Više od jedne decenije, Izrael je iznova i iznova uvežbavao bombardovanje i raketne kampanje koje bi uništile iranske nuklearne proizvodne kapacitete, koje se većinom nalaze oko grada Isfahana i kompleksa za nuklearno obogaćivanje Natanza 120 kilometara severno.
To nije ono što je ratni kabinet premijera Benjamina Netanjahua odlučio da uradi u petak pred svitanje, a u intervjuima su analitičari i nuklearni stručnjaci rekli da je ta odluka poprilična.
I tišina koja je usledila. Izrael gotovo ništa nije rekao o ograničenom udaru, koji je, čini se, naneo malu štetu Iranu. Američki zvaničnici su primetili da je iranska odluka da umanji značaj eksplozija u Isfahanu — i sugestije iranskih zvaničnika da Izrael možda nije bio odgovoran — predstavlja jasan napor Korpusa čuvara islamske revolucije da izbegne još jednu rundu eskalacije.
Unutar Bele kuće, zvaničnici su zatražili od Pentagona, Stejt departmenta i obaveštajnih agencija da ćute o operaciji, nadajući se da će ublažiti napore Irana da smiri tenzije u regionu.
Ali u intervjuima, zvaničnici su brzo dodali da su zabrinuti da su odnosi između Izraela i Irana sada na sasvim drugačijem mestu nego što su bili pre samo nedelju dana. Tabu protiv direktnih udara na teritoriju jedne strane na drugu je sada nestao. Ako dođe do još jedne runde — sukoba oko iranskog nuklearnog napredovanja, ili još jednog udara Izraela na iranske vojne oficire — obe strane bi se mogle osećati slobodnije da krenu direktno na drugu.
SUMIRANJE
Čini se da je poslednja runda u najopasnijem rivalstvu u regionu za sada završena.
Izrael još uvek nije zvanično priznao da je napad na Iran u petak u ranim jutarnjim satima bio njegovo delo.
U međuvremenu, iranski vojni i politički lideri su umanjili, odbacili, pa čak i ismevali da se bilo šta značajno dogodilo.
Računi o tome kakvo je oružje raspoređeno u petak i kolika je šteta pričinjena i dalje su oprečni i nepotpuni.
Američki zvaničnici govore o raketnom udaru, ali iranski zvaničnici kažu da su napade, u centralnoj provinciji Isfahan i severozapadnom Tabrizu, izazvali mali dronovi koji su eksplodirali.
Oborena mikro-vazdušna vozila nisu izazvala nikakvu štetu niti žrtve“, insistirao je iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amir-Abdolahian za poluzvaničnu novinsku agenciju Tasnim.
Ali ovi jednostavni kvadrokopteri su vizit karta Izraela – on ih je postavljao iznova i iznova u godinama svojih tajnih operacija unutar Irana.
Ovog puta njihova glavna meta bila je čuvena centralna provincija Isfahan, koja se slavi po svom zadivljujućem islamskom nasleđu.
U poslednje vreme, međutim, pokrajina je poznatija po nuklearnom postrojenju Natanz, Centru za nuklearnu tehnologiju u Isfahanu i velikoj vazdušnoj bazi, koja je korišćena tokom iranskog napada na Izrael 14. aprila.
To je takođe industrijsko središte stambenih fabrika koje proizvode dronove i balističke rakete koje su prošle nedelje ispalile stotine u pravcu Izraela.
Dakle, izgleda da je ograničena operacija nosila snažno upozorenje – da Izrael ima informacije i sredstva da po svojoj volji udari u srce Irana.
To je poruka toliko hitna da se Izrael pobrinuo da bude poslata pre, a ne posle početka jevrejske Pashe, kao što su izraelski posmatrači naveliko predviđali.
Američki zvaničnici su takođe ukazali da je Izrael gađao lokacije kao što je iranski radarski sistem protivvazdušne odbrane, koji štiti Natanz. Još uvek nema potvrđenog izveštaja o njegovom uspehu.
