Posle samo 2 nedelje, opozicione snage preuzele su kontrolu nad glavnim gradom nakon značajne ofanzive.
Prvo se sumnjalo da je Asad poginuo kada je jedan privatni avion poleteo iz Damaska, te je nestao sa radara praćenja, stoga tada se špekulisalo da je avion pogodjen i da je već sada nekadašnji lider Sirije poginuo, medjutim ubrzo dolazi do vesti iz ruskih medija da je on stigao sa svojom porodicom u Moskvu, gde će dobiti politički azil. Ostajemo sa pitanjem, kako je Sirijska vladina vojska tako brzo pala?
U ranim satima nedeljnog jutra, opozicione snage proglasile su Siriju oslobođenom od vladavine predsednika Bašara al-Asada, dok su opozicione snage jurišale prema glavnom gradu. Zapanjujući kolaps više od 53 godine vladavine porodice al-Asad opisivan je kao istorijski trenutak. Još pre samo nedelju dana, Asadova vlada je i dalje držala kontrolu nad značajnim delovima zemlje. Kako se sve to tako brzo raspalo?
POČETAK
Dana 27. novembra, koalicija opozicionih boraca pokrenula je veliku ofanzivu protiv snaga lojalnih vladi.
Prvi napad dogodio se na frontu između opozicijom kontrolisanog Idliba i susedne provincije Alepo.
Tri dana kasnije, opozicione snage zauzele su drugi po veličini grad u Siriji, Alepo.
Nazvana Operacija Oprez protiv agresije, ova ofanziva vođena je od strane nekoliko naoružanih sirijskih opozicionih grupa predvođenih Hayat Tahrir al-Shamom (HTS), uz podršku saveznika koji su bili podržani od strane Turske.
HTS – kojom upravlja Abu Mohammed al-Julani – najveća je i najorganizovanija, a kontrolisala je provinciju Idlib godinama pre ove ofanzive.
Ostale grupe koje su učestvovale u operaciji bile su Nacionalni front za oslobođenje, Ahrar al-Sham, Jaish al-Izza i Pokret Nour al-Din al-Zenki, kao i frakcije podržane od Turske koje spadaju pod okrilje Sirijske nacionalne armije.
Pobunjenici su brzo napredovali – za nekoliko dana zauzeli su Hamu i Homs, grad koji je tokom ranih godina rata bio nazvan „Glavni grad Revolucije“.
U subotu, Deraa – mesto nastanka ustanka iz 2011. godine – takođe je ispala iz vladine kontrole.
Sirijska vojska je saopštila da se „pregrupiše i pozicionira ponovo“ u provinciji i obližnjem Sweidi, ali to je delovalo kao da nije dalo rezultate.
ZAŠTO JE ASAD PAO TAKO BRZO – MIŠLJENJE IZ ZAPADNIH MEDIJA
Sirija se borila sa ekonomskom krizom, koja je navodno bila u velikoj meri potpomognuta ilegalnom trgovinom psihoaktivnim drogom Captagon. Al-Asad je postao izuzetno nepopularan jer su ljudi sve teže preživljavali, uključujući njegove vojnike, od kojih je većina odbijala da se bori za njega.
Izveštaji sugerišu da su vojnici i policajci napuštali svoje položaje, predavali oružje i bežali pred napredovanjem opozicije.
I vojnički, režim al-Asada je bio slab godinama, oslanjajući se na vojnu podršku Rusije i Irana da ga održava.
Međutim, analitičari tvrde da je Rusija zapetljana u svoju invaziju na Ukrajinu, a Iran i njihov libanski saveznik Hezbolah su pretrpeli štetu od izraelskih napada – nisu mogli priskočiti u pomoć slabećoj sirijskoj vojsci.
GDE JE ASAD?
On i njegov ministar odbrane Ali Abbas su se danima nalazili na nepoznatim lokacijama, prema rečima sirijskog premijera Mohammada Ghazija al-Jalalija, koji je za sajt Al Arabiya izjavio da su izgubili komunikaciju sa njima u subotu uveče.
Ipak nakon glasina da je Asadov avion pogodjen i da je on poginuo, dolazi nam vest iz Rusije da je on sa porodicom stigao bezbedno u Moskvu, stoga možemo pretpostaviti da je sa njim stigao i Ali Abbas.
Premijer al-Jalali je ostao, govoreći za novinare u ranim satima nedelje, rekavši da je ostao kako bi obezbedio da stvari i dalje funkcionišu.
Šta se dešava sledeće? To će tek biti jasno.
Analitičari ističu da Sirija ima veliki potencijal, ali i niz mogućih zamki ako različite strane ne sarađuju.
Al-Jalali je u video izjavi rekao da je njegov kabinet spreman da „pruži ruku“ opoziciji i preda svoje funkcije prelaznoj vladi.
