Izraelski ministar spoljnih poslova zapretio je u sredu da će snage njegove zemlje direktno napasti Iran ako Islamska Republika pokrene napad sa svoje teritorije na Izrael.
Njegovi komentari su usledili usred pojačanih tenzija između rivalskih sila nakon ubistava iranskih generala u eksploziji u iranskom konzulatu u Siriji ranije ovog meseca.
„Ako Iran napadne sa svoje teritorije, Izrael će odgovoriti i napasti Iran“, rekao je Izrael Kac u postu na Ks na farsiju i hebrejskom.
Ranije u sredu, iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei ponovio je obećanje da će uzvratiti Izraelu zbog napada na njegov konzulat u Damasku.
Teheran smatra Izrael odgovornim za napad koji je sravnio zgradu, u kojoj je poginulo 12 ljudi. Izrael nije priznao svoju umešanost, iako se pripremao za iranski odgovor na napad, što je značajna eskalacija u njihovom dugotrajnom ratu u senci.
U napadu je ubijen general Mohamed Reza Zahedi, visoka ličnost iranske Islamske revolucionarne garde koji je predvodio elitne snage Kuds grupe u Libanu i Siriji do 2016. Među 11 poginulih je šest članova Revolucionarne garde, četiri Sirijca i pripadnik milicije Hezbolaha.
Ranije u sredu, iranski vrhovni vođa Ajatolah Ali Hamnei ponovio je obećanje da će uzvratiti Izraelu zbog napada na njegov konzulat u Damasku.
Izrael je tokom godina napao mnoštvo ciljeva povezanih sa Iranom u Siriji sa očiglednom namerom da poremeti transfer oružja i drugu saradnju sa libanskim Hezbolahom, koji podržava Iran. Izraelska vojska retko komentariše ove napade. Otkako je rat Izraela i Hamasa u Gazi počeo pre šest meseci, skoro svakodnevna razmena vatre između izraelskih snaga i Hezbolaha duž granice Izraela i Libana.
Lideri Hamasa u Gazi, koji su optuženi da su pokrenuli rat napadom na južni Izrael 7. oktobra, takođe imaju podršku Irana. Teheran takođe podržava krovnu grupu iračkih milicija koje ciljaju na američke vojne baze i položaje u Siriji i Iraku, poznatu kao Islamski otpor Iraka.
Hamnei je to izneo na molitvenoj ceremoniji kojom se proslavlja kraj muslimanskog svetog meseca Ramazana, rekavši da je napad na njegov konzular sličan napadu na iransku teritoriju.
„Kada su napali naš konzulat, to je bilo kao da su napali našu teritoriju“, rekao je Hamnei, u izjavi koju je emitovala iranska državna televizija. „Režim zla mora biti kažnjen, i biće kažnjen.
Ni Kac ni ajatolah nisu precizirali način na koji će uzvratiti.
Hamnei je takođe kritikovao Zapad, posebno SAD i Britaniju, zbog podrške Izraelu u njegovom ratu protiv Hamasa u Gazi.
„Očekivalo se da (će) sprečiti (Izrael) u ovoj katastrofi. Oni nisu. Oni nisu ispunili svoje obaveze, zapadne vlade“, rekao je on.
Iran ne priznaje Izrael.
Svi čekaju mogući iranski odgovor na Izrael (SAD zapretile)
SAD bi mogle da intervenišu kako bi pomogle Izraelu da se odbrani od iranskog raketnog napada, rekli su u četvrtak njeni zvaničnici, podižući mogućnost direktne konfrontacije ne samo između Irana i Izraela, već i između Irana i SAD.
Američki zvaničnici obavestili su katarski emiter Al Džaziru da SAD veruju da je iranski napad u znak odmazde za izraelski napad na iranski konzulat u Damasku 1. aprila neizbežan, i da će ga izvesti sam Iran, a ne posredničke snage. U izraelskom napadu ubijeno je sedam visokih vojnih zvaničnika, uključujući dva generala iz iranske Revolucionarne garde.
SAD su takođe saopštile da su njihovi zvaničnici pozvali regionalne ministre spoljnih poslova da izvrše pritisak na Iran da pokaže uzdržanost.
Iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amir-Abdolahjan je u protekla dva dana konsultovao svoje kolege u Saudijskoj Arabiji, Kataru, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Iraku i Turskoj.
