Rat u Ukrajini i dalje traje, a tek nedavno kada je došlo do eksplozija na mostu u Krimu, Rusija je počela ozbiljno koristiti rakete gotovo po celoj Ukrajinskoj teritoriji. Kako NATO sve više šalje oružje i kako se sve više priča o velikom broju stranih ratnika koji se bore na ukrajinskoj strani, mnogi vuku paralele kako bi ovo moglo dovesti do crvene linije kakvu smo videli tokom famozne kubanske krize.
Istorija beleži da je 16. oktobra 1962. tadašnji predsednik SAD Džon F. Kenedi dobio informaciju od Centralne obaveštajne agencije o razmeštanju sovjetskih projektila na Kubi. Ovaj događaj je bio formalni početak Kubanske raketne krize — prvog, i dugo vremena, jedinog događaja u svetskoj istoriji koji je čovečanstvo doveo na ivicu nuklearnog rata.
Ali tada su se glave ohladile i postignut je dogovor izmedju lidera dveju supersila, da li će i danas lideri pokazati takvu hladnu glavu, ili će i dalje Ukrajina predstavljati poligon za testiranje oružja i predmet proksi rata?
Danas je situacija i možda još lošija, jer ovaj dogadjaj posle pandemija još više utiče na svet, protesti su u više zemalja zbog sve skupljeg života u vidu namirnica, energije a zima još nije stigla.
Sličnosti su ogromne izmedju ova dva dogadjaja, za početak, i ukrajinska i kubanska kriza bile su ukorenjene barem delimično u istom principu: supersila ne može da stoji skrštenih ruku kada geopolitički rival poremeti bezbednosnu ravnotežu između njih.
1962 godine cela ova kriza je započeta kada su sovjeti tajno instalirali projektile na Kubi, što je značilo da su disali Sjedinjenim državama za vratom, i strateški su mogli prvi izvršiti udar na ovu zemlju, makar po nekoj logici.
Tadašnji lider Nikita Hruščov je taj potez učinio u nameri da zaustavi moguću američku invaziju na ostrvo nakon neuspelog napada na Zaliv svinja u aprilu 1961. godine, ali i kao odgovor na prisustvo američkih balističkih projektila Jupiter u Italiji i Turskoj. Medjutim to nije bio jedini razlog, Sovjeti su se takodje plašili da bi kubanci mogli više prići Kini. Rasporedjivanje raketa Jupiter u Turskoj i Italiji je značilo da bi američke nuklearne glave pogodile teritoriju SSSR-a za samo desetak minuta, i oni ne bi mogli prvi reagovati.
Dogovor je postignut tokom tajnog sastanka između Hruščova i kubanskog premijera Fidela Kastra u julu 1962. godine, a izgradnja brojnih objekata za lansiranje raketa počela je kasnije tog leta.
Invazija u zalivu svinja, (17. april 1961), neuspešna invazija na Kubu u Bahia de Cochinos (Zaliv svinja) ili Plaja Giron (plaža Giron) na Kubance, na jugozapadnoj obali od oko 1.500 kubanskih izgnanika koji se suprotstavljaju Fidelu Kastru . Invaziju je finansirala i režirala američka vlada.
Takodje očigledan najveći razlog ovog poteza Sovjeta jeste neverovatan geopolitički položaj pored svog najvećeg protivnika.
Tadašnji američki predsednik Džon F. Kenedi je saznao da se Sovjeti nalaze kada je špijunski avion U-2 primetio rakete zemlja-zemlja na Kubi 16. Oktobra. Delovalo je da je Kenedi bio spreman da izvrši napad na ova raketna mesta, a neki navodi tvrde da on nije znao da su Sovjeti već tamo isporučili nuklearne bojeve glave, kao i 43,000 vojnika, što bi značilo treći svetski rat i nuklearne pečurke.
Još jedan problem za amerikance je bio bio u vidu razdaljine, Havana je udaljena od Floride samo nekih 524 kilometara, a Vašington nije bio predaleko takodje.
Da nije bilo pametnih ljudi danas možda ne bi pričali o ovom dogadjaju, a verovali ili ne ovo nije ni najopasniji dogadjaj zbog kojeg smo bili na ivici trećeg svetskog rata. Ali eto i danas imamo primer koji neodoljivo podseća na kubansku krizu, i čačkanje oko granica supersila.
Sada rat u Ukrajini nekako postaje sve žustriji, i Rusija kao da se suzdržavala sa lansiranjem punog kapaciteta, dok zapadne sile sve više pumpaju novca i oružja u Ukrajinu što označava da će rat trajati još duže, i da nažalost biće još više žrtvi. Jedan pogrešan korak i projektil može i značiti sukob najvećih sila, sukob koji ne želimo da vidimo.