„Ova zemlja može da bude normalna zemlja koja gradi dobre odnose sa svojim susedima i svetom… ali ovo pitanje zavisi od bilo kog lidera kojeg izabere sirijski narod“, rekao je al-Jalali u govoru koji je emitovan na njegovom Facebook nalogu.
Vođa HTS-a, al-Julani, izjavio je na društvenim mrežama da će „javne institucije ostati pod nadzorom premijera dok ne budu zvanično predate“.
A SADA STVARNA STRANA DOGADJAJA
I ako se sada u zapadnoj sferi uticaja propagira da je Asad pao jako brzo zbog njegove tiranske vlasti, što je dovelo do teškog životnog standarda, konstante bojaznosti za život, ne spominju da ne samo u ove poslednje dve nedelje, Asadova vlada se borila ne samo sa HTS-om, već i različitim opozicionim frakcijama koje tradicionalno podržava Turska, već su u nekim mestima bili napadnuti i od strane Sirijskih Demokratskih Snaga, koje imaju podršku od strane SAD-a.
Takodje iz pravca Iraka su odjednom vaskrsnule snage ISIS-a, koje su napale baš Asadove vojnike, i plus oko Damaska su odjednom u isto vreme eruptirali protesti i različite druge frakcije koje su doprinele da sve brzo padne kao kula od karata.
Slučajnosti ne postoje, i ne može to tek tako odjednom da se dogodi, bez snažnog spoljnog uticaja, i treba posmatrati ko najviše dobija od ovog sukoba, taj je i doprineo da do ovoga dodje, a polako se otkriva.
BAJDEN
dlazeći predsednik SAD-a, Joe Biden, preuzeo je zasluge za pad sirijske prestonice Damaska, koji je pao u ruke koalicije naoružanih grupa, uključujući džihadiste iz Hayat Tahrir al-Shama (HTS). Biden je izjavio da je Vašington oslabio podršku bivšem sirijskom predsedniku Bašaru al-Asadu.
Biden je rekao da je rezultat munjevite ofanzive antirežimskih militanata u poslednje dve nedelje bio „temeljni akt pravde“ i „istorijska prilika za dugo patnju sirijskog naroda“. On je istakao da su glavni podržavaoci Asada – Iran, Hezbolah i Rusija – od prošle nedelje izgubili podršku, jer su danas daleko slabiji nego kada je on preuzeo funkciju.
On ipak više ističe da slavi što su Iran i Rusija izgubili uticaj u Siriji, nego što će Sirijski narod možda bolje živeti.
Vašington se zalaže za smenu Asada još od 2011. godine, kada su masovni protesti prerastali u razorni građanski rat, u kojem su strani naoružani islamisti postali dominantni akteri među antirežimskim snagama. HTS, jedna od grupa koja je u nedelju preuzela Damask, nekada se nazivala Jabhat al-Nusra, sirijska frakcija Al-Kaide. Rat je dodatno pogoršan 2014. godine kada je teroristička grupa Islamska država (IS, ranije ISIS) postala regionalna pretnja usled kolapsa sigurnosti u Siriji. U svom govoru, Biden je istakao sankcije protiv Sirije, vojnu prisutnost SAD u zemlji i podršku kurdskim milicijama na severoistoku, koje su onemogućile Damasku pristup plodnim zemljištima i naftnim poljima pod njihovom kontrolom. SAD su takođe podržavale Izrael u njegovim vojnim kampanjama u Gazi i Libanu i direktnoj konfrontaciji sa Iranom, dodao je Biden.
Jel nisu onda SAD odgovorne za loš život Sirijaca? Oteli ste im prirodna bogatstva?
„Naš pristup je promenio ravnotežu moći na Bliskom istoku“, rekao je Biden, ponavljajući slične izjave izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.
IZJAVA NETANJAHUA I DOBITAK IZRAELA
Izraelski premijer je pozdravio „opoziciono“preuzimanje Sirije kao „istorijski dan na Bliskom istoku“. Benjamin Netanjahu je tvrdio da je pad vlade Bašara al-Asada u Siriji „direktna posledica“ vojne kampanje Izraela protiv Hezbolaha i Irana. Tokom posete granici između Izraela i Sirije u nedelju, Netanjahu je pohvalio opozicione snage koje su do malopre bile nazivane kao radikalne islamističke frakcije, u tom kako su preuzele Siriju.
„Ovo je istorijski dan u istoriji Bliskog istoka,“ rekao je on u izjavi. „Asadov režim je centralna tačka u iranskoj osovini zla: ovaj režim je pao.“ To je direktna posledica udara koje smo naneli Iranu i Hezbolahu, glavnim podržavaocima Asadovog režima,“ nastavio je, tvrdeći da su izraelski napadi na Iran i vojna kampanja protiv Hezbolaha u Libanu ometali njihovu sposobnost da pojačaju Asadove trupe u borbi protiv terorističkog napredovanja.
