Novi problem za Francusku: Ogromni Protesti u Novoj Kaledoniji

Tenzije su ostale visoke u Numei, glavnom gradu Nove Kaledonije, u petak nakon višednevnih nereda, a predstavnik francuske vlade rekao da su područja pacifičke teritorije „izbegla“ državnu kontrolu.

Luj Le Fran, visoki komesar Republike u Novoj Kaledoniji, najavio je nova bezbednosna raspoređivanja. Broj policajaca i žandarma na ostrvu povećaće se na 2.700 sa 1.700 do petka uveče.

Nasilje je besnilo širom Nove Kaledonije u četvrtak treći dan zaredom, nekoliko sati nakon što je Francuska uvela vanredno stanje na teritoriji francuskog Pacifika, pojačavajući ovlašćenja bezbednosnih snaga da uguše nemire u arhipelagu koji je dugo tražio nezavisnost.

Francuske vlasti u Novoj Kaledoniji i ministarstvo unutrašnjih poslova u Parizu saopštili su da je pet osoba, uključujući dva policajca, ubijeno nakon što su se protesti ranije ove nedelje zbog reformi glasanja koje je prezentovala vlada predsednika Emanuela Makrona pretvorili u smrtonosne.

Najmanje 60 pripadnika snaga bezbednosti povređeno je, a 214 ljudi je uhapšeno zbog sukoba sa policijom, paljevine i pljačke u četvrtak, rekao je najviši francuski zvaničnik te teritorije, visoki komesar Luj Le Fran.

„Sve se čini da se uspostavi red i mir koji Kaledonci zaslužuju“, rekao je francuski premijer Gabrijel Atal posle sastanka u Jelisejskoj predsedničkoj palati u Parizu.

Ovonedeljni nemiri su izbili dok je francuski parlament u Parizu raspravljao o izmenama francuskog ustava kako bi se unele promene u biračke spiskove u Novoj Kaledoniji. Narodna skupština usvojila je u sredu predlog zakona koji će, između ostalih izmena, omogućiti stanovnicima koji žive u Novoj Kaledoniji 10 godina da glasaju na pokrajinskim izborima.

Protivnici kažu da će to koristiti profrancuskim političarima u Novoj Kaledoniji i dodatno marginalizovati Kanake (domorodački narod koji uglavnom mašta o nezavisnosti) , koji su nekada patili od stroge politike segregacije i široko rasprostranjene diskriminacije.

Šta Francuska tu radi

Nova Kaledonija je udaljena otprilike 16,740 kilometara od Francuske (vazdušnom linijom). Ova udaljenost se meri između glavnog grada Francuske, Pariza, i glavnog grada Nove Kaledonije, Noumee.

Razlozi zbog kojih Francuska kontroliše Novu Kaledoniju su prvenstveno istorijski i politički:

1. Kolonijalna prošlost: Francuska je zauzela Novu Kaledoniju 1853. godine, tokom perioda evropskog kolonijalnog širenja. Kao i mnoge druge evropske sile tog vremena, Francuska je uspostavljala kolonije širom sveta radi političkog prestiža, ekonomskih koristi i strateške prednosti.
2. Strateški značaj: Nova Kaledonija je geografski strateški locirana u Tihom okeanu. Tokom Drugog svetskog rata, na primer, ostrvo je imalo značajnu ulogu kao saveznički vojni centar. Njena lokacija i dalje pruža strateške prednosti Francuskoj u smislu globalnog prisustva i uticaja.
3. Ekonomski resursi: Nova Kaledonija je bogata mineralima, posebno niklom. Kontrola nad ovim resursima pruža ekonomske koristi Francuskoj, jer eksploatacija ovih resursa može značajno doprineti ekonomiji.
4. Politički i kulturni razlozi: Kao i u slučaju mnogih drugih prekomorskih teritorija, Francuska ima politički i kulturni interes da zadrži vezu sa Novom Kaledonijom. Postoje posebni aranžmani koji omogućavaju Novoj Kaledoniji određeni stepen autonomije, ali ona ostaje deo Francuske teritorije, sa francuskim zakonskim i administrativnim sistemima.

Iako su se u prošlosti održavali referendumi o nezavisnosti, stanovnici Nove Kaledonije su glasali za ostanak u sastavu Francuske, iako je podrška nezavisnosti bila značajna. Ova pitanja su deo kontinuiranog političkog diskursa u vezi sa budućnošću Nove Kaledonije.

U prevodu radiće motka (koja i sada radi), ukoliko neko pokuša da otcepi Novu Kaledoniju od Francuske.