Prošle godine u avgustu, iznenađujući cunami u južnom Atlantskom okeanu širio se na udaljenosti od preko 10.000 kilometara, talasajući se kroz severni Atlantik, Pacifik i Indijski okean.
Bio je to prvi put da je cunami zabeležen u tri različita okeana od zemljotresa u Indijskom okeanu 2004. godine, a naučnici su tek sada shvatili kako su talasi pokrenuti.
U avgustu 2021 godine, zemljotres jačine 7,5 stepeni Rihterove skale pogodio je u blizini Južnih Sendvičkih ostrva, stvarajući cunami koji se talasao širom sveta. Epicentar zemljotresa bio je 47 kilometara ispod površine Zemlje – previše duboko da bi izazvao cunami – a pukotina je bila duga skoro 400 kilometara, što je trebalo da izazove mnogo jači zemljotres.
Seizmolozi su bili zbunjeni i tražili su da shvate šta se zaista dogodilo tog dana u udaljenom južnom Atlantiku.
Da sumiramo epicentar avgustovskog zemljotresa izmeren je 47 kilometara ispod dna okeana, što je previše duboko da bi izazvalo značajan cunami, čak i onaj sa relativno malim talasima između 15 i 75 centimetara visine.
Međutim, kako se ispostavilo, ovaj cunami nije bio samo proizvod jednog zemljotresa jačine 7,5 stepeni. Novi pogled na seizmološke podatke sugeriše da se zapravo radilo o seriji od pet pod-potresa, a u njihovoj sredini se krila mnogo veća i plića tutnjava koja je verovatno bila ono što je izazvalo globalni cunami.
Ovaj “nevidljivi” treći potres pogodio je samo 15 kilometara ispod površine Zemlje magnitude 8,2. Ipak, u gomili zemljotresa, naši sistemi za praćenje su to potpuno promašili.
„Treći događaj je poseban jer je bio ogroman, i bio je tih“, objašnjava seizmolog Zhe Jia sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju.
„U podacima koje obično gledamo [za praćenje zemljotresa], to je bilo skoro nevidljivo.
Rezajući seizmološke podatke na duže periode od 500 sekundi, Jia i njegove kolege su uspeli da otkriju prisustvo plitkog i sporog zemljotresa koji ranije nije viđen.
Između grupa drugih regularnih pukotina, pronašli su trominutnu tutnjavu koja je pokidala deo od 200 kilometara na interfejsu ploče. Sveukupno, ovaj jedan događaj činio je preko 70 procenata ukupnog zabeleženog seizmičkog momenta.
„Tako“, zaključuju autori, „potres na ostrvu Južni Sendvič izgleda kao hibrid duboke rupture i sporog cunamigenog klizanja; ovo objašnjava pomalo neobičnu kombinaciju relativno velike dubine i globalno posmatranog cunamija“.
Nalazi ukazuju na to da naši sistemi upozorenja na zemljotrese i cunami moraju biti ažurirani. Ako želimo da upozorimo priobalne zajednice na slične događaje, onda naši sistemi moraju da čitaju između seizmoloških linija da bi videli veće potrese.
Znači u prevodu teško je pronaći drugi zemljotres, ukoliko je zakopan u onaj prvi.
Za još sličnih zanimljivosti, posetite youtube kanal IDIOKRATIJA:
