Nemačka je napravila značajan zaokret u svojoj politici prema Ukrajini, ukidanjem ograničenja na domet oružja koje isporučuje Kijevu. Ova odluka omogućava Ukrajini da koristi zapadno oružje za napade na vojne ciljeve unutar Rusije, što predstavlja prekretnicu u nemačkoj politici. Međutim, pitanje isporuke moćnih krstarećih raketa Taurus ostaje otvoreno.
Nemačka ukida ograničenja na domet oružja
Kancelar Friedrich Merz je 27. maja 2025. godine objavio da više ne postoje ograničenja na domet oružja koje Nemačka isporučuje Ukrajini. Ova odluka omogućava Ukrajini da koristi zapadno oružje za napade na vojne ciljeve unutar Rusije, što predstavlja prekretnicu u nemačkoj politici.
Isporuka raketa Taurus još uvek neizvesna
Uprkos ukidanju ograničenja, Nemačka još nije donela konačnu odluku o isporuci krstarećih raketa Taurus Ukrajini. Ove rakete imaju domet od oko 500 kilometara i sposobne su da precizno gađaju utvrđene ciljeve duboko unutar neprijateljske teritorije. Merz je izjavio da je isporuka „u domenu mogućeg“, ali je istakao da bi obuka ukrajinskih vojnika za korišćenje ovih raketa trajala mesecima, što bi odložilo njihovu upotrebu.
Zajednička proizvodnja dugometnog oružja
Nemačka i Ukrajina su se dogovorile o zajedničkoj proizvodnji dugometnog oružja na ukrajinskoj teritoriji. Ova saradnja omogućava Ukrajini da razvije sopstvene kapacitete za proizvodnju raketa, uz tehničku i finansijsku podršku Nemačke. Cilj je da se prvi sistemi proizvedu do juna 2026. godine.
Reakcije i politička debata
Odluka o ukidanju ograničenja izazvala je različite reakcije u Nemačkoj. Dok neki političari podržavaju isporuku Taurusa, drugi, posebno iz redova Socijaldemokratske partije, izražavaju zabrinutost zbog mogućnosti eskalacije sukoba. Kremlj je osudio nemačku odluku, nazivajući je „opasno provokativnom“.
Nemački kancelar Fridrih Merc objavio je u ponedeljak da je Nemačka, zajedno sa Francuskom, Velikom Britanijom i SAD, ukinula ograničenja na domet oružja koje se šalje Ukrajini kao pomoć u borbi protiv Rusije.
„Više nema ograničenja dometa oružja koje se isporučuje Ukrajini — ni od strane Britanaca ni od strane Francuza ni od strane nas ni od strane Amerikanaca“, rekao je on na WDR Europaforum 2025 na digitalnoj konferenciji re:publica u Berlinu.
„To znači da Ukrajina sada može da se brani, na primer, napadom na vojne položaje u Rusiji… Uz vrlo malo izuzetaka, to nije radila do nedavno. Sada to može da uradi“, objasnio je Merc.
TAURUS
1. Precizni udari duboko u Rusiju
Taurus ima domet od oko 500 km, što bi Ukrajini omogućilo da gađa ključne vojne mete unutar Rusije, uključujući:
-
komandne centre
-
skladišta oružja
-
aerodrome
-
mostove i železnice važne za logistiku
2. Teško se presreće
Ove rakete lete nisko i koriste naprednu tehnologiju za izbegavanje radara, što znači da ih je vrlo teško presresti, čak i savremenim ruskim PVO sistemima.
3. Ogroman psihološki pritisak
Sama činjenica da bi Kijev mogao precizno pogoditi ciljeve na ruskoj teritoriji stvorila bi paniku i pritisak na rusko rukovodstvo i vojne strukture.
4. Eskalacija sukoba
Koršćenje Taurusa bi moglo dovesti do eskalacije rata, jer bi Moskva verovatno odgovorila žešće, možda i protiv zapadnih saveznika Ukrajine.
ODGOVOR RUSIJE
Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, izjavio je da je odluka Berlina „izuzetno opasna i kontraproduktivna“, upozoravajući da bi to moglo dodatno destabilizovati situaciju i otežati političko rešenje konflikta.
Ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, ocenio je da Nemačka, pružajući Ukrajini mogućnost da koristi oružje dugog dometa protiv ciljeva u Rusiji, postaje direktan učesnik u ratu.
Iako Nemačka još nije donela konačnu odluku o isporuci krstarećih raketa Taurus Ukrajini, kancelar Merc je najavio finansiranje zajedničke proizvodnje oružja dugog dometa na ukrajinskoj teritoriji, bez ograničenja u dometu.