Takođe je otputovao u Damask da vidi svoje sirijske kolege i u Oman, zemlju koja će najverovatnije delovati kao posrednik u slanju poruka u SAD. U Muskatu, Amir-Abdolahian je rekao da SAD ne mogu da „izbegnu svoju odgovornost u potpunoj i apsolutnoj podršci izraelskim kombinovanim ratnim zločinima“.
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok takođe je razgovarala sa iranskim ministrom spoljnih poslova i pozvala Teheran da pokaže uzdržanost
Lista misterioznih lista za odstrel u obračunu Izraela i Irana
Nedavno ubistvo visokog iranskog komandanta moglo bi da izazove mračni novi ciklus osvete na Bliskom istoku, koji obiluje zagonetnim porukama i tajnim ciljevima.
Kako bi tačno Iran mogao da sprovede svoju osvetničku kampanju, tek treba da se vidi, ali jedno je sigurno: atentat u Siriji mogao bi da označi mračno novo poglavlje u višegodišnjoj borbi između Izraela i Irana.
Ako Teheran razmišlja o napadu na Izrael na proporcionalan način, verovatno razmišlja o napadima na izraelske diplomate, upozorio je Eliot Abrams, bivši zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost i specijalni predstavnik Irana, za The Daili Beast.
“Logika… sugeriše mi da će videti da li imaju opciju da napadnu izraelsku ambasadu ili izraelske diplomate povezane sa ambasadom ili izraelske zvaničnike van Izraela. To bi bila paralela“, rekao je Abrams, sada viši saradnik za bliskoistočne studije u Savetu za spoljne odnose.
Iako Iran verovatno ne želi da izazove širi rat, Izrael i SAD su verovatno zainteresovani da signaliziraju Iranu da bi trebalo da bude olako u narednim danima, dodao je Abrams.
“Pravila igre se menjaju u smislu da su ranije bili napadnuti samo iranski proksiji… ovo je promena u pravilima“, rekao je Abrams za The Daily Beast. “Ono što govore Iranu je: ’Budite veoma oprezni, jer nećemo prihvatiti ovakve napade od Hamasa ili Hezbolaha i drugih proksija bez veoma snažnog odgovora protiv vas.
Izraelske pripreme mogle bi da imaju za cilj da odvrate Iran od osvete, prema Avi Melamedu, bivšem izraelskom obaveštajnom zvaničniku i saradniku za obaveštajne i bliskoistočne poslove na Institutu Ajzenhauer u Vašingtonu, D.C.
To je „deo veoma složene slike odvraćanja u regionu. U toku je veoma složena utakmica“, rekao je Melamed. “Režim u Iranu ima za cilj da ima nešto što je situacija u kojoj svi dobijaju… mula režim može da aktivira svoje zastupnike… a režim mula je bezbedan i zdrav.“
Izrael bi možda signalizirao iranskom režimu da „ako dođe do napada iranskog režima na državu Izrael“, onda bi Jerusalim bio spreman da izvrši napade na iransko tlo, za razliku od ciljanja zastupnika Teherana u Siriji ili drugde . Ne postoji garancija da će „Izrael ostati u istim starim pravilima igre“, rekao je Melamed.
Opasna igra Izraela sa Iranom
Niko nije preuzeo odgovornost za ubistvo iranskog generala, ali izvori u izraelskim obaveštajnim službama nam kažu da su Mosad i Aman, izraelska tehnološka vojna obaveštajna agencija, godinama pratili brigadnog generala IRGC Mohameda Rezu Zahedija. A kada su izraelski špijuni bili sigurni gde se nalazi i sa kim je, odmah su hteli da pucaju. Morali su da dobiju odobrenje premijera Benjamina Netanjahua, i uprkos svim trenutnim pritiscima na Izrael, on je spremno pristao.
To je bila greška. Možda je to bila prava akcija, ali u pogrešno vreme, piše Tajms.
Vidimo zašto su Izraelci to želeli da urade. Kada su se osvrnuli na to kako je Amerika ubila harizmatičnog general-majora Kasema Sulejmanija – smelu odluku koju je doneo predsednik Donald Tramp u januaru 2020, uz malu izraelsku ulogu u praćenju – smatrali su da je odgovor Irana bio malo više od buke.
Međutim, upravo sada, kada je rat u Gazi skup i bolan teret već šest meseci i dalje, Netanjahu rizikuje mnogo širi rat. On meša gnezdo stršljena, što je već predstavljeno raketnim napadima na Izrael od strane iranskih zastupnika u Libanu i u dalekom Jemenu i Iraku. Nekoliko sati nakon eksplozije u Damasku prošle nedelje, mnogi od skoro 10 miliona Izraelaca upali su u paniku: čuvši kako stručnjaci u medijima predviđaju masovnu odmazdu Irana, Izraelci su se spremili hranom i požurili do bankomata da podignu gotovinu sa svojih računa u slučaju sveopšteg rata.
