Predstavnički dom je u subotu odobrio desetine milijardi dolara pomoći Ukrajini koja se dugo odlagala, što bi moglo dodatno da podstakne smenjivanje predsednika Majka Džonsona.
Donji dom usvojio je tu meru sa 311 prema 112 glasova, uz prisustvo jednog člana, što je nadjačalo odlučno konzervativno protivljenje finansiranju. Bajdenova administracija je istakla da bi, bez pomoći, Ukrajina mogla da izgubi u ratu protiv Rusije do kraja godine.
Predlog zakona bi obezbedio 60,8 milijardi dolara za Ukrajinu, od čega bi više od 23 milijarde dolara bilo iskorišćeno za popunu oružja i zaliha koje su obezbedile SAD. Mera takođe uključuje 13,8 milijardi dolara za napredne sisteme naoružanja i 10 milijardi dolara povratne ekonomske pomoći koja verovatno neće biti otplaćena.
Predstavnički dom američkog Kongresa u subotu je, uz široku dvostranačku podršku, usvojio zakonodavni paket vredan 95 milijardi dolara kojim se pruža bezbednosna pomoć Ukrajini, Izraelu i Tajvanu, zbog ogorčenih primedbi republikanskih tvrdolinijaša.
Zakon je sada prosleđen Senatu sa demokratskom većinom, koji je doneo sličnu meru pre više od dva meseca. Američki lideri, od demokratskog predsednika Džoa Bajdena do najvišeg republikanca u Senatu Miča Mekonela, pozivali su na korupciju predsednika republikanskog doma Majka Džonsona da to iznese na glasanje.
Senat bi trebalo da počne razmatranje zakona koji je usvojio Dom u utorak, sa nekim preliminarnim glasanjima tog popodneva. Konačni pasoš se očekivao negde sledeće nedelje, otvarajući put Bajdenu da ga potpiše kao zakon.
Računi predviđaju 60,84 milijarde dolara za rešavanje sukoba u Ukrajini, uključujući 23 milijarde dolara za popunu američkog oružja, zaliha i objekata; 26 milijardi dolara za Izrael, uključujući 9,1 milijardu dolara za humanitarne potrebe i 8,12 milijardi dolara za Indo-Pacifik, uključujući Tajvan.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izrazio je zahvalnost, rekavši da su se američki poslanici pokrenuli da održe „istoriju na pravom putu“.
„Važni zakon o pomoći SAD koji je danas usvojio Predstavnički dom sprečiće širenje rata, spasiće hiljade i hiljade života i pomoći obema našim nacijama da postanu jače“, rekao je Zelenski na platformi X.
Bajdenova administracija već finalizuje svoj sledeći paket pomoći Ukrajini, tako da može da objavi novu tranšu pomoći ubrzo nakon što zakon postane validan kako bi se zadovoljile hitne potrebe Ukrajine na ratištu, rekao je zvaničnik Bele kuće.
Bilo je nejasno koliko brzo će nova vojna sredstva za Ukrajinu biti iscrpljena, što će verovatno izazvati pozive Kongresa na dalju akciju.
Bajden, koji je od prošle godine pozivao Kongres da odobri dodatnu pomoć Ukrajini, rekao je u saopštenju: „Dolazi u trenutku velike hitnosti, s obzirom da se Izrael suočava sa napadima bez presedana iz Irana i Ukrajine pod kontinuiranim bombardovanjem iz Rusije.
Glasanje za usvajanje ukrajinskog finansiranja bilo je 311-112. Značajno je da se 112 republikanaca protivilo zakonu, uz samo 101 podršku.
„Majk Džonson je hroma patka… gotov je“, rekla je posle toga novinarima krajnje desničarska republikanska predstavnica Mardžori Tejlor Grin.
Ona je bila vodeći protivnik pomoći Ukrajini u njenom ratu protiv Rusije i preduzela je korake koji prete da uklone Džonsona sa funkcije zbog ovog pitanja. Međutim, Grin je to prestala da radi u subotu.
Tokom glasanja, nekoliko poslanika mahalo je malim ukrajinskim zastavama pošto je postalo jasno da je deo paketa bio usmeren ka prolazu. Džonson je upozorio zakonodavce da je to „kršenje pristojnosti“.
Dokle? Da li će ova abnormalna količina novca zaista pomoći Ukrajini?
Svake godine, Sjedinjene Države šalju milijarde dolara pomoći — i mnogo više od bilo koje druge zemlje — korisnicima širom sveta u potrazi za svojim bezbednosnim, ekonomskim i humanitarnim interesima.
Od ruske invazije u februaru 2022. Ukrajina je postala najveći primalac američke strane pomoći. Ovo je prvi put da je neka evropska zemlja zauzela prvo mesto otkako je administracija Harija S. Trumana usmerila ogromne sume u obnovu kontinenta kroz Maršalov plan posle Drugog svetskog rata.
