Ovo je najmisteriozniji a ujedno i najtužniji slučaj medicine, koji nam govori da iskoristimo život koji nam je dat, i da ga ne uzimamo zdravo za gotovo.
Rouz R. je do 21 godine bila puna života, gotovo je uživala u istom. Išla je na žurke, slikala, vozala se avionima, bukvalno živela je punim plućima, sve do jedne noći.
Jedne noći sanjala je kako je zatvorena u jednom udaljenom zamku, i da se odjednom pretvorila u kamenu statuu. Kada je otvorila oči dočekao ju je horor, san se ostvario, nije se mogla pomeriti. Doktori u početku nisu znali šta joj se desilo, a kasnije se ispostavilo da je žrtva takozvane Encephalitis lethargica, poznatije kao spavajuća bolest.
Od 1917 do 1927 godine, došlo je do epidemije ove bolesti koja predstavlja neurološki poremećaj povezan sa Parkinsonovom bolešću koji je osakatio ljude, tačnije ljude bi ostavio u stanje „spavanja“ i to decenijama. Zamislite ovi ljudi bi decenijama bili skamenjeni, ne bi mogli da se pomere.
Smatrano je da ova bolest nema leka, dok se nije otkrio „čudotvoran lek“ L-DOPA, koji je prema izveštajima iz 1967 godine, imao odličan uspeh sa Parkinsonovom bolešću.
Dr. Oliver Sacks je čuo za ovo, te je krenuo u istraživanje da li bi ovaj lek mogao da se iskoristi i za tretiranje Encephalitis lethargice. On je bio neurolog u jednoj bolnici u Bronksu, gde su uglavnom živeli pacijenti sa ovom bolešću.
On je počeo da daje ovaj lek „skamenjenim pacijentima“ koji nisu mogli ni da pricaju ni da se pomeraju. nije se znalo ni da li išta razumeju. Odjednom počeli su da pričaju i hodaju. Ovo je bilo veliko čudo jer mnogi ovi ljudi su bili skamenjeni nekoliko decenija, kao i sama Rouz, a ono što se desilo nakon što je i njoj dao lek, će vas obradovati ali i rastužiti.
Rouz je imala tada 61 godinu, od svojih 20-ih godina nije mogla da se pomeri, satima je sedela u kolicima, i mogla je tiho da viče kako je u velikom bolu, i tražila je pomoć doktora, bila je uplašena. 18 juna 1969 godine, doktor joj je počeo davati lek L-DOPA. Za nedelju dana, počela je više da pokazuje znake očima, a za samo mesec dana mogla je hodati bez ikakve pomoći.
Rouz je bila puna energije, vesela, srećna, čak je planirala da ponovo leti avionom, i naravno imala je samo reči hvale za svog doktora. Ovo je sve šokiralo, jer su svi mislili da su oni poludeli, da nisu svesni, da su izgubljeni, a to nije bila istina.
Lek je dobro delovao i na druge pacijente, uključujući Leonarda L, čiji život je odglumio Robert De Niro u filmu Awakening (1990). Leonad je bio filozof, pisao je knjige, dok 1969. godine nije ostao paralizovan upravo zbog ove bolesti.
Nažalost po njega i Rouz, ovo je kratko trajalo i uprkos konstantnom davanju leka, prestao je da deluje, i oni su se vratili u svoje prethodno paralizovano stanje. Ovo je jako tužna priča, ljudi su dobili nadu da će se vratiti normalnom životu, i onda su se misteriozno vratili u stanje paralize.
Ovo je posebno udarilo Sacksa koji je izjavio, da su ga njegovi pacijenti naučili da sluša, da su oni i dalje tu samo ih treba probuditi.
Ovo je priča koja nas je naučila, da poštujemo život koji nam je dat, i da ga iskoristimo u ljubavi, osmehu, i usrećivanju svojih bližnjih, ali i u usrećivanju sebe, jer život je nepredvidljiv, a zdravlje je neprocenjivo.
ZAPRATITE IDIOKRATIJU I NA YOUTUBE, A ISPOD MOŽETE OSTAVITI KOMENTAR ILI OCENU NA ČLANAK:
