Zemlje NATO-a su „udobno premašile“ cilj stavljanja 300.000 vojnika u stanje visoke pripravnosti dok se alijansa bori sa pretnjom iz Rusije, rekao je u četvrtak visoki zvaničnik alijanse.
Lideri NATO složili su se nakon invazije Moskve na Ukrajinu 2022. da masovno povećaju broj snaga koje komandanti alijanse mogu rasporediti u roku od 30 dana.
„Ponude saveznika na stolu udobno premašuju 300.000 koje smo postavili“, rekao je zvaničnik pod uslovom da ostane anoniman.
„To su snage za koje su nam saveznici rekli: ’Dostupne su vam od sada na tom nivou spremnosti’.
Napor da se više trupa sprema da brzo reaguju deo je šire revizije planova NATO-a da spreči svaki potencijalni ruski napad koji je potpisan na samitu prošle godine.
Ti planovi su po prvi put od kraja Hladnog rata izlagali šta bi se od svake članice alijanse predvođene SAD očekivalo da uradi u slučaju invazije Moskve.
Komandanti NATO-a trenutno pokušavaju da se uvere da imaju sposobnosti da izvrše te planove ako je potrebno.
Ali alijansa se suočava sa nedostatkom ključnog naoružanja kao što su protivvazdušna odbrana i rakete većeg dometa.
„Postoje praznine u sposobnostima. Postoje stvari koje trenutno nemamo dovoljno kao savez i koje moramo da rešimo“, rekao je zvaničnik.
NATO stvara seriju „kopnenih koridora“ koji bi se koristili za žurbu američkih trupa širom Evrope da se suprotstave ruskim snagama u slučaju velikog sukoba sa Moskvom, objavio je Telegraf 4. juna.
Upozorenja da bi Kremlj mogao da napadne neku zemlju NATO-a u bliskoj budućnosti postala su hitnija poslednjih meseci.
Ajrik Kristofersen, najviši general Norveške, rekao je da vojna alijansa ima samo dve do tri godine da se pripremi, izvestio je Blumberg 3. juna.
„U jednom trenutku neko je rekao da će biti potrebno 10 godina (pre nego što Rusija ponovo uspostavi svoj ofanzivni kapacitet), ali mislim da smo se vratili na manje od 10 godina zbog industrijske baze koja sada postoji u Rusiji“, rekao je Kristofersen.
Na sastanku NATO-a u Viljnusu prošle godine, lideri NATO-a složili su se da razviju nove planove kako bi osigurali da alijansa može da obezbedi „300.000 vojnika u visokoj pripravnosti“.
Prema The Telegraphu, američke trupe i oklopna vozila sleteli bi u jednu od pet luka u Holandiji, Grčkoj, Italiji, Turskoj ili Norveškoj odakle bi putovali kopnenim koridorima do zemalja NATO-a koje se graniče sa Ukrajinom.
Ovi kopneni koridori bi bili oslobođeni birokratskih lokalnih ograničenja koja su u prošlosti sprečavala kretanje trupa i oklopa, ostavljajući ih zaglavljenima na granicama.
Prethodni planovi NATO-a dozvoljavali su samo sletanje američkih trupa u Roterdam u Holandiji, ali iskustvo Ukrajine sa raketnim napadima dugog dometa od pokretanja invazije u punom obimu podstaklo je preispitivanje.
Proširenje broja luka i postojanje više kopnenih koridora značilo bi da ako je jedan pogođen, drugi bi i dalje bili dostupni za korišćenje.
„Sve je stvoreno na način da postoji neophodna otpornost – robusnost, rezerve i višak zaposlenih“, rekao je za Telegraf general-potpukovnik Aleksander Solfrank, načelnik Zajedničke komande NATO-a za omogućavanje podrške.
Ali i dalje postoji zabrinutost u vezi sa sposobnostima protivvazdušne odbrane NATO-a koje bi bile potrebne za zaštitu trupa dok se kreću širom Evrope.
Više od dve godine nakon potpunog rata Rusije protiv Ukrajine, kapaciteti protivvazdušne odbrane istočnog krila NATO-a su samo na 5% iznosa koji se smatra neophodnim za odvraćanje napada, objavio je Fajnenšel tajms (FT) 29. maja, pozivajući se na izvore .
Članice NATO-a koje se nalaze u centralnoj i istočnoj Evropi objavile su poslednjih nedelja planove za poboljšanje njihove kolektivne protivvazdušne odbrane kao odgovor na rusku pretnju.
Prema neimenovanim izvorima koji su razgovarali za FT, trenutni kapaciteti protivvazdušne odbrane istočnog krila NATO-a daleko su od dovoljnih.
Vazdušna odbrana je „glavni deo plana za odbranu istočne Evrope od invazije“, rekao je diplomata NATO za FT.
„A trenutno to nemamo.