Ova odluka izazvala je zabrinutost u Moskvi, koja je već ranije upozoravala da bi korišćenje zapadnog oružja za napade na rusku teritoriju moglo biti shvaćeno kao direktna eskalacija sukoba.
Rusija ne bi isključila direktan napad na Berlin ako nemačko osoblje pomogne Ukrajini da cilja Moskvu raketama Taurus koje je isporučila Nemačka, upozorila je glavna urednica RT-a Margarita Simonjan.
Spekulacije da bi Nemačka mogla da isporuči Ukrajini rakete Taurus – sposobne da pogode ciljeve udaljene do 500 km i potencijalno dosegnu rusku prestonicu sa ukrajinske teritorije – ponovo su se pojavile nakon što je kancelar Fridrih Merc rekao da su Berlin i njegovi partneri ukinuli ograničenja na domet zapadnog oružja koje Ukrajina sme da koristi.
Međutim, nemački zvaničnici nisu potvrdili nikakvu odluku o slanju sistema Taurus, a izveštaj Bilda u sredu sugeriše da vlada u Berlinu i dalje smatra da je to „tabu“.
IZJAVE LAVROVA
Nemačka ponavlja istorijske greške uvlačeći se u sukob u Ukrajini, putanju koja bi mogla dovesti do njenog kolapsa, upozorio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Lavrov je dao ove komentare u sredu u intervjuu sa novinarom Pavlom Zarubinom, odgovarajući na nedavne komentare Berlina.
„Direktno učešće Berlina u ratu je sada očigledno“, rekao je Lavrov. „Nemačka klizi niz isti klizavi pad kojim je već nekoliko puta išla u prošlom veku – ka sopstvenom kolapsu“, dodao je.
Evropa pod lupom: Da li EU sabotira mirovne napore Rusije i SAD u Ukrajini?
TEKST ČLANKA:
U jeku najnovijih pokušaja da se okonča rat u Ukrajini, Rusija i Sjedinjene Američke Države (SAD) su najavile novu rundu mirovnih pregovora zakazanu za 2. jun u Istanbulu. Međutim, evropske sile, predvođene Nemačkom i Francuskom, izražavaju zabrinutost da bi ovi bilateralni razgovori mogli marginalizovati interese Ukrajine i same Evrope, što je izazvalo tenzije među saveznicima.
Putinovi zahtevi i američki pritisak
Predsednik Rusije, Vladimir Putin, izneo je niz zahteva kao uslov za prekid sukoba, uključujući:
-
Pismenu garanciju da Ukrajina neće pristupiti NATO savezu
-
Obustavu širenja NATO-a na istok
-
Ukidanje zapadnih sankcija
-
Odmrzavanje ruskih državnih sredstava
-
Zaštitu prava ruskih govornika u Ukrajini
SAD, pod vođstvom predsednika Donalda Trampa, vrše pritisak na Moskvu da pristane na prekid vatre, uz pretnju dodatnim sankcijama ukoliko ne dođe do napretka u pregovorima.
Evropska zabrinutost i reakcija
Evropske zemlje izražavaju zabrinutost da bi bilateralni pregovori između Rusije i SAD mogli zanemariti interese Ukrajine i same Evrope. Nemačka i Francuska su posebno kritikovale mogućnost da se o sudbini Ukrajine odlučuje bez njenog direktnog učešća. U tom kontekstu, formirana je inicijativa „Weimar+“, koja okuplja evropske sile sa ciljem da osiguraju da Evropa ima značajnu ulogu u mirovnim pregovorima.
Ruske optužbe na račun Evrope
Ruski zvaničnici optužuju Evropu da sabotira mirovne napore. Kremlj tvrdi da evropske zemlje, podržavajući Ukrajinu i isporučujući joj oružje, otežavaju postizanje mira. Takođe, Rusija je zatražila hitnu sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kako bi se razmotrile navodne evropske pretnje mirovnom procesu.
RUSIJA I UKRAJINA ŽESTOKO SE NAPADAJU UPRKOS MIROVNIM NAPORIMA
28 MAJ
Tvrdi se da su ukrajinski dronovi dugog dometa pogodili preduzeće Raduga u gradu Dubna u Moskovskoj oblasti, koje proizvodi krstareće rakete, rekao je izvor u Službi bezbednosti Ukrajine (SBU) za Kijev Independent 28. maja.
Dronovi su takođe uspešno pogodili preduzeće za proizvodnju dronova Kronštat u istom gradu, fabriku mikroelektronike Angstrem u Zelenogradu u Moskovskoj oblasti i hemijski pogon Dmitrijevski u Ivanovskoj oblasti, saopštio je Generalštab Oružanih snaga Ukrajine.
