Iran koristi širok spektar sistema za protivvazdušnu odbranu na različitim dometima koji imaju za cilj da se odbrane od vazdušnih napada.
Izrael je obećao da će „naplatiti cenu“ Iranu u odgovoru na raketne i dron napade koje je Teheran izveo kao odmazdu za smrtonosno bombardovanje svog konzulata u Siriji na početku ovog meseca.
Izraelski ratni kabinet sastao se nekoliko puta kako bi raspravljao o mogućim akcijama koje bi dopunile diplomatske napore protiv Irana, nakon subotnjih bezprecedentnih direktnih napada na Izrael. Šef izraelskog generalštaba Herzi Halevi izjavio je da je vojni odgovor neizbežan. Iranski predsednik Raisi zapretio je „masovnim i oštrim odgovorom“ u sredu ako Izrael odluči da pokrene direktni vojni napad na iransku teritoriju. Kako bi se Iran mogao efikasno odbraniti ako do takvog napada dođe?
Oslanjanje na lokalno odbrambeno oružje
Decenijama, Iran je sve više insistirao na oslanjanju na svoje domaće kapacitete kada je reč o ekonomiji, a sličan pristup može se primetiti i u vojnom sektoru.
Mnoge od tih osećanja proizašle su iz osmogodišnjeg rata Irana sa susednim Irakom, koji je napao Iran 1980. pod vođstvom nekadašnjeg vladara Sadama Huseina. Bagdad je imao vojnu podršku brojnih stranih sila, uključujući Sjedinjene Američke Države. Oštećen višedecenijskim sankcijama i embargima, iranska vazdušna superiornost je i dalje ozbiljno izazvana, s obzirom na to da neki od njenih borbenih aviona i opreme, uključujući američke F-4 i F-5 borbene avione, datiraju pre iranske revolucije 1979. koja je srušila zapadno podržavanu monarhiju šaha Mohamada Reze Pahlavija. Iran sada većinom koristi ruske Suhoj i MiG borbene avione iz sovjetske ere. Iranska avijacija takođe razvija svoje avione, poput Saeqeh i Kowsar, koji su zasnovani na američkim dizajnima, ali se ne veruje da mogu da pariraju nekim od najmodernijih borbenih aviona kao što su F-35, koje Izrael koristi u velikom broju.
Isporuka dvadesetak ruskih Su-35 borbenih aviona, o kojoj se pregovara već neko vreme, mogla bi značajno osvežiti iransko ratno vazduhoplovstvo, ali ne bi eliminisala potrebu za robusnim protivvazdušnim baterijama.
Dugometne raketne baterije
Iran je pokušao da nadomesti svoje zastarele domaće borbene avione ambicioznim raketnim programima. Posebno se fokusirao na poboljšanje svojih protivvazdušnih sistema – pored zakopavanja nekih svojih vazduhoplovnih baza, raketnih depova i nuklearnih postrojenja duboko u planinama kako bi ih zaštitio od bombi za uništavanje bunkera koje Izrael koristi, a koje su mu dostavljene od strane SAD. Izrael je u velikoj meri koristio bombe za uništavanje bunkera tokom svog šestomesečnog rata protiv Gaze.
Najdugometniji protivraketni sistem koji Iran koristi je domaći razvijeni Bavar-373, koji je u službi od 2019. godine nakon decenije razvoja i testiranja, i značajno je unapređen od tada. U novembru 2022. iranski zvaničnici prikazali su unapređeni Bavar-373, za koji su rekli da je opremljen radarskim detektorom koji je poboljšao domet sa 350 km (217 milja) na 450 km (280 milja) i sada je opremljen naprednim Sayyad 4B raketama zemlja-vazduh.
Kako se izveštava, može da „zaključa“ ciljeve – uključujući dugometne balističke rakete, dronove i stealth borbene avione – na udaljenosti do 400 km, prati 60 ciljeva i angažuje šest ciljeva odjednom, a može ih pogoditi na udaljenosti do 300 km (186 milja).
Iranske državne medije su saopštile da je sistem u nekim aspektima superiorniji od ruskog S-300 sistema i čak je uporediv sa naprednijim S-400 baterijama, koje su neki od najnaprednijih sistema na svetu. Bavar-373 nije bio u borbi van vojnog vežbanja u Iranu, ali stručnjaci ga smatraju delom jedne od najgušćih mreža protivvazdušne odbrane na svetu.
Pored ruskih Tor raketnih sistema, Iran koristi i S-300 sisteme. Teheran je primio potonje nakon implementacije svog sada već mrtvog nuklearnog sporazuma sa svetskim silama 2016. godine.
S-300 sistemi, koje je Sovjetski Savez prvi put uveo u upotrebu krajem 1970-ih, dizajnirani su za obaranje aviona, dronova i dolaznih krstarećih i balističkih raketa na udaljenosti do 150 km (93 milje), dok je Tor sistem predviđen za nisku i srednju altitudu i može da se bori protiv pretnji na udaljenostima do 16 km.
Slojevi raketnih sistema odbrane
Iran koristi širok spektar drugih domaćih raketnih baterija koje koriste različite rakete kako bi izgradili slojeve odbrane iza najdugometnijih sistema.
Više srednjoj raketne odbrane, uključujući Arman, Taktički Sayyad i Khordad-15, mogu da brane iransko nebo od ciljeva na udaljenostima do 200 km (124 milje) na različitim visinama.
Arman, koji je predstavljen u novembru 2022, montiran je na kamionima i spreman je za raspoređivanje za nekoliko minuta. Dolazi u dve verzije, koristeći aktivne ili pasivne radar radare sa elektronskim skeniranjem – koji su precizni i teški za ometanje – i dizajniran je da se bori protiv taktičkih balističkih oružja namenjenih za borbene operacije na udaljenostima do 300 km (186 milja).
Sistem Arman je opremljen raketama koje su usmerene na borbu protiv precizno vođenih bombi za uništavanje bunkera, koje su dizajnirane da unište utvrđene ili podzemne strukture.
Dolazne pretnje koje uspeju da zaobiđu srednjedometne sisteme suočiće se sa kratkodometnim iranskim baterijama, uključujući Azarakhsh, Majid i Zoubin. Azarakhsh se može videti u videu ispod.
🚀 سامانه پدافندی آذرخش pic.twitter.com/o6gP7hedHa
— MESHKAT (@projectmeshkat) February 17, 2024
Azarakhsh, koji je predstavljen istovremeno s Armanom, je kompaktni sistem dizajniran za angažovanje na niskim visinama kako bi se suprotstavio pretnjama poput dronova i kvadkoptera. Može detektovati ciljeve na udaljenosti od 50 km (31 milja), dok optički tragac prati ciljeve na udaljenosti do 25 km (16 milja).
Više iranskih sistema protivraketne odbrane može se lansirati vertikalno, što omogućava veću fleksibilnost i uštedu prostora, što znači da se mogu raspoređivati i na ratnim brodovima.
Iran planira da predstavi još sistema protivraketne odbrane ove godine, rekao je visoki vojni zvaničnik krajem marta.
Korpus iranske revolucionarne garde (IRGC) i iranska vojska takođe poseduju mnoge vrste balističkih i krstarećih raketa koje pokrivaju domete do 2,000 km (1,243 milje), kao i širok spektar dronova za izviđanje i napad – od kojih su neki korišćeni tokom iranskog napada na Izrael u subotu.
