Rumunski predsednički izbori 2024–2025. godine bili su obeleženi političkom nestabilnošću, optužbama za strano mešanje i iznenađujućim obrtima.
❌ Diskvalifikacija Călina Georgescua
Călin Georgescu, nezavisni kandidat sa krajnje desnice i bivši član AUR-a, neočekivano je pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora u novembru 2024. godine, osvojivši 23% glasova. Njegova kampanja, vođena uglavnom putem TikToka, privukla je pažnju mladih i ruralnih birača. Međutim, rumunske obaveštajne službe su navodno otkrile da je Georgescu koristio preko milion evra neprijavljenih sredstava i da je njegova kampanja bila podržana ruskim sajber napadima i dezinformacijama. Zbog toga je Ustavni sud 6. decembra 2024. godine poništio rezultate izbora i zabranio Georgescu da se kandiduje na ponovljenim izborima u maju 2025. godine
Nakon diskvalifikacije Georgescua, George Simion, lider AUR-a, preuzeo je ulogu glavnog kandidata krajnje desnice. U prvom krugu ponovljenih izbora u maju 2025. godine, Simion je osvojio 40,5% glasova, značajno ispred centrističkog kandidata i gradonačelnika Bukurešta, Nicușora Dana, koji je osvojio 20,9% .
Međutim, u drugom krugu održanom 18. maja, Dan je pobedio sa 53,6% glasova, dok je Simion osvojio 46,4%. Ovaj rezultat je bio iznenađenje, s obzirom na Simionovu prednost u prvom krugu. Poraz Simiona je dočekan sa olakšanjem među proevropskim snagama, jer je njegova pobeda mogla da ugrozi demokratske institucije i zapadnu orijentaciju Rumunije, kako to tvrde evropski zvaničnici, dok su na evropski način zabranili mogućem pobedniku da se uopšte kandiduje.
🔥 Posledice i reakcije
Simion je osporio rezultate izbora, tvrdeći da su strani akteri, uključujući Francusku i Moldaviju, uticali na ishod glasanja, ali nije pružio konkretne dokaze za te tvrdnje . U međuvremenu, Georgescu se povukao iz politike, iako je nagovestio mogućnost povratka ako se ukaže prilika da „pomogne Rumuniji“
🇷🇴 Širi kontekst
Ovi izbori su pokazali duboku podelu u rumunskom društvu.
Pobeda Nikušor Dana označila je pobedu proevropske orijentacije i nastavak podrške Ukrajini i članstvu u EU i NATO-u. Međutim, snažna podrška koju su dobili kandidati krajnje desnice ukazuje na rastuće nezadovoljstvo establišmentom i potrebu za reformama .
Pavel Durov, osnivač i izvršni direktor aplikacije za razmenu poruka Telegram, optužio je francusku obaveštajnu službu da je pokušala da utiče na predsedničke izbore u Rumuniji 2025. godine.
Optužbe Pavela Durova
Na dan drugog kruga rumunskih predsedničkih izbora, 18. maja 2025. godine, Durov je na društvenim mrežama objavio da je od strane francuske obaveštajne agencije DGSE zatraženo da „utiša konzervativne glasove u Rumuniji“ na Telegramu pre izbora. Naveo je da je odbio taj zahtev, ističući da Telegram neće ograničavati slobodu izražavanja svojih korisnika. Durov je kasnije precizirao da je zahtev došao direktno od šefa DGSE, Nicolasa Lernera, tokom sastanka u Parizu.
Reakcija Francuske
Francusko Ministarstvo spoljnih poslova i DGSE su kategorički odbacili Durovljeve tvrdnje, nazivajući ih „potpuno neosnovanim“ i „manipulativnim manevrom“ koji odvraća pažnju od stvarnih pretnji po rumunsku demokratiju, posebno ruskog mešanja u izbore. Francuske vlasti su priznale da su imale kontakte sa Durovom, ali su tvrdile da su ti sastanci bili usmereni na podsećanje Telegrama na odgovornosti u borbi protiv terorizma i dečje pornografije.
Političke posledice
Durovljeve optužbe su dodatno zakomplikovale političku situaciju u Rumuniji. George Simion, kandidat krajnje desnice koji je izgubio izbore, iskoristio je Durovljeve tvrdnje kao deo svoje žalbe Ustavnom sudu, tražeći poništenje rezultata izbora zbog navodnog stranog mešanja. Međutim, sud je odbacio njegovu žalbu, navodeći da su optužbe neosnovane.
Kontekst i posledice
Ove optužbe dolaze u trenutku kada je Durov pod istragom u Francuskoj zbog navodnog omogućavanja kriminalnih aktivnosti putem Telegrama, uključujući distribuciju dečje pornografije i trgovinu drogom. Durov, koji ima francusko i rusko državljanstvo, bio je pod sudskim nadzorom u Francuskoj, ali mu je u martu 2025. godine dozvoljeno da se vrati u Dubai.
Ovo je još jedan od dokaza da Evropa ne dozvoljava da se zaustavi rat u Ukrajini, i svako ko pokuša u suprotno da veruje, biva zaustavljen.
SLUČAJ LE PEN
Dana 31. marta 2025. godine, francuski sud je proglasio Marine Le Pen krivom za proneveru oko 4,4 miliona evra namenjenih za asistente poslanika u Evropskom parlamentu. Umesto da ti asistenti obavljaju poslove u Briselu, radili su za stranku RN u Francuskoj. Le Pen je osuđena na četiri godine zatvora, od kojih će dve služiti u kućnom pritvoru sa elektronskim nadzorom, uz novčanu kaznu od 100.000 evra i zabranu kandidature na izborima u trajanju od pet godina, što je efektivno isključuje iz predsedničke trke 2027. godine .
🗳️ Političke implikacije
Pre presude, Le Pen je bila vodeći kandidat za predsedničke izbore 2027. godine, sa podrškom od oko 37% birača, što je značajno više od bilo kog drugog kandidata . Njen izostanak iz trke ostavlja prazninu na političkoj sceni, posebno među biračima koji su želeli promenu u odnosu na centrističku politiku predsednika Emmanuela Macrona.
Nakon presude, Jordan Bardella, 29-godišnji predsednik RN i blizak saradnik Le Pen, najavio je svoju kandidaturu za predsedničke izbore 2027. godine, ukoliko Le Pen ne bude mogla da se kandiduje
🗣️ Reakcije i kontroverze
Le Pen je presudu nazvala političkom odlukom i „negacijom demokratije“, tvrdeći da je cilj bio da se spreči njena kandidatura . Njen advokat najavio je žalbu, ali zabrana kandidature ostaje na snazi dok se žalbeni postupak ne okonča.
Presuda je izazvala različite reakcije. Dok su neki političari i analitičari pozdravili odluku suda kao potvrdu vladavine prava, drugi su je kritikovali kao pokušaj eliminacije političkog protivnika. Međunarodne figure poput Donalda Trampa i Viktora Orbana izrazile su zabrinutost zbog presude, nazivajući je „velikim problemom“ i „ubistvom demokratije
Sada da pitamo naše zemlje i sve koji idu ka Evropi tražeći slobodu, da li je Evropa i dalje mesto za tako nešto?