Ovo nam sve govori da je ceo svet primetio da je Iran snažniji nego što su to svi mislili, posebno se pokazalo u ratu na ukrajinskom frontu, kada su sa svojom tehnologijom dronova, gotovo preokrenuli mnoge bitke u rusku korist.
Mnogi analitičari smatraju da je ovo pokušaj Netanjahua da povrati imidž u javnosti, kako bi se iskupio za onaj napad Hamasa na Izrael, i kako bi prikazao Izraelcima koji često protestuju zbog nemogućnosti vraćanja svih talaca, da i dalje drži konce, ali veruje se da je ovo opasna igra.
Kako piše Tajms, Netanjahu odbija da pristane na rešenje sa dve države, Palestina živi uz Izrael kao suverene nacije, a ekstremni jevrejski nacionalisti u njegovom kabinetu neće pristati ni na kakve ustupke.
Na ovoj pozadini je dugogodišnja strategija Mosada i drugih izraelskih bezbednosnih agencija: ciljana ubistva. Bila je to Pavlovljeva reakcija kada su špijuni uhvatili tačnu lokaciju brigadnog generala Zahedija. Našli smo ga – hajde da ga ubijemo.
Sigurno su našli moćnog neprijatelja. Iran je ohrabrio šiitske muslimanske borce libanskog Hezbolaha da nastave da ispaljuju rakete i protivtenkovske granate na severni Izrael od prošlog oktobra, primoravajući desetine hiljada Izraelaca da napuste svoje domove i privremeno borave u hotelima i zajednicama udaljenim mnogo kilometara.
Iran je takođe jasno dao zeleno svetlo jemenskim pobunjenicima Hutima da ispaljuju rakete na brodove u Crvenom moru, pa čak i na izraelsku luku Eilat, kako bi pokazali podršku zaraćenim Palestincima u Gazi.
Ciljana ubistva izraelskih obaveštajnih službi mogu se pratiti sve do 1956. godine, kada je bomba skrivena u islamskoj svetoj knjizi ubila egipatskog pukovnika sa sedištem u Gazi. Organizovao je palestinske gerilce koji su stalno prelazili granicu da bi napali Izraelce. Godine 1965. Mosad je poslao ubice da ubiju nacističkog ratnog zločinca u Montevideu u Urugvaju. Nakon što su teroristi PLO-a ubili 11 izraelskih sportista na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine, Mosad je ubio palestinske aktiviste u pola tuceta zemalja – takozvana osvetnička kampanja koju je proslavio film Stivena Spilberga, Minhen.
Visoki ljudi u arapskim radikalnim grupama koje su napale Izrael bili su ubijeni, s vremena na vreme, ali zvaničnici Mosada su nam uvek govorili da su ubistva poslednje sredstvo. Oni mnogo više vole da hvataju, ispituju i ako je moguće ucenjuju neprijatelje i pretvaraju ih u dvostruke agente. Izraelski lideri žele da izbegnu očigledna kršenja stranih zakona, a jevrejska država ne želi da se smatra svetskom agencijom za ubistva.
pak, u Iranu, očajnički želeći da zaustave tajnu, ali aktivnu težnju te zemlje da izgradi nuklearno oružje, izraelski agenti su ubili više od pola tuceta naučnika i inženjera povezanih sa nuklearnim programom. Njegov vrhunski naučnik, Mohsen Fakhrizadeh, bio je najnovija poznata žrtva—ubijena 2019. od robotskog pištolja na daljinsko upravljanje parkiranog pored puta u Iranu.
Izrael nikada nije odredio kakva treba da budu njegova pravila angažovanja, kada su u pitanju ciljana ubistva. Nakon javno sramotnog neuspeha misije koja je imala za cilj trovanje lidera Hamasa u Jordanu.
Čak mnogi zapadni mediji poput Tajmsa kritikuju ovaj potez Netanjahua da je rizikovao novi front samo kako bi održao glasove i kako bi se održao na vlasti, na kojoj jedva visi.
Kako bi izgledao rat?
Izraelski ministri su obećali da će, ako Teheran preduzme direktnu vojnu akciju , odgovoriti sopstvenim udarima na iransku teritoriju, otvarajući vrata regionalnom ratu punog razmera na Bliskom istoku.
