Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je da je započelo “antiterorističke” operacije u svom otcepljenom regionu Nagorno-Karabah, pod kontrolom Jermenije.
Tenzije su već mesecima visoke oko etničke jermenske enklave, međunarodno priznate kao deo Azerbejdžana.
Jedanaest azerbejdžanskih policajaca i civila je poginulo u eksploziji mine i još jednom incidentu.
U glavnom gradu Karabaha prijavljene su sirene za vazdušni napad.
Azerbejdžanska vojska pokrenula je „protivterorističke mere lokalne prirode“ u spornom regionu Nagorno-Karabaha, navodi se u saopštenju u utorak. Operacija je reklamirana kao način da se spreče velike provokacije od jermenske strane.
Baku je naveo da je cilj vojne akcije da se onesposobe „pozicije armenskih oružanih snaga“ i drugi vojni ciljevi. Ona se obavezala da neće napadati civilne ciljeve.
Ministarstvo je saopštilo da je obavestilo komandu ruskih mirovnih snaga raspoređenih u regionu, kao i rusko-tursku posmatračku misiju. Tvrdilo se da je operacija imala za cilj sprovođenje trilateralnog sporazuma sa Rusijom i Jermenijom, koji je dao pravni osnov za prisustvo ruskih mirovnih snaga. U saopštenju se optužuje Jermenija za jačanje vojnih snaga u Nagorno-Karabahu i pokretanje sabotažnih operacija protiv azerbejdžanskih trupa.
Ranije tokom dana, jermensko ministarstvo odbrane demantovalo je tvrdnje Azerbejdžana da su njihove snage preko noći pucale na azerbejdžanske položaje. Baku navodi da se incident dogodio na granici između dva naroda u oblasti koja se nalazi 100 km od Nagorno-Karabaha. Nedavna eskalacija tenzija između dve strane dovela je do brojnih rasplamsavanja.
Obrnute Tvrdnje
Zvaničnici odbrane u otcepljenom regionu rekli su da je azerbejdžanska vojska „prekršila prekid vatre duž cele linije kontakta raketno-artiljerijskim udarima“. Drugi predstavnici Karabaha govorili su u jermenskim medijima o „vojnoj ofanzivi velikih razmera“.
PODSEĆANJE
Dva suseda, Azerbejdžan i Jermenija, dva puta su ratovali zbog Nagorno-Karabaha, prvo početkom 1990-ih nakon pada Sovjetskog Saveza i ponovo 2020.
Pretežno etnički jermensko stanovništvo regiona vodilo je potpuni rat za svoj suverenitet tokom 1990-ih i od tada ga podržava Jerevan.
2020. je izbio drugi veliki sukob oko Nagorno-Karabaha, što je rezultiralo velikim krvoprolićem i Bakuom koji je preuzeo kontrolu nad značajnim delom ranije izgubljenih teritorija. Prekid vatre uz posredovanje Rusije okončao je neprijateljstva.
Od decembra, Azerbejdžan je postavio de fakto blokadu jedine rute u enklavu iz Jermenije, poznate kao koridor Lačin.
Ministarstvo odbrane u Bakuu optužilo je u utorak jermenske snage za „sistematsko granatiranje“ vojnih položaja i saopštilo da je odgovorilo pokretanjem „lokalnih, antiterorističkih aktivnosti… da razoružaju i obezbede povlačenje formacija armenskih oružanih snaga iz naše teritorije“.
Insistirao je da nije gađao civile ili civilne objekte, ali je umesto toga rekao da su “samo legitimni vojni ciljevi onesposobljeni upotrebom visokopreciznog oružja”.
Ministarstvo odbrane Jermenije saopštilo je da tvrdnje o jermenskoj vatri ne odgovaraju stvarnosti.
Zvuk artiljerije i pucnjave mogao se čuti u utorak iz regionalne prestonice Karabaha Khankendi, koju Jermeni nazivaju Stepanakert. Procenjuje se da u planinskoj enklavi živi oko 120.000 etničkih Jermena.
Zvaničnici u Jermeniji su dodali da je od 14:00 (10:00 GMT) situacija na granicama zemlje bila “relativno stabilna”.
Rusija je u saopštenju pozvala obe zemlje da poštuju primirje potpisano posle rata 2020.
Tokom tog šestonedeljnog sukoba, Azerbejdžan je povratio teritorije oko Karabaha koje je Jermenija držala od 1994. godine.
ULOGA AMERIKE I RUSIJE?
Stejt department Sjedinjenih Država objavio je na svojoj veb stranici poduži dokument koji opisuje strategiju američke vlade za odnose sa 175 zemalja, uključujući Jermeniju, Azerbejdžan i Tursku, u naredne četiri godine. Odeljak od 16 stranica koji pokriva Jermeniju je datiran 4. maja 2022. Dokument je naslovljen „Integrisana strategija zemlje“ (ICS).
Deluje da SAD u poslednje vreme sve više pokušavaju da preuzmu uticaj u Jermeniji umesto rusije, ovo nam govori i ponašanje jermenskih političara u poslednje vreme.
Vlada jermenskog premijera Nikola Pašinjana okrivljuje Moskvu što nije pružila Jermeniji vojnu podršku da se suprotstavi Azerbejdžanu. U međuvremenu, SAD su se sada pozicionirale kao obezbeđenje Jermenije umesto Rusije, tradicionalnog saveznika Jerevana.
Sjedinjene Države i Jermenija započele nedavno imale kombinovane vojne vežbe osmišljene da obuče jermenske trupe za učešće u međunarodnim mirovnim misijama, saopštilo je Ministarstvo odbrane Jermenije. Mirovne misije ili možda obučavanje u nekom budućem sukobu, možda ovom?
Vežba, nazvana „Partner Orao“, uključuje 85 američkih i 175 jermenskih pripadnika i održava se 10 dana u objektima za obuku izvan glavnog grada Jerevana.
Zašto je to važno: Tenzije između Jermenije i susednog Azerbejdžana rastu. Obe strane su jedna drugu optuživale za stvaranje trupa u blizini sporne teritorije Karabaha.
Misija američke vojne obuke stavlja prst Vašingtona na vagu dok nastoji da otupi prodore Rusije na Kavkaz i usred širih napora za približavanje Turskoj.
Jermenija se oslanja na kontingent ruskih mirovnih trupa od rata u Nagorno-Karabahu 2020., ali ih je premijer Nikol Pašinjan optužio da nisu uspeli da zaštite njegovu stranu od azerbejdžanskih snaga i da ublaže blokadu Nagorno-Karabaha od strane Bakua.
Ranije u septembru, Pašinjan je otišao toliko daleko da je rekao da je njegova vlada napravila „stratešku grešku“ oslanjajući se na Rusiju u vezi sa odbrambenim vezama, navodeći potrebu Moskve za municijom usred njenog rata u Ukrajini.
Reakcija Rusije: Moskva je u petak pozvala ambasadora Jermenije Vagaršaka Harutjunjana u znak protesta.
U utorak je