u Otavi i saradnik u Čatam Hausu, kaže za TAJM da ako napadi Huta ostanu ograničeni na mali broj direktnih napada na Izrael, „oni neće imati veliki uticaj na razvoj rata“.
„Kao što smo videli u prethodnim rundama napada, izraelska protivraketna odbrana je u stanju da presretne većinu raketa i dronova Huta; oni koji uspeju da izbegnu izraelsku odbranu naneli su ograničenu štetu“, kaže on.
Ali ako grupa odluči da ponovo napadne brodove na Crvenom moru, to bi promenilo stvari.
„Huti bi imali mnogo značajniji uticaj na rat ako bi počeli da ciljaju pomorsko brodarstvo u Crvenom moru i pokušali da zatvore moreuz Bab el-Mandab. To bi pojačalo već snažan uticaj rata na cene nafte i prirodnog gasa i na globalnu ekonomiju“, kaže on.
Napadi na Crveno more i moreuz Bab el-Mandab verovatno bi poremetili saobraćaj kroz Suecki kanal, kroz koji se svake godine odvija oko 15% globalne pomorske trgovine, uključujući 30% kontejnerskog brodskog saobraćaja.
ŠTA ĆE VEROVATNO TRAMP NAPASTI
U jeku rata između SAD, Izraela i Irana, ključna tačka sukoba postaju iranska ostrva u Persijskom zalivu, posebno Kharg Island i Larak Island. Prema izveštaju Axiosa, američka strategija sve više se fokusira na mogućnost zauzimanja ili blokade ovih ostrva kako bi se slomila kontrola Irana nad moreuzom i njegovim energetskim tokovima.
Kharg ostrvo je od presudnog značaja jer preko njega prolazi oko 90% iranskog izvoza nafte, što ga čini ekonomskim “srcem” zemlje. Uništenje ili zauzimanje ovog čvorišta moglo bi praktično paralizovati iransku ekonomiju i prekinuti ključne veze sa kupcima poput Kine.
Sa druge strane, Larak i druga ostrva u blizini Strait of Hormuz imaju ogroman vojni značaj, jer omogućavaju kontrolu nad jednim od najvažnijih pomorskih prolaza na svetu. Upravo zbog toga Pentagon razmatra ograničene operacije koje bi uključivale specijalne snage i brzo zauzimanje ključnih tačaka, umesto klasične invazije.
Ipak, ovakav potez nosi veliki rizik eskalacije. Analitičari upozoravaju da bi napad na ova ostrva mogao izazvati snažan odgovor Irana, uključujući širenje sukoba na ceo region i dodatno ugrožavanje globalnog snabdevanja energentima.
Kako rat ulazi u novu fazu, jasno je da kontrola nad nekoliko malih ostrva može odlučiti ne samo ishod sukoba, već i stabilnost svetske ekonomije.