„Ovo je stvorilo lančanu reakciju širom Bliskog istoka svih onih koji žele da budu slobodni od ovog opresivnog i tiranskog režima,“ dodao je.
Iako nije jasno da li je al-Julani koordinisao sa SAD i Izraelom pre napada, bivši specijalni predstavnik SAD-a za Siriju James Jeffrey opisao je HTS 2021. godine kao „imanje“ Vašingtona, dok je sam al-Julani insistirao da njegov rat nije protiv Zapada, već protiv Asada i Irana. „Volimo Izrael i nikada nismo bili njegovi neprijatelji,“ rekao je džihadista iz Idliba za izraelski Kan broadcaster prošle nedelje. „[Izrael] nije neprijateljski nastrojen prema onima koji nisu neprijateljski nastrojeni prema njemu. Mi vas ne mrzimo, volimo vas veoma,“ dodao je militant.
DOBITAK IZRAELA
Izrael je iskoristio pad Asada premestivši trupe u region Golan Hajtsa koji je služio kao tampon zona između dve zemlje od potpisivanja Sporazuma o odvojenju snaga 1974. godine, nakon Jomkipurskog rata. U svom obraćanju u nedelju, Netanjahu je rekao da deluje „prvenstveno kako bi zaštitio našu granicu“ i da je sporazum efektivno „pao“ kada su sirijske trupe „napustile svoje položaje.“
Izrael je odmah iskoristio pad Asada i tako raširio svoju teritoriju, na taj način ne samo da je očuvao zauzeće od pre više decenija Golanske Visoravni. Preuzimanje i kontrola Golanske visoravni se često opravdavalo sa tim da predstavlja neku vrstu bezbednosne zone, kako Sirija ne bi mogla napadati Izraelsku teritoriju, a sada su od nove Sirijske teritorije napravili još jednu bezbednosnu zonu, kako bi zaštitili Golansku visoravan, koja očigledno više nije samo bezbednosna zona, i Sirija može samo da sanja o povratku iste.
NOVO
Izraelska vojska je objavila nove snimke na kojima se prikazuje raspoređivanje Brigade padobranaca u tampon zonu na granici između Izraela i Sirije. Juče je 210. „Bashan“ regionalna divizija Izraelske vojske, koja je zadužena za oblast Golanske visoravni, počela da raspoređuje snage u tampon zonu unutar sirijske teritorije, uključujući i vrh sirijske strane planine Hermon.
Na ovaj način oni sada imaju još bolji uvid na teritoriju Libana i Sirije, i tako je uspešno uvećala teritorije, a čim je pala Asadova vlast, oni su vršili na stotine vazdušnih udara širom sirije, tvrdeći da su gadjali napuštena vojna skladišta nekadašnje Sirijske vojske, kako se njihove komšije ne bi domogle ozbiljnog naoružanja.
Južna Sirija: Izraelske trupe su jutros napredovale u provinciji Quneitra, dostigavši predgrađe grada Hader (oko 2 km od granične ograde). Izraelska vojska je takođe izvela nove talase vazdušnih napada u provincijama Daraa, Damask i Suwayda.
Novi opozicioni lider i dalje ćuti o ovome.
Ipak i tokom ofanzive opozicije, Izrael je takodje gadjao pozicije Sirijske vojske, i time su direktno doprineli da se još više raspadne Asadova odbrana, koja je imala zaista velikih problema sa izdajom i bežanjem, evo snimaka od strane Ruskih vojnika, koji prikazuju kako je veliki broj Sirijskih vojnika usled malog pritiska napustilo sve i pobeglo.
Iran takodje kritikuje Sirijsku vojsku, govoreći kako su imali i informacije i logističku pomoć, a uprkos tome tako brzo su pali u linijama odbrane, da im to i dalje nije jasno.
Očigledno je da slučajnosti ne postoje, i da Asadova vlast pada ubrzo nakon rata Izraela i Hezbolaha ne može biti slučajnost.
Opozicioni lider takodje se uopšte nije ni fokusirao na teritoriju u kojoj se nalazi većina sirijskih naftnih rezervi, severoistok zemlje, posebno u provincijama Deir ez-Zor, Hasakah i delovima Rake. Ova regija je deo šireg područja poznatog kao Sirijska Jazira, koja je bogata prirodnim resursima.
E taj bogati deo kontrolišu Sirijske Demokratske Snage tj Kurdi, koje podržavaju SAD, i one tu imaju svoje vojnike, što znači da imaju direktnu kontrolu nad naftnim nalazištima Sirije, kojima Asad nije mogao pristupiti više od jedne decenije.
