Džulijan Asanž je još jedan korak bliže suđenju u SAD, gde se suočava sa 18 federalnih tačaka u vezi sa njegovim objavljivanjem poverljivih diplomatskih depeša i osetljivih vojnih izveštaja iz ratova u Iraku i Avganistanu.
Britanska vlada je u petak zvanično naredila izručenje osnivača Vikiliksa – ali Asanž ima dve nedelje da uloži žalbu na tu naredbu Ministarstva unutrašnjih poslova Ujedinjenog Kraljevstva.
“Ovo je razočaravajuća vest koja bi trebalo da brine svakoga kome je stalo do Prvog amandmana i prava na objavljivanje“, rekao je Asanžov advokat Bari Polak. „Na odluku će biti uložena žalba.
Britanske vlasti su uhapsile Asanža u aprilu 2019, pošto su SAD otkrile optužnicu koja ga optužuje za zločinačku zaveru koja je rezultirala „jednom od najvećih kompromisa poverljivih informacija u istoriji Sjedinjenih Država“.
Asanž se nalazi u zatvoru Belmaršu u Londonu nakon duge borbe da izbegne ekstradiciju. Na konferenciji za novinare u Londonu, njegova supruga Stela Asanž je rekla: „Ovde nismo na kraju puta. Borićemo se sa ovim. Koristićemo sve dostupne mogućnosti. Iskoristiću svaki budni čas boreći se za Džulijana dok ne bude slobodan, dok pravda ne bude zadovoljena.”
Federalna velika porota optužila je Asanža u istočnom okrugu Virdžinije. Ako izgubi žalbu i bude izručen, njegovo prvo pojavljivanje pred sudom će biti u zgradi američkog suda Alberta V. Briana u Aleksandriji, Va., nedaleko od Vašingtona, D.C. Slučaj je dodeljen okružnom sudiji Klodu M. Hiltonu.
Ako Asanž bude osuđen, mogao bi da se suoči sa do 10 godina zatvora za svaku od 17 najtežih krivičnih dela protiv njega — iako Ministarstvo pravde napominje da su „stvarne kazne za savezne zločine obično manje od maksimalnih kazni“.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Velike Britanije saopštilo je da britanski sudovi nisu utvrdili da bi ekstradicija bila nespojiva sa Asanžovim “ljudskim pravima, uključujući njegovo pravo na pravično suđenje i slobodu izražavanja”.
„Ova poslednja tačka je prilično ključna“, rekao je za NPR londonski novinar Vilem Marks. Pravni stručnjaci veruju da će se Asanž usredsrediti na svoju žalbu, kaže Marks, dodajući „kao i na ovu zaista zanimljivu potencijalnu političku motivaciju za koju njegov tim tvrdi da stoji iza ovog zahteva za ekstradiciju“.
Šta je Asanž obelodanio sa Vikiliksom?
Priručnik američke vojske za zatvorski logor Gvantanamo
Datum: novembar 2007
Curenje: Jedno od prvih velikih izdanja Asanža i Vikiliksa bilo je vojnog priručnika od 238 stranica iz 2003. o „standardnim operativnim procedurama“ za zatvor Kamp Delta u zalivu Gvantanamo na Kubi.
Otkrivenje: Priručnik je pokazao da vojska ima politiku zadržavanja nekih zatvorenika od inspektora Crvenog krsta i držanja novih zatvorenika u izolaciji dve nedelje kako bi bili spremniji za islednike.
570.000 poruka poslato 9/11
Datum: novembar 2009
Curenje: Vikiliksje objavio više od pola miliona pejdžer poruka poslatih u periodu od 24 sata oko terorističkih napada 11. septembra 2001. u kojima je poginulo skoro 3.000 ljudi.
Otkrivenja: Poruke su uključivale razmenu zvaničnika “Pentagona, FBI-a, FEMA-e i njujorške policije”. „Nadamo se da će njegov ulazak u istorijsku evidenciju dovesti do nijansiranog razumevanja kako je ovaj događaj doveo do smrti, oportunizma i rata“, rekao je VikiLeaks o izdanju.
Video snimak vatre iz američkog helikoptera kako ubija civile u Iraku
Datum: april 2010
Curenje: Vikiliks je objavio video snimak iz napada helikoptera američkih Apača 2007. u Bagdadu, u Iraku, u kojem je poginulo najmanje devet muškaraca, uključujući Rojtersovog novinarskog fotografa i njegovog vozača.
Otkrovenja: Vojnik Bredli Mening, transrodna žena koja je kasnije postala poznata kao Čelsi Mening, kasnije je uhapšena zbog objavljivanja video snimka i drugog poverljivog materijala o vođenju rata i smrti civila.
Ratni dokumenti Iraka i Avganistana
Datum: jul i oktobar 2010
Curenje: 2010. godine, Vikiliks je objavio mnoštvo poverljivih dokumenata o američkoj vojnoj akciji. Objavljeno je više od 90.000 dokumenata vezanih za Avganistan, a kasnije je objavljeno više od 400.000 dokumenata iz rata u Iraku.
Otkrića: Dokumenti su uključivali informacije o smrti civila, lovu na vođu Al Kaide Osamu bin Ladena i iransku podršku militanata u Iraku.
Kablovi Stejt departmenta
Datum: od novembra 2010. do septembra 2011
Curenje: Više od 250.000 neredigovanih američkih diplomatskih depeša od decembra 1966. do februara 2010. objavljeno je u onome što se nazivalo „Cablegate“.
Otkrivenje: tadašnja državna sekretarka Hilari Klinton nazvala je oslobađanje „napadom na međunarodnu zajednicu“. Dokumenti su uključivali verifikaciju da su SAD izvele tajne napade bespilotnim letelicama u Jemenu, detalje o naporima SAD da dobiju informacije o predstavnicima Ujedinjenih nacija, nastojanje kraljevske porodice Saudijske Arabije da SAD napadnu Iran i opis Rusije pod Vladimirom Putinom kao „virtuelna mafijaška država“.
Ukradeni mejlovi iz 2016
Datum: jul i oktobar 2016
Curenje: 22. jula 2016. Vikiliks je objavio skoro 20.000 mejlova Demokratskog nacionalnog komiteta, a 7. oktobra 2016. objavio je još 2.000 mejlova od menadžera Klintonove kampanje Džona Podeste.
Otkrivenja: E-mailovi, za koje je američka obaveštajna služba kasnije utvrdila da su ih ukrali hakeri koji rade za rusku vladu, izgleda da pokazuju da je demokratski nacionalni komitet favorizovao Klintonovu u odnosu na njenog rivala, senatora iz Vermonta Bernija Sandersa. Među štetnim informacijama u Podestinim imejlovima bila je vest da je tadašnja predsedavajuća demokratskog nacionalnog komiteta Dona Brazile unapred dala pitanja za debatu Klintonovoj kampanji.
Tu su i dokumenti o Sajentologiji i mračnim poslovima različitih vlada. Znači on nije ništa izmišljao već kao pravi novinar je nalazio mutne radnje odredjenih vlada, i zbog toga je osudjen da živi kao pacov. Ovo je borba za slobodu govora i demokratiju, i svaka država koja se hvali da je demokratska ne može biti demokratska ukoliko drže jednog novinara u zatvoru, samo zato što je izneo istinu.
