IDIOKRATIJA

Najveće tenzije još od doba hladnog rata, i pretnja upotreba Nuklearnog oružja

Govoreći u retkom televizijskom obraćanju u sredu, Putin je upozorio da će Kremlj, ukoliko bude ugrožen teritorijalni integritet Rusije, „svakako upotrebiti sva sredstva koja su nam na raspolaganju da zaštiti Rusiju i naš narod. To nije blef.”
Ovo dolazi u trenutku kada su promoskovski regionalni lideri u Donbasu, Zaporožju i hersonskoj oblasti  najavili referendume o pridruživanju Rusiji.
Beatris Fihn, izvršna direktorka Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog oružja, rekla je da Putinove pretnje drastično povećavaju rizik od eskalacije nuklearnog sukoba.

U Donbasu i delovima južne Ukrajine pod ruskom kontrolom počeli su referendumi o tome da zvanično postanu deo ruske teritorije, a glasanje će trajati 5 dana.

Rusija trenutno kontroliše ukrajinsku Hersonsku oblast, kao i velike delove Zaporoške oblasti, u kojoj i dalje ima borbi i to često oko nuklearke.

Ovo se sve dogadja nakon ukrajinske kontraofanzive na Harkovsku oblast, gde su se ruske trupe povukle i gde su ukrajinci proglasili veliku pobedu, a zapadna strana je to prikazala kao mogućnost da Ukrajina može pobediti. Dalje se sugerisalo da će zapadne zemlje nastaviti sa velikom vojnom podrškom ukoliko se prikaže da ovo postaje efektivno na bojištu.

Medjutim ruska strana je iskazala da u tim oblastima nije bilo preterani broj njihovih trupa, i da im je glavni fokus čišćenje celog Donbasa, što zapadne strane nisu poverovale u svojoj medijskoj ofanzivi sugerišući rusku slabost.

Tada dogadjaju se jako opasne i velike vesti, i nažalost sada trpimo današnji nedemokratski svet u kojem svi idu silu i ne brinu za posledice, samo kako bi isplivali prvi na geopolitičkom planu.

Ruski predsednik Vladimir Putin najavio je delimičnu vojnu mobilizaciju tokom obraćanja naciji u sredu ujutro. On je rekao da je Ministarstvo odbrane preporučilo privlačenje vojnih rezervista u aktivnu službu jer se zemlja suočava sa dugotrajnim sukobom u Ukrajini i Donbasu.

Ta mera je razumna i neophodna u datim okolnostima, rekao je Putin, s obzirom na to da se Rusija u Ukrajini bori sa „celom zapadnom vojnom mašinom“. Već je potpisao nalog da prozivka počne odmah.

Tim potezom će se oružane snage oslanjati samo na vojne rezerviste i one koji su odslužili nacionalnu službu, dodao je predsednik Rusije. On je obećao da će im biti omogućena dodatna obuka, uz sve pogodnosti koje imaju lica uključena u aktivnu službu.

Ministar odbrane Sergej Šojgu otkrio je neke detalje o mobilizaciji u posebnom saopštenju u sredu. On je rekao da ministarstvo želi da pozove na naoružanje oko 300.000 rezervista, ili nešto više od 1% punog mobilizacionog potencijala Rusije kako oni tvrde.

Ruska strana je i optužila ukrajinsku da odustaju od razgovora na nagovor zapada koji nastavlja da šalje veliku količinu oružja. Šta god da je istina, priznaćete da je ovo zaista donekle treći svetski rat jer su sve strane indirektno uključene.

Ova delimična mobilizacija je zabrinjavajuća, jer nam sugeriše da bi ovaj rat mogao trajati duži vremenski period, i da zaista predstavlja neku vrstu svetskog rata, koji bi ne daj Bože mogao u najgorim scenarijima preliti se izvan granica Ukrajine.

Sve u svemu očigledno Rusija nije mogla izdržati pritisak i veliku brojnu spremu ukrajinske vojske podržanu zapadnih zemalja te se odlučila na delimičnu mobilizaciju, i na oštar odgovor, a ovaj referendum nam može nešto više reći, a to je da ukoliko se ove ukrajinske oblasti pripoje Rusiji, Rusija će moći reagovati na svaki napad, te će ga tretirati kao napad na rusku teritoriju, to je i bio cilj? To bi moglo onda uključiti i potpunu mobilizaciju i objavu rata, što bi opravdalo sav rat.

Ovo nam sugeriše i portparol Kremlje Dimitrij Peškov koji je rekao da nakon referenduma o pridruživanju Rusiji, svaki napad na ove oblasti će tretirati kao napade na sopstvenu teritoriju.

Bivši predsednik Rusije i zamenik šefa nacionalnog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev upozorio je da Rusija neće oklevati da upotrebi „sva raspoloživa sredstva“ za odbranu svoje teritorije. „Zadiranje na rusku teritoriju je zločin“, rekao je Medvedev ranije ove nedelje. On je takođe naveo da bi pridruživanje Donbasa Rusiji učinilo „geopolitičku transformaciju [sveta] nepovratnom“.

SAD, kao i njeni saveznici u Evropi i drugde – uključujući Nemačku – već su izjavili da neće priznati rezultate referenduma koji je počeo u petak. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je na Tviteru ove referendume označio kao “lažne referendume”.

Vašington je rekao da je Putinova eskalacija očekivani korak koji pokazuje da njegova vojna kampanja propada.

Bridžit Brink, američka ambasadorka u Ukrajini, rekla je u odgovoru: „Lažni referendumi i mobilizacija su znaci slabosti, ruskog neuspeha.