Ipak iran kao što smo pričali u prethodnom članku govori da je ih je Izrael napao dečijim igračkama, i da im ništa nije učinio, medjutmi ni oni ni Izrael očigledno ne žele dalju eskalaciju sukoba.
Koje oružje je koristio Izrael?
Američki zvaničnici kažu da je Izrael pogodio Iran projektilom u ranim jutarnjim satima u petak, u onome što se čini da je bio uzvratni udar nakon nedelja eskalacije tenzija između dve zemlje.
Postoje različite tvrdnje o razmerama napada na region Isfahana i obimu bilo kakve štete.
Američki zvaničnici potvrdili su BBC-jevom partneru CBS Njuzda je izraelska raketa pogodila Iran.
Američki izvori kažu da je u napadu učestvovala raketa, dok Iran kaže da su u pitanju bile male bespilotne letelice.
Do sada je bilo mnogo spekulacija o vrsti rakete koja se navodno koristila u ovim udarima.
BBC Verifi je pokušao da identifikuje oružje analizirajući slike olupine objavljene iz oblasti u susednom Iraku, 60 km jugozapadno od glavnog grada Bagdada.
Među stručnjacima sada izgleda da postoji širi konsenzus u mišljenju da je korišćena dvostepena raketa – i da je verovatno bila lansirana iz vazduha. Mnogi identifikuju krhotine sa projektilima Blue Sparrov izraelske proizvodnje.
Džastin Kramp, bivši oficir britanske vojske koji vodi obaveštajnu kompaniju o riziku Sibilline, složio se da su ostaci koji se vide na slikama verovatno bili od raketnog pojačivača „sa bojnom glavom koja se odvojila i verovatno je otišla da ostvari svoju misiju – ovo je motor koji pada na zemlju“.
„Pojačivač ima tačke za pričvršćivanje koje se obično koriste za povezivanje sa avionom i njegova opšta veličina sugeriše da je možda bio sistem koji se lansira iz vazduha“, rekao je Kramp.
Šta još Iran kaže o udaru?
Neki iranski zvaničnici i mediji potvrdili su da je došlo do pokušaja napada, ali umanjuju njegov značaj. Nema izveštaja o žrtvama.
Iranska novinska agencija Fars navodi da su se u blizini vojne baze čule eksplozije i da su aktivirani sistemi protivvazdušne odbrane.
Eksplozije koje su se čule u oblasti Isfahana bile su „zbog pucanja vazdušne odbrane na sumnjive objekte“ i nije bilo štete, rekao je jedan general, a prenosi državni medijski kanal.
Poluzvanična novinska agencija Tasnim, koja je bliska moćnom vojnom krilu Korpusa čuvara islamske revolucije, objavila je snimak nuklearnog objekta u Isfahanu koji ne pokazuje nikakve znake da je pogođen.
Međunarodna agencija za atomsku energiju potvrdila je da nije bilo štete na iranskim nuklearnim lokacijama.
Hosein Dalirian, portparol iranskog Nacionalnog centra za sajber prostor, rekao je da „nije bilo vazdušnog napada sa spoljnih granica“.
Rekao je da je Izrael „samo napravio neuspešan i ponižavajući pokušaj da upravlja kvadrokopterima [dronovi]“ koji su oboreni.
Zašto je Isfahan bio meta i zašto sada?
Provincija Isfahan je velika oblast u centru Irana koja je dobila ime po svom najvećem gradu.
Region je dom značajne iranske vojne infrastrukture, uključujući veliku vazdušnu bazu, veliki kompleks za proizvodnju raketa i nekoliko nuklearnih objekata.
Izrael bi obično unapred obavestio SAD o vojnoj akciji, ali italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani rekao je novinarima na sastanku G7 na Kapriju da je Vašington tek „obavešten u poslednjem trenutku“.
Govoreći na samitu, američki državni sekretar Antoni Blinken odbio je da bude privučen napadu, rekavši samo da SAD „nisu bile uključene ni u jednu ofanzivnu operaciju“.