Administracija Džoa Bajdena i američki Kongres usmerili su oko 75 milijardi dolara pomoći Ukrajini, koja uključuje humanitarnu, finansijsku i vojnu podršku, navodi Institut za svetsku ekonomiju Kil, nemački istraživački institut. (Ova brojka ne uključuje svu američku potrošnju u vezi sa ratom, kao što je pomoć saveznicima.) Istorijski iznosi pomažu širokom krugu ukrajinskog naroda i institucija, uključujući izbeglice, policiju i nezavisne radio stanice, iako većina pomoći je bio vezan za vojsku. Desetine drugih zemalja, uključujući većinu članica Severnoatlantskog saveza (NATO) i Evropske unije (EU), takođe pružaju velike pakete pomoći Ukrajini.
Evropa
Kolektivna podrška EU i država članica EU Ukrajini uključuje:
Preko 51 milijarde dolara finansijske i budžetske podrške i humanitarne i hitne pomoći. Ova podrška je neophodna kao i vojna pomoć da bi se osigurao uspeh Ukrajine na bojnom polju. Omogućava Ukrajini da nastavi da isplaćuje plate i penzije i održava osnovne javne usluge, kao što su bolnice, škole i smeštaj za preseljene ljude. Takođe obezbeđuje makroekonomsku stabilnost i pomaže u obnavljanju uništene kritične infrastrukture. Sadrži:
27,3 milijarde dolara finansijske pomoći Ukrajini 2022. i 2023. godine
5 milijardi dolara finansiranja mosta iz Ukrajinskog fonda isplaćeno je u martu 2024
13,2 milijarde dolara finansijske pomoći direktno od država članica EU u grantovima, zajmovima i garancijama
2,8 milijardi dolara kredita EIB-a i EBRD-a garantovanih budžetom EU
3,3 milijarde dolara humanitarne pomoći, hitne pomoći, budžetske podrške i odgovora na krizu i 122 miliona dolara za obnovu ukrajinskih škola
Preko 145.000 tona pomoći u naturi, uključujući medicinske potrepštine, mobilne bolnice, skloništa, vozila, školske autobuse, kola hitne pomoći, opremu za gašenje požara, LZO i blizu 6.000 agregata, obezbedilo je preko Mehanizma civilne zaštite EU od strane 35 zemalja učesnica. , koju koordinira EU
EU je koordinirala preko 3.120 medicinskih evakuacija ukrajinskih pacijenata kako bi im pružila specijalizovanu zdravstvenu negu u bolnicama širom Evrope
Preko 36 milijardi dolara vojne pomoći, koja se povećava – od municije do sistema protivvazdušne odbrane, tenkova Leopard i borbenih aviona. Ovo uključuje neviđenih 11,5 milijardi dolara iz „Evropskog mirovnog fonda“, pored 25 milijardi dolara bilateralnih doprinosa naših država članica. Što se tiče municije za Ukrajinu, podrška EU uključuje 2,2 milijarde dolara za zajedničku nabavku i isporuku do dodatnih milion metaka artiljerijske municije do početka 2024. i dodatnih 535 miliona dolara za hitno jačanje kapaciteta odbrambene industrije EU u proizvodnji municije. EU je danas najveći pružalac vojne obuke ukrajinskim oružanim snagama – do kraja 2024. godine, 60.000 ukrajinskog vojnog osoblja biće obučeno u okviru misije vojne pomoći EU vredne 390 miliona dolara. Dodatnih 27 miliona dolara obezbeđeno je za podršku ukrajinskom deminiranju oslobođenih teritorija koje su privremeno okupirale ruske oružane snage.
Do 18 milijardi dolara iz budžeta EU za podršku ukrajinskim izbeglicama koje su pobegle u zemlje članice EU od februara 2022. U EU je zabeleženo blizu 8 miliona izbeglica, uglavnom žena, dece i starijih osoba, i više od 4 miliona Ukrajinaca su registrovani za privremenu zaštitu u EU, što znači da imaju pravo na rad, smeštaj, zdravstvenu zaštitu, kao i školovanje za svoju decu. Danas se blizu 20 odsto ukrajinske dece nalazi utočište u EU.
Preko milijardu dolara za jačanje „lana solidarnosti EU“ za transport ukrajinske hrane u svet i rešavanje krize bezbednosti hrane izazvane ruskim ratom. Ove trake su već pomogle Ukrajini da izveze preko 60 miliona tona žitarica i drugih srodnih prehrambenih proizvoda i donele su preko potreban prihod za ukrajinsku ekonomiju. U okviru inicijative Zrno iz Ukrajine, Evropska komisija će finansirati transport 40.000 tona ukrajinskog žita u ugrožene zemlje.