„Sjedinjene Države nikada neće priznati rusko pravo na navodno anektiranu ukrajinsku teritoriju, a mi ćemo nastaviti da stojimo uz Ukrajinu koliko god bude potrebno“, rekla je ona.

Putin je nedavno imao jezive pretnje i sugestije o nuklearnim udarima ukoliko bude crvena linija nastavljena da se gazi, a zapad smatra da on ovo govori jer ne želi prihvatiti da mu se bliži poraz, medjutim da li je to istina, saznaćemo veoma brzo ili će ipak sve to potrajati.

Vašington je takođe nedavno obećao dodatnu pomoć Kijevu za „jačanje“ Ukrajine. Da će to biti ogormna vojna podrška govori nam i podatak u kojem stoji da Stejt department više neće objavljivati izveštaj o svetskim vojnim troškovima i transferu oružja koji se objavljuje više od 50 godine.

Sve ovo nam govori da imamo indirektan sukob Zapadnog sveta i Rusije, što je zabrinjavajuće jer nam sve ovo govori da smo se vratili u doba hladnog rata, i da političari svih strana su totalno izgubili kompas.

The intercept i govori da je Ukrajina je na putu da postane najveći primalac američke vojne pomoći u prošlom veku.

Od ruske invazije na Ukrajinu u februaru, američka vlada je uložila više novca i oružja u podršku ukrajinskoj vojsci nego što je poslala 2020. Avganistanu, Izraelu i Egiptu zajedno — premašivši za nekoliko meseci tri najveća primaoca SAD. vojne pomoći u istoriji.

Praćenje brojeva je izazovno. Od početka rata, američki zvaničnici su najavili niz inicijativa koje imaju za cilj da podrže ukrajinske odbrambene napore, a da pritom ne budu direktnijeg učešća u sukobu. U četvrtak, tokom iznenadne posete Kijevu, američki državni sekretar Antoni Blinken najavio je novi paket američke vojne opreme vredan 675 miliona dolara, kao i „dugoročnu” investiciju od 2,2 milijarde dolara za jačanje bezbednosti Ukrajine i 17 njenih susednih zemalja, što je opet pitanje da li ovo nije direktno učešće.

Analitičari procenjuju da je Ukrajina, već najveći primalac američke bezbednosne pomoći u Evropi od 2014, na dobrom putu da postane najveći primalac američke bezbednosne pomoći veka. Od Britanije iz Drugog svetskog rata do Južnog Vijetnama, do novijih ratova u Avganistanu i Iraku, američka vlada je dugo vodila spoljnu politiku podržavajući, a u nekim slučajevima i izgrađujući od nule, vojne sposobnosti svojih saveznika — često sa miksovanim rezultatima .

Sve ovo nam govori da ni Zapad ni Rusija nisu spremni da odustanu od ovog rata, u kojem će na kraju Ukrajina najviše stradati, a svu ovu pomoć od zapada neko će eventualno morati da plati. Takodje ukrajinska novinska agencija Ukrainska pravda izvestila je u prema www.commondreams.org da je nekadašnji britanski premijer Boris Džonson iskoristio svoju iznenadnu posetu Kijevu  da izvrši pritisak na predsednika Volodimira Zelenskog da prekine mirovne pregovore sa Rusijom, čak i nakon što se činilo da su dve strane postigle slab napredak ka rešenju. okončati rat.

Pozivajući se na neimenovane izvore iz „užeg kruga“ i savetodavnog tima Zelenskog, Pravda je objavila da je „Džonson doneo dve jednostavne poruke u Kijev“:

„Prvi je da je Putin ratni zločinac; na njega treba vršiti pritisak, a ne pregovarati sa njim. A drugi je da čak i ako je Ukrajina spremna da potpiše neke sporazume o garancijama sa Putinom, oni nisu. Možemo potpisati [sporazum] sa vama [Ukrajinom], ali ne sa njim. U svakom slučaju, on će sve zeznuti”, kako je jedan od bliskih saradnika Zelenskog sumirao suštinu Džonsonove posete…

Džonsonov stav je bio da kolektivni Zapad, koji je još u februaru sugerisao Zelenskom da se preda i pobegne, sada smatra da Putin zapravo nije toliko moćan kao što su ranije zamišljali.

Štaviše, postoji šansa da ga “pritisne”. I Zapad to želi da iskoristi.

U javnim izjavama tokom svog putovanja, Džonson je obećao da će Ujedinjeno Kraljevstvo — u skladu sa SAD, Nemačkom i drugim zapadnim silama — nastaviti da pojačava svoju „vojnu i ekonomsku podršku i saziva globalni savez kako bi ovu tragediju priveo kraju, i osigurati da Ukrajina opstane i napreduje kao slobodna i suverena nacija“.

Ovo je već vidjen scenario od Vijetnama do Avganistana gde proksi ratom na grbači jedne zemlje velike sile pokušavaju oslabiti jedna drugu, a mi ništa iz istorije nismo naučili.

 

 

Slični postovi

JEZIVE SCENE U INDIJI: Poplava Izbacila na DESETINE tela KOVID žrtvi

Nikola Milnovic

Kina prijavila prvi ljudski slučaj zaraze H10N3 PTIČJEG GRIPA

Nikola Milnovic

Voditeljka BBC-a Preminula Zbog Komplikacija Nakon Kovid Vakcine

Nikola Milnovic
5 2 glasovi
Article Rating
Pretplati se
Obavesti o
0 Comments
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
0
Voleli bismo da čujemo vaše mišljenje, molimo vas da pošaljete komentar.x
INFINITUM FORM Agencija