Procena američkih obaveštajnih službi koju je ove nedelje otkrio Blumberg navodi da bi Iran mogao biti spreman da pokrene visokoprecizne udare pomoću balističkih projektila ili dronova na ciljeve unutar Izraela. Izvor citiran u izveštaju rekao je da je pitanje „kada, a ne da li će Iran naneti udare, iako je manje jasno da li će Teheran preduzeti direktnu akciju ili će se osloniti na svoju proksi mrežu.
U svakom slučaju, Blumbergov izveštaj sugeriše da Iran sastavlja planove za napade samo na vojne i vladine lokacije u Izraelu, od kojih bi najočigledniji bio Kirja, izraelski vojni štab u Tel Avivu.
Druge potencijalne mete uključuju vazdušne baze, poput onih u Palmačimu u centralnom Izraelu ili Meronu na severu, kao i Kneset [parlament] i kancelarija premijera u Jerusalimu.
Međutim, Jerusalim bi bio izuzetno nepromišljena meta za izbor Irana ili njegovih zastupnika, delom zbog pretežno palestinskog stanovništva u istočnom Jerusalimu i pre svega zbog očiglednog verskog značaja grada.
Ako bi Iran preduzeo korak i pokrenuo direktnu akciju na Izrael – potez koji bi bio krajnje neuobičajen za vrhovnog vođu Alija Hamneija, čak i u svetlu tekuće krize – verovatno bi se oslanjao na balističke rakete i/ili svoje bespilotne letelice.
Kakvo oružje ima Iran?
Najveći deo iranske raketne snage dugog dometa leži u njegovim modelima Fateh, Khaibar i Dezful, koji svi imaju domet od 1.000 kilometara ili više. Iran je takođe nedavno predstavio novi model bespilotnih letelica dugog dometa, Mohadžer 10, za koji tvrdi da je sposoban da „bombardi Izrael u kameno doba“.
Lansiranje projektila ili dronova sa iranske teritorije bi testiralo granice dometa iranskog arsenala, jer je udaljenost od jugozapadnog Irana do Izraela vazdušnom linijom oko 1.700 kilometara. Izrael je teoretski u dometu iranske raketne snage jer tvrdi da poseduje rakete Khaibar koje mogu da putuju do 2.000 kilometara.
Stručnjaci za iransku politiku su veoma skeptični prema izgledima za direktan napad Irana, jer bi to poništilo dugogodišnju politiku podsticanja sukoba sa Izraelom sa distance putem proksi grupa ili tajnih napada. Ali oni su takođe istakli da će iransko rukovodstvo biti pod pritiskom da pokaže silu kao odgovor na napad na konzulat u Damasku.
Šta se dešava ako Iran napadne Izrael?
Direktan napad sa iranske teritorije predstavljao bi čin rata protiv Izraela i verovatno bi bio preterana reakcija na početni napad u Damasku – koji je ciljao iranske snage u inostranstvu, a ne mete unutar samog Irana.
„Kinetički napad balističkim projektilima ili bespilotnim letelicama na ciljeve u domovini Izraela bio bi najupečatljivija i najrizičnija opcija dostupna Teheranu“, rekao je Džonatan Panikof, direktor Atlantskog saveta, u nedavnoj bezbednosnoj proceni.
„Iako bi Iran mogao da pokuša da spreči eskalaciju do rata punog obima, na primer, gađanjem samo vojnim ili obaveštajnim ciljevima, za razliku od civilnih, ovo je i dalje rizičan korak s obzirom na to da Iran pokušava da izbegne širi sukob za koji je verovatno loše pripremljen.”
Drugi scenario, koji je više u skladu sa prethodnim ponašanjem Irana, bio bi naređenje zastupničkoj grupi u južnom Libanu ili Siriji, kao što je Hezbolah, da pokrene velike raketne napade ili dronove preko granice sa Izraelom
Hezbolah ima ogromnu zalihu moćnih projektila koji rizikuju da nadvladaju izraelsku protivvazdušnu odbranu, posebno njegove sisteme Gvozdena kupola i Davidove pramene.
“Ako odluče da je započet rat i da će dati sve što imaju” sigurno bi zatvorili severnu polovinu zemlje, bilo bi nemoguće izaći napolje, a izraelska protivraketna odbrana bi bila preplavljena ovim nivoom udara, “, rekao je dr Vagner.
