Predsednik SAD Donald Tramp preti da će zatvoriti Ormuski moreuz — ključni plovni put za koji je više puta rekao da Iran mora biti bezuslovno ponovo otvoren.
„Odmah, Američka mornarica, najbolja na svetu, počeće proces BLOKADE svih brodova koji pokušavaju da uđu ili izađu iz Ormuskog moreuza“, objavio je Tramp na Truth Social u nedelju ujutru. „U nekom trenutku, doći ćemo do principa ‘SVIMA JE DOZVOLJEN ULAZ, SVIMA JE DOZVOLJEN IZLAZ’, ali Iran nije dozvolio da se to dogodi.“
Iranska odluka da zatvori moreuz za saobraćaj tankera sa naftom nanela je ozbiljnu ekonomsku štetu nekim zemljama koje se oslanjaju na bliskoistočnu sirovu naftu i dovela je do skoka cena širom sveta — uključujući i Sjedinjene Države.
Pa zašto bi Tramp želeo da blokira moreuz koji želi da se ponovo otvori?
Moreuz tehnički nije zatvoren — Iran je postepeno dozvoljavao prolaz nekim tankerima u zamenu za putarinu do 2 miliona dolara po brodu. I, što je ključno, Iran je tokom celog rata dozvoljavao da njegova nafta ulazi i izlazi iz regiona: Iran je uspevao da izvozi u proseku 1,85 miliona barela sirove nafte dnevno do marta — oko 100.000 barela dnevno više nego u prethodna tri meseca, prema podacima i analitičkoj firmi Kpler.
Zatvaranjem moreuza, Tramp bi mogao da prekine ključni izvor finansiranja iranske vlade i vojnih operacija.
To je poluga koju administracija nije bila spremna da povuče: Blokada moreuza — čak i za iransku naftu, i cena nafte bi mogla da poraste širom sveta.
Zato je američka mornarica dozvolila iranskim tankerima da prođu kroz region. Svaka nafta koja trenutno ističe iz regiona mogla bi pomoći da se cene nafte barem donekle drže pod kontrolom.
U stvari, Sjedinjene Države su u martu odobrile privremenu dozvolu Iranu za prodaju nafte koja je plutala na tankerima.
Sjedinjene Države su decenijama povremeno sankcionisale iransku naftu, a Trampova administracija je blokirala prodaju sirove nafte te zemlje otkako je napustila iranski nuklearni sporazum 2018. godine. Trampova odluka da ukine sankcije prošlog meseca oslobodila je mnogo sirove nafte: 140 miliona barela, što je dovoljno da zadovolji celokupnu svetsku potražnju za naftom za oko dan i po dana, prema podacima Američke administracije za energetske informacije.
Ali, optika privremenog, jednomesečnog izuzeća od sankcija bila je teška: licenca je dozvoljavala Iranu da prodaje svoju sankcionisanu naftu kako bi pomogao u finansiranju rata protiv Sjedinjenih Država i njihovih saveznika. I Iran je lepo profitirao od svoje prodaje, prodajući svoju naftu po ceni od nekoliko dolara iznad cene sirove nafte Brent, međunarodne referentne vrednosti.
Bes zbog rasta cena gasa pritisnuo je Trampovu administraciju da okonča svoj rat, a puštanje stotina miliona barela možda joj je kupilo malo vremena. Pošto je Iran ionako prodavao svoju naftu, ukidanje sankcija otvorilo je prodaju nafte zapadnim zemljama umesto da ide isključivo Kini, ubedljivo najvećem iranskom kupcu.
Administracija je pokušala da pronađe bilo kakvu polugu koju može da povuče kako bi kontrolisala cene nafte dok vodi svoj rat. Koordinirala je istorijsko oslobađanje hitnih rezervi nafte širom sveta, a Trampova administracija je prošlog meseca takođe ukinula sankcije za stotine miliona barela ruske nafte.
Sada Tramp rizikuje da još više podigne cene nafte i gasa kako bi maksimizirao uticaj na Iran i okončao rat.
