Film o Trgovini Decom POTUKAO na iznenadjenje svih DIZNIJEV INDIJANA DŽONES u Bioskopima

Zvuk slobode je akcioni film iz 2023. reditelja i koscenariste Alehandra Monteverdea. Glavne uloge tumače Džim Kejvizel, Mira Sorvino i Bil Kemp. Kavizel igra Tima Balarda, bivšeg vladinog agenta koji kreće u misiju spasavanja dece od trgovaca ljudima koji ih koriste za one najgore stvari i to u Kolumbiji. Medjutim ovaj film je predstavio nešto mnogo više, nadu da su se ljudi probudili jer je film potukao iako se niko nije nadao mnogo popularnije i reklamiranije filmove kao što je novi Indiana Džones, a govori o važnoj temi i mračnoj strani našeg sveta o kojoj mnogi ne govore.

A ono što je još neverovatnije ovaj film je potukao peti deo čuvenog Indijana Džonsa kompanije Dizni i to sa duplo manje izdatih bioskopa, što možda možemo da zahvalimo internetu i pomoći ljudi na društvenim mrežama.

“Kao što je uzbudljivo da bude na prvom mestu za ovo letnje otvaranje, nije ni blizu uzbuđenju koje broj znači za svest o ovom pitanju“, rekao je Džordan Harmon, suvlasnik Angel Studios-a, za The Daily Signal u telefonskom intervjuu u sredu.”

“Sound of Freedom” je 4. jula zauzeo prvo mesto sa 14,3 miliona dolara u prodaji ulaznica u 2.634 bioskopa, prema Bok Office Mojo. “Indijana Džons” je na drugom mestu sa 11,7 miliona dolara u 4.600 bioskopa. Diznijev „Elemental“, sa 2,8 miliona dolara u 3.650 bioskopa, bio je daleko treći.

Harmon je rekao da Angel ima interne podatke koji pokazuju da će film verovatno doneti „značajno više nego što je bilo ko projektovao“, ali „ovo nas je oduševilo“.

„Rane projekcije su imale zvuk slobode od 10 miliona dolara za celu nedelju, a da se napravi 14 plus miliona na dan otvaranja je divlje,“ dodao je on. „Smrtno smo oduševljeni, ima mnogo toga da se uradi i postoji svest o ovom neverovatnom cilju.

„Taj broj je odraz života koji će biti spašeni iz ove tame“, izjavio je Harmon.

Šta piše The Daily Signal: “Sound of Freedom” priča priču o Timu Balardu (Caviezel), bivšem agentu Ministarstva za unutrašnju bezbednost koji je spasio stotine dece iz seksualnog ropstva. Balard je upozorio da granična politika Bajdenove administracije i njena transrodna ideologija pomažu i podržavaju zla globalne trgovine decom seksualnim robljem. Kao glumac, Caviezel je govorio protiv nasleđenih medija zbog zakopavanja tako važnih pitanja.