Ukrajinski dronovi su zaobišli rusku protivvazdušnu odbranu u blizini Raduge i pogodili radionice za montažu i opremanje fabrike, koje su i dalje bile u plamenu od 15 časova po lokalnom vremenu, rekao je izvor.
DAN POSLE ŽESTOK ODGOVOR
Rusija je pokrenula svoje do sada najveće vazdušne napade na ukrajinske gradove. Kao odgovor, EU preti Kijevu dodatnim sankcijama za rakete tipa „Moskva“ i „Taurus“.
Rusija je lansirala više od 900 kamikaza dronova i 92 rakete. Ti napadi usledili su nakon višednevnih ukrajinskih udara na rusku vojnu infrastrukturu u ruskim regionima Tula, Alabuga i Tatarstan, u kojima je korišćeno najmanje 800 dronova.
Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful izjavio je u utorak da bi Nemačka mogla da isporuči Ukrajini rakete Taurus dometa 1.000 km koje je tražila u bilo kom trenutku, bez upozorenja Rusije, jačajući sposobnost Ukrajine da uništi ruske vojne fabrike.
Rusija je takođe nastavila sa kopnenim napadima u istočnoj Ukrajini i tvrdila da je zauzela šest naselja u regionima Sumi, Harkov i Donjeck. Rusija je takođe proširila istureno polje u blizini grada Pokrovska, svoje glavne mete ove godine, u pripremi za širu kopnenu ofanzivu.
„Trenutno nema naznaka da ozbiljno razmatraju mir ili diplomatiju. Naprotiv, postoje brojni dokazi da pripremaju nove ofanzivne operacije. Rusija računa na dugotrajan rat“, rekao je Zelenski u svom obraćanju u ponedeljak uveče.
NEKO NE ŽELI DA OVAJ RAT BUDE ZAUSTAVLJEN?
Mir nije u interesu onih koji zarađuju na ratu, koji šire kontrolu i testiraju nove modele vlasti.
Ratovi uvek imaju zvanične razloge (bezbednost, sloboda, teritorija), ali prava dobit često ide ka trećim akterima — bankama, korporacijama, elitama koje nisu ni na frontu ni na meti.
Pogledajte samo Irak, Avganistan, Libiju… Rat traje, mir se obećava, ali se nikad ne isplati.
I sad u Ukrajini: čim se pojavi mogućnost dogovora između SAD i Rusije, Evropa „igra tvrdo“ i šalje nove rakete. To ne znači nužno da oni zlonamerno žele rat, ali znači da postoje duboki interesi koji guraju ka njegovom produženju.
Vojno-industrijski kompleks (Zahod)
-
Kompanije koje proizvode oružje (Raytheon, Lockheed Martin, Rheinmetall) beleže rekordne profite.
-
Svaki produžetak sukoba znači nove narudžbine, nove donacije Ukrajini, novi tenderi za obnovu i logistiku.
-
Ove korporacije imaju direktan politički uticaj kroz lobiste u SAD, EU, NATO…
2. Finansijska elita
-
Rat izaziva krize na tržištima, a krize su plodno tlo za spekulacije i prebacivanje kapitala.
-
Inflacija, sankcije i energetska prestrukturiranja štete građanima, ali donose kontrolu nad tržištem resursa (nafta, gas, žitarice, metali).
-
Globalni reset ekonomskih odnosa u toku — rat pomaže u toj „redistribuciji moći“.
3. Globalisti (post-nacionalni akteri)
-
Produženje sukoba slabi nacionalne države i podstiče jačanje nadnacionalnih tela (EU, UN, NATO).
-
Ljudi pod pritiskom rata i kriza lakše prihvataju gubitak suvereniteta, digitalni identitet, praćenje, i centralizovanu moć „zbog bezbednosti“.
Ključni motivi: zašto žele da rat traje?
Kontrola toka informacija
-
Rat omogućava cenzuru pod izgovorom “nacionalne bezbednosti”, zabranu medija, progone neistomišljenika.
Testiranje tehnologije
-
Nova oružja, dronovi, AI sistemi, satelitski nadzor — sve se testira na „živom terenu“.
Odvlačenje pažnje
-
Rat u Ukrajini odvraća javnost od drugih ozbiljnih tema: ekonomske nestabilnosti, klimatskih eksperimenata, biometrijskog nadzora, genetskih eksperimenata.
Stvaranje novih podela
-
Svetski poredak se menja, i nekima odgovara trajno stanje haosa — idealno za „izgradnju nečeg novog“ na ruševinama starog sveta.
Dodatna teorijska mogućnost:
Možda postoji i skriveni dogovor između velikih sila, gde je rat kontrolisan u tačkama da traje „tačno koliko treba“ — ni da eksplodira u svetski rat, ni da se završi mirom, već da proizvodi stalnu neizvesnost.