Tvrdnje zapadnih medija poput ABC-a
Izrael je gađao odbrambeni sistem nuklearnog postrojenja Natanz u Iranu tokom svojih udara u petak ujutro, rekao je visoki američki zvaničnik, a prenosi ABC.
Izraelci su gađali radar protivvazdušne odbrane u blizini Isfahana koji je deo zaštite nuklearnog objekta Natanz“, rekao je ABC u ime zvaničnika.
„Prva procena je da je udar uništio lokaciju, ali procena nije završena, rekao je zvaničnik.
Sve nam ovo je ovo rekla kazala, i kao što sam govorio u prethodnim lajvovima kada je Iran izvršio napad na Izrael, da je delovalo da je ceo ovaj njihov sukob suzdržan, ograničen i deluje pomalo dogovoren kako bi sve strane bile zadovoljne, a vi narode se brinite.
Ipak mediji popute The Intercept-a smatraju da ovo pokazuje da će se na ovaj način treći svetski rat voditi
Iran je u četvrtak kasno uveče dočekao opasno prerano uzdah olakšanja i medija i vlade SAD, da je nekako izbegnut „rat“ punog razmera.
Izdanja poput Njujork tajmsa požurili su da okarakterišu napad kao „prigušenog” i „ograničenog” obima, ukazujući na iranske izjave da je napad pokrenut unutar iranskih granica i da su korišćene male bespilotne letelice, a ne borbeni avioni. Zatim je dalje otkriveno da je izraelski napad uključivao stelt krstareću raketu lansiranu sa velikog dometa kako se ne bi uznemirili novi arapski partneri Izraela.
Ali, u stvari, ovo je ono kako stvarni rat izgleda ovih dana: ponekad je to rafal od 300 projektila i bespilotnih letelica, a ponekad je slab, ciljano i prikriveno. Prošli su dani ogromnih osvajačkih armija i konvencionalnih vojnih sukoba između dve strane. Dokle god stručnjaci, vlast i mediji brinu samo o nekoj vrsti rata koji je zastareo, ne može da vidi rat pred našim licima.
Zabluda je čak zarazila i američku vladu.
„Omalovažavanje direktnih napada na njeno tlo može ukazivati na to da Islamskoj Republici nedostaje želja ili sposobnost da uporedi svoj haos sa deklarativnom vojnom moći“, navodi se u saopštenju Stejt departmenta koje je proizvedeno nakon napada i koje je dobio Intercept. „Tokom nedelja vojnih razmena bez presedana između Irana i Izraela… čini se da iranski zvaničnici žele da izbegnu dalju eskalaciju.
U četvrtak, pre napada, iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amir-Abdolahjan obećao je da će, ako Izrael uzvrati udarac, „sledeći naš odgovor biti trenutan i na maksimalnom nivou“. Sada, Teheran mora da se prilagodi realnosti da masovni izraelski kontranapad nije došao i da možda nikada neće.
UKRAJINA I DRUGI RATOVI
Dok mediji i svet čekaju rat punog razmera između Irana i Izraela, pa čak i zabrinuti zbog nuklearne eskalacije, ogromna realnost modernog ratovanja se zanemaruje: mi se već borimo u Trećem svetskom ratu. Ne, to nisu imperije koje marširaju vojske kroz zemlje, osvajaju kontinente. I ne, nisu milioni mladića (a sada i žena) obučenih u uniforme na skali od pre skoro 100 godina. I ne, u većini društava u kojima je rat konstanta, javnost čak i ne mora da oseti bol rata, osim što vojska dominira svime i sve ostalo oduzima resurse: programe za borbu protiv siromaštva, hranu, stanovanje, zdravlje. briga, transport, klimatske promene.
Umesto toga, Treći svetski rat je svuda unaokolo, planeta koja je u plamenu oružanih sukoba i preplavljena prodajom oružja, preklapajućim Venovim dijagramom ubijanja koji guta svet, i stalna bonanca za „stručnjake“ za nacionalnu bezbednost i vojno-industrijski kompleks.
Hajde da obiđemo bojno polje.