Međutim, on je naglasio da je Hezbolah u Libanu pokazao dosta uzdržanosti u proteklih šest meseci i da izgleda duboko nesklon da se posveti punom ratu sa Izraelom. Hezbolah takođe smatra svoje ogromne zalihe raketa ključnim sredstvom odvraćanja od Izraela; Njihovo korišćenje sada za podršku Iranu značilo bi odustajanje od ključne poluge.
Veliki napad iranskih zastupnika ili njegovih sopstvenih snaga rizikuje da uvuče Sjedinjene Države u rat, što je ishod koji Iran verovatno želi da izbegne jer ga njegove tekuće ekonomske krize, vođene okrnjenim sankcijama, čine loše pripremljenim za rat sa Amerikom.
Ali takodje vidimo da ni SAD-u ne cvetaju ruže u poslednje vreme, posebno zbog ogromnih poteškoća za finansiranjem Ukrajine i samog Izraela.
Kako će Izrael odgovoriti na iranske pretnje?
Benjamin Netanjahu, izraelski premijer, verovatno bi razmotrio odgovor u naturi ako bi Iran pogodio izraelske vojne ili vladine ciljeve. To bi uključivalo mete kao što je štab IRGC-a u Teheranu, ili potencijalno druge baze IRGC-a, kao što su njegove nove instalacije u provincijama Sistan i Beludžistan.
Suočen sa ogromnim pritiskom unutar Izraela da usmeri napore na vraćanje talaca iz Gaze, malo je verovatno da će premijer želeti da nastavi rat sa Iranom osim ako to nije apsolutno neophodno i kao odgovor na neposrednu, egzistencijalnu pretnju.
Potpuni Rat
Na prvi pogled, potpuni iransko-izraelski rat može izgledati u korist Irana zbog njegovog znatno većeg broja vojnika – 1,2 miliona – i hiljada artiljerijskih sistema.
Ali kako britanski Telegraf izdvaja, kada su u pitanju tenkovi, Izrael ima 3.000 – duplo više zaliha Teherana, te prikazuje neku vrstu prevage za Izrael. Medjutim videli smo u ratu u Ukrajini da su i najsavremeniji tenkovi često glineni golubovi u današnjim modernim naoružanjima.
I, u svakom slučaju, ovaj rat bi se verovatno odvijao na nebu, a ne na kopnu: dve nacije razdvajaju Sirija, Irak, Jordan i Saudijska Arabija. Poslednje dve zemlje nemaju nikakav interes da dozvole da se sukob prelije na njihovu teritoriju.
Iran bi potencijalno mogao da pokuša da pošalje svoje trupe u invaziju na Izrael preko Iraka, gde ima značajan politički uticaj, i svog ključnog saveznika Sirije, ali bi na njih naišao značajan odgovor američkih snaga stacioniranih u tim oblastima.
Smatra se da Izrael ima veće i moćnije vazdušne snage od Irana, medjutim Iran pokušava da nabavi nove borbene avione iz Rusije u zamenu za naoružavanje Moskve dronovima za borbu protiv Ukrajine.
Nejasno je koliko bi podržavale susedne arapske države ako bi Izrael morao da iskoristi njihov vazdušni prostor za napade na iransku teritoriju. Odnosi između zalivskih država i Izraela značajno su zahlađeni od izbijanja rata 7. oktobra zbog izuzetno velikog broja civilnih žrtava u Gazi.
Kako god ni Iran ni Izrael ne žele direktan sukob, jer to bi označavao totalnu destrukciju svih snaga, ipak Iran postaje sve uticajniji i snažniji, mnogi smatraju ako se sada nešto ne učini protiv njih, veoma brzo rat sa njima bi postao skoro nemoguć.
Mnogi ne razumeju Iran, obično ih vide kao zemlju trećeg sveta sa ograničenim kapacitetom, medjutim oni su daleko od toga.
Iran ili ti Persija postoji hiljadama godina. Svoje prvo carstvo formirali su 550. godine pre nove ere. Oni znaju svoju zemlju i znaju da je brane.
Oni se ni ne smatraju Arapima. Oni nisu kao neke plemenske nacije na Bliskom istoku.
Njihova zemlja je kao prirodna tvrđava. Iran je velika zemlja okružena planinama. Imaju ogromnu populaciju i većina su nacionalisti. Poznati su kao žestoki borci. Ne predaju se lako.
Mnogi iz fotelja gledaju olako na rat, ne zaboravite primer Iraka, vi možete bombardovati jednu zemlju, i srušiti vlast, ali ne možete srušiti volju naroda, koji će vam zagorčati život dok ste u njihovoj zemlji.