Sada čak dolazi tamo do protesta, narod želi da nove opozicione snage dodju, medjutim SAD su upozorile SNA I HTS da ne prilaze, ili će biti svašta. Kako sad to? Gde je sad volja gradjana Sirije, zašto ne dopuste da jedna vlast preuzme onda celu Siriju?
Takodje u isto vreme druge opozicione frakcije koje su napadale takodje Asadove snage, sada napadaju Sirijske Demokratske Snage, tj Kurde koji imaju podršku SAD-a, pokušavajući da se domognu bogate teritorije.
Sada vidite da famozna opozicije nikada ne bi mogla uzeti ovu teritoriju da nije imala veliku podršku od strane verovatno ova tri igrača – Izrael, SAD, i Turska.
Sada ćemo videti ko će dobiti koji deo kolača, a velike su šanse da su Kurdi možda pušteni niz vodu, medjutim sve zavisi od Amerikanaca.
Kako god dame i gospodo, očigledno je da ovakva operacija „opozicije“ ne bi uspela bez pomoći drugih igrača koji sada imaju korist od pada Asada, i komadaju zemlju kako god požele. Mnogi su zaboravili i da su Izrael, SAD, Turska, Iran često targetirale oblast Sirije, što je činilo da nestabilnost zemlje nastavi da traje, medjutim za sve su okrivili Asada.
PAŽLJIV PLAN ZAPADA DA SE VRATE IZBEGLICE?
Slučajnost da je prošlog meseca Evropska Unija diskutovala o mogućem vraćanju Sirijskih migranata u Siriju
Evropski lideri vode debate o tome kako povećati povratak sirijskih izbeglica. Međutim, mediji su ih kritikovali govoreći sledeće: “umesto da se fokusiraju na deportacije, Evropska unija bi trebalo da se posveti rešavanju bezbednosnih problema i poboljšanju ekonomskih uslova unutar Sirije kako bi podstakla dobrovoljne povratke.”
Lideri EU danas će diskutovati o povećanju povratka izbeglica u Siriju usred pojačanih zabrinutosti zbog migracija. Ovo dolazi nakon zahteva osam zemalja članica za pregled politike Evropske unije prema Siriji, koja odbacuje saradnju sa predsednikom Bašarom al-Asadom i tvrdi da je Sirija nesigurna za povratak. Čak i Nemačka, koja je dugo bila na čelu čvrstog stava EU prema Siriji, sada razmatra mogućnost slanja izbeglica nazad.
ŠTA SE SADA DEŠAVA
Sirijsko odeljenje za politička pitanja poziva izbeglice u inostranstvu da se vrate, u isto vreme na društvenim mrežama gomila izdvojenih Sirijaca kao da plaćeno govore kako jedva čekaju da se vrate u Siriju, a sadašnji potezi zemalja Evropske Unije podižu još više obrvu.
Nemačka privremeno obustavlja odlučivanje o zahtevima za azil sirijskih građana, a prema izveštaju nemačke novinske agencije DPA, ovaj potez će verovatno uticati na 47.000 nerešenih aplikacija.
Odluka je doneta nakon što su predsednik Sirije, Bašar al-Asad, i njegova porodica napustili zemlju nakon što su ih pobunjeničke snage svrgnule tokom vikenda.
Ministarka unutrašnjih poslova Nemačke, Nensi Feser, izjavila je:
„Kraj brutalne tiranije sirijskog diktatora Asada predstavlja veliko olakšanje za mnoge ljude koji su patili od torture, ubistava i terora.“
„Dosta izbeglica koje su našle zaštitu u Nemačkoj sada konačno ima nadu da se vrate u svoju sirijsku domovinu i obnove svoju zemlju,“ dodala je.
Austrija, susedna zemlja Nemačke, takođe je najavila obustavljanje svih zahteva za azil sirijskih državljana i izrazila nameru da izbeglice deportuje nazad u Siriju.
Ministar unutrašnjih poslova Austrije, Gerhard Karner, izjavio je da je „naložio ministarstvu da pripremi program za organizovan povratak i deportaciju u Siriju.“
Prema izveštajima ruske državne medijske kuće, Asadu i njegovoj porodici odobren je azil u Moskvi.
Kako se navodi, 59-godišnji Asad ukrcao se u avion u Damasku u nedelju ujutru, što je označilo prekretnicu u dugogodišnjem građanskom ratu u zemlji.
Kraj Asadove vladavine izazvao je slavlje u Siriji, ali je takođe zemlju uveo u period neizvesnosti.
I tako dame i gospodo, Sirija je verovatno ušla u novu eru nestabilnosti, zemlja je i dalje rascepkana, a strane sile je i dalje kontrolišu, ovo je bila dobro organizovana akcija istih igrača, a obični narod Sirije će nažalost opet na kraju shvatiti da su izigrani, jer ovde nema dobrih ili loših, već samo podobnih za strane igrače.