Na Bliskom istoku, SAD, Turska, Irak, pa čak i Iran, svi imaju uporišta u Siriji dok se njihov unutrašnji građanski rat nesmanjeno nastavlja. I sve to ostaje nezapaženo većinu vremena dok ljudi traže bitke nalik na Drugi svetski rat negde drugde. iranski; finansiran ili podržan ili inspirisan Iranom; ili nezavisne milicije u Siriji i Iraku gađaju američke trupe u Siriji, Iraku, a sada i Jordanu. Sjedinjene Države bombarduju, ali to rade i Izrael, i Turska, i drugi tihi partneri Vašingtona u ratu protiv Irana, i Sirije, i ISIS-a, i Hezbolaha. Borba protiv ISIS-a, operacija Inherent Resolve, kaže SAD, uključuje više od 80 „partnera“ koji se bore ne samo u Siriji i Iraku, već i u Avganistanu i Libiji. Koalicija od preko 80 zemalja – ali SAD ne žele da ih sve imenuju, posebno savezničke „specijalne” operatere koji tajno rade na terenu.
Ono što znamo je da je 10 zemalja bilo uključeno u vazdušne napade na ciljeve Huta u Jemenu, uključujući SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Australiju, Bahrein, Kanadu, Dansku, Nemačku, Holandiju, Novi Zeland i Južnu Koreju. Kao i mnogi drugi sukobi, nije sasvim jasno ko je bombardovao koga ili odakle, kao ni drugi članovi sporedne ekipe. Američke bombe sa nosača aviona i iz zalivskih država, i iz Kuvajta i Jordana, a moguće čak i iz Saudijske Arabije i Omana. Ali Treći svetski rat se odnosi na čuvanje stvari u tajnosti, pa ko zna.
U Crvenom moru, ove iste zemlje — plus Francuska, Italija, Norveška, Sejšeli, Španija, Grčka, Finska, Australija i Šri Lanka — pridružile su se da odbiju napade Huti na moru. Još više zemalja navodno tajno učestvuje u koaliciji, s obzirom na osetljivost oko podrške Izraelu tokom njegovog rata sa Hamasom. Ali tu je i rat protiv pirata, i rat protiv nuklearnog proliferacije, i rat protiv krijumčarenja oružja, i bliskoistočni rat čak i protiv droge, a sve to vodi ogromna međunarodna pomorska flota koja uključuje desetine zemalja.
Dok je izraelski rat u Gazi, i njegovo napredovanje sa Iranom, za sada na vrhu Bilbordove liste, u Ukrajini se rovovski rat i zastoj sada otežu više od dve godine. I ovde su sve oči bile uprte u neku vrstu odlučujuće pobede ili poraza, ali Treći svetski rat više karakteriše Ukrajina ili njeni zastupnici koji redovno napadaju mete unutar Rusije, napade koje Moskva umanjuje. Rusi koji se bore na ukrajinskoj strani sada vrše redovne upade u ruske oblasti Belgorod i Kursk.
U međuvremenu, pravi Treći svetski rat je NATO već u ratu sa Rusijom, povećavajući svoje aktivnosti u blizini neprijatelja, proširujući svoje redove, jačajući svoju vojsku i snabdevajući Ukrajinu oružjem. Sjedinjene Države su, u međuvremenu, raspoređene od Norveške do Bugarske, a u poslednje dve godine izgradile su veliku novu bazu u Poljskoj. U međuvremenu, Iran i Severna Koreja su odigrali svoju ulogu u prebacivanju dronova, projektila i artiljerijskih granata u ruske ratne napore.
Realnost je da se Ukrajina nikada nije pretvorila u „najveću tenkovsku bitku“ ikada, kao što su neki predviđali, niti je „eskalirala“ u nuklearni rat , niti je čak bio odlučujući, niti predstavlja ratove kakve smo imali nekada.
Da ne spominjemo Južno kinesko more i tamošnje tenzije, Indija-Pakistan, Afrički sukobi i slično. The Intercept smatra da su ovo moderni svetski ratovi, i da treba da shvatimo da će se oni ovako i voditi.