NEDAVNO
Lideri EU su ukoliko se sećate uz negodovanje Orbana zaključili sporazum o obezbeđivanju Ukrajini 50 milijardi evra (54 miliona dolara) za podršku njene ratom razorene ekonomije nakon što je Mađarska odustala od višenedeljnih pretnji da će staviti veto na tu meru.
Paket pomoći — oko dve trećine kredita i jedna trećina grantova koji će biti isplaćeni tokom četvorogodišnjeg perioda — nije namenjen za finansiranje oružja i municije, koji potpadaju pod poseban plan EU. Umesto toga, ima za cilj da stabilizuje ukrajinsku ekonomiju posle skoro dve godine borbe, plati obnovu i postavi zemlju za buduće članstvo u EU.
Ako sagledamo činjenice, pre rata u Ukrajini, ova zemlja je bila jedna od najsnažnijih vojnih sila Evrope, a sa ovim infuzijama koje prevazilaze stotine milijarde dolara, možete pretpostaviti sa kakvom silom se takodje Rusija bori, iako nam u početku rata to nije bilo jasno.
Zamislite koliko bi Balkanske zemlje recimo bile razvijene, da su dobile preko 100 milijardi dolara u samo nekoliko godina, poredjenja radi, Izrael je 2022. godine potrošio 23,4 milijarde dolara na svoju vojsku, prema Stokholmskom međunarodnom institutu za istraživanje mira (SIPRI), istraživačkom institutu fokusiranom na sukobe i naoružanje.
Uz zapadnu novčanu, vojnu, logističku pomoć, Ukrajina je zaista zemlja sa kojom bi se retko ko mogao obračunavati, medjutim kako Ukrajina dobija novu ogromnu pomoć, koja sugeriše da će ovaj rat nastaviti da traje još dugo, takodje stiže još jedna mračna vest, rusija podiže svoj budžet na abnormalne nivoe.
Ruska vlada je objavila svoj predloženi budžet za 2024. Prvi put u modernoj istoriji, zemlja će potrošiti 6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na vojsku, a potrošnja za odbranu će premašiti socijalnu potrošnju. Rat protiv Ukrajine i Zapada nije samo najveći prioritet Kremlja; sada je i glavni pokretač ekonomskog rasta Rusije.
Rekordna potrošnja na odbranu pokazuje da Kremlj nema nameru da uskoro okonča svoj rat protiv Ukrajine: naprotiv. Čak i ako borbe postanu manje intenzivne ili sukob postane zamrznut, novac će ići na popunjavanje istrošenog ruskog vojnog arsenala. Isto tako, ima dovoljno novca da finansira eskalaciju kao što je uvođenje vanrednog stanja ili puna mobilizacija.
Novi budžet, koji čeka na odobrenje Državne dume, predviđa da će prihodi porasti za više od trećine 2024. godine i dostići 35 triliona rubalja (349 milijardi dolara). Od toga se očekuje 11,5 triliona rubalja iz sektora nafte i gasa. Planirani rashodi su 36,6 milijardi rubalja (26,2 odsto više u odnosu na ovu godinu). To znači da bi budžetski deficit naredne godine, barem prema planovima Vlade, trebalo značajno da se smanji — sa planiranih 2 odsto BDP-a u 2023. na 0,8 odsto BDP-a u 2024. godini.
Vladimir Putin je zvanično podržao značajno povećanje vojne potrošnje, odobrivši nacrte budžetskih planova koji dodeljuju oko 30% fiskalnih rashoda oružanim snagama 2024.
Potpisani budžet, koji obuhvata naredne tri godine, predviđa značajan porast potrošnje, dostigavši 36,6 milijardi rubalja (376,7 milijardi evra) u 2024. sa očekivanim deficitom od 1,595 milijardi rubalja (16,4 milijarde evra).
Ova alokacija označava značajan porast investicija u odbranu, pri čemu se očekuje da će ukupna potrošnja na odbranu i bezbednost činiti oko 40% ukupnih budžetskih rashoda sledeće godine.
Ovaj porast iznosi skoro 70% povećanja potrošnje za odbranu u poređenju sa 2023., odražavajući nepokolebljivu posvećenost Rusije ratu u Ukrajini.
Znači Rusija planira potrošiti u naredne 3 godine čak 349 milijardi dolara u vojsku, što je 125,6 milijardi dolara godišnje, abnormalno povećanje jer je Rusija uglavnom ulagala godišnje u vojsku od 60-80 milijardi dolara.
Ovo nije dobar znak, jer nijedna strana ne odustaje, i to sve znači da se na ovaj rat gleda na sve ili ništa.
