NATO je presporo reagovao na dron koji je doleteo iz Ukrajine na hrvatsku teritoriju pre nego što se srušio u Zagrebu ranije ove nedelje, izjavio je u subotu hrvatski premijer Andrej Plenković, dodajući da je vojnom bloku potrebna rekonstrukcija.
„Ne možemo da tolerišemo ovu situaciju i to nikada nije trebalo da se desi“, dodao je on. Plenković je rekao novinarima, pozivajući se na incident u četvrtak u kojem se bespilotna letelica od šest tona srušila na polje u blizini studentskog doma.
U jugozapadnom okrugu Jarun došlo je do eksplozije nešto posle 23:00. Stanovnici su pronašli krater i olupinu razbacanu u blizini studentskog smeštaja.
Gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević rekao je da je „neverovatno da niko nije povređen“.
Hrvatski predsednik je rekao da nema znakova da je zemlja bila meta.
Izveštaji svedoka sugerišu da je jedina povređena osoba muškarac koji je pao sa bicikla kada je dron udario o zemlju.
Oznake na ruševinama uključivale su ćirilična slova i petokraku zvezdu. Lokalni stručnjaci su rekli da ovo sugeriše da je dron bio izviđački avion TU-141 iz sovjetske ere.
Uprkos starosti drona, ukrajinska vojska ga je koristila 2014. i tokom trenutnog sukoba.
Hrvatski mediji spekulišu o njegovom poreklu. Iako je ukrajinska ambasada u Zagrebu odbila da komentariše, savetnik ukrajinskog ministarstva odbrane je bio nepokolebljiv da dron nije ukrajinski i da nema ukrajinske oznake.
Gradonačelnik je rekao da je incident bez presedana za Zagreb, grad udaljen oko 570 km od ukrajinske granice.
Hrvatska vlada potvrdila je da je dron prošao preko Mađarske, koja se graniči i sa Ukrajinom i sa Hrvatskom, pre nego što se srušio u Zagrebu.
Ono što je neverovatno, dron je kratko ušao u vazdušni prostor Rumunije a zatim je putovao oko 40 minuta preko Madjarske, a niko od NATO zemalja nije to primetio i reagovao.
Hrvatska novinska veb stranica Indeks je sugerisala da je dron možda trebao da leti do lokacije u Ukrajini koja se zove Jarun, a ne do četvrti Jarun u Zagrebu sa sličnim imenom
Medjutim ovo je jako glupa teorija, jer kakav je to dron koji se navodi sa google mapama?
Sada postoji zabrinutost da Hrvatska ne bi bila spremna da se dogodi najgore i da se sukob proširi. Kritičari ističu da se u Zagrebu nisu oglasile sirene za vazdušni napad i da su mnoga hrvatska skloništa propala.
Rumunija, Mađarska i Hrvatska su sve članice NATO-a. Rumunske vlasti su ranije tvrdile da je brzo leteći objekat ušao u njen vazdušni prostor na oko tri minuta, što je otežavalo presretanje. Bespilotne letelice Tu-141 „Striž“ imaju brzinu od oko 1.000 km (621 milju) na sat i domet od 1.000 kilometara.
Plenković je rekao da je obavestio sve lidere EU o incidentu i poslao pismo generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu u kojem ga upozorava da se nešto slično ne može dogoditi ni u jednoj drugoj državi članici bloka.
„Ovo ukazuje na potrebu bliže saradnje unutar samog NATO-a, jer se radi o vazdušnom prostoru NATO-a, Rumunije, Mađarske i Hrvatske“, rekao je on.
Policija otkriva padobrane u blizini misterioznog mesta nesreće
Poreklo drona je nejasno. Hrvatska kaže da bi samo dalja istraga mogla da otkrije ko je bio operater dronova. Rusija i Ukrajina negiraju lansiranje bespilotne letelice. Ukrajina je jedina država koja trenutno zvanično koristi Tu-141.
Jedino što je čudno prema listu hungarytoday dron je već otkriven u vazdušnom prostoru Ukrajine, saopštilo je ministarstvo madjarske. Kada je ušao u vazdušni prostor Mađarske, pratila ga je služba protivvazdušne odbrane sve dok nije izašla iz vazdušnog prostora, dodali su. Ostaje pitanje, zašto ga nisu onda oborili?
Ponovo se dogodilo?
U petak oko podneva, mađarske vazduhoplovne snage su na severoistoku otkrile radarske signale koji su slični onima viđenim tokom noći, rekao je Sijarto. Lovci Gripena izvedeni su iz baze u Kečkemetu, u centralnoj Mađarskoj, kako bi pregledali oblast u kojoj je objekat otkriven, ali nisu pronašli tragove letećih objekata, rekao je on.
Lovci su u popodnevnim satima ponovo umešani da istraže još jedan radarski signal, ali ponovo nisu našli letelicu, rekao je ministar.
Sijarto je rekao da je obavestio svoje rumunske, hrvatske i slovenačke kolege o radarskim kontaktima.
„Pošto se u našem susedstvu vodi rat, izuzetno je važno da oružane snage i vazduhoplovstvo u svakom trenutku zauzmu miran i odmeren pristup“, rekao je Sijarto. „Ovaj put nije bilo drugačije i neće biti drugačije ni u narednom periodu.
Šta sve ovo znači? Da li je sreća što je dronu navodno nestalo goriva i da je tačno pao na mesto gde neće nikog povrediti? Ili je ovo možda pak nečija poruka, ako jeste, čija?
Sve oči su bile uprte u Rusiju, koja je možda htela da pošalje poruku, da i NATO nije savršen i da ima mnogo propusta, verovatno nije čudno što se ovo dešava baš sada tokom rata u Ukrajini, kada su tenzije izmedju NATO-a i Rusije najvrelije još od perioda hladnog rata.
Prosto je neverovatno da dron iz 70-ih predje nekoliko zemalja članica NATO-a, stoga ukratko kakav je to dron TU-141?
Tu-141 je bio nastavak Tupoljeva Tu-123 i relativno je veliki izviđački dron srednjeg dometa. Dizajniran je za obavljanje izviđačkih misija nekoliko kilometara iza linija fronta transsoničnim brzinama. Može da nosi niz korisnih tereta, uključujući filmske kamere, infracrvene uređaje za snimanje, EO snimače i radare za snimanje.
Kao i kod prethodnih dizajna Tupoljeva, ima pozadi postavljeno delta krilo nalik strelicama, kanadere postavljene napred i turbomlazni motor KR-17A postavljen iznad repa. Lansira se iz prikolice pomoću pojačivača na čvrsto gorivo i sleće uz pomoć repnog padobrana.
Tu-141 je bio u sovjetskoj službi od 1979. do 1989. godine, uglavnom na zapadnim granicama Sovjetskog Saveza. Vraćen je u upotrebu od strane ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva za rat u Donbasu.
8 marta 2022. godine prijavljeno je da se izviđački dron Tu-141 srušio u Ukrajini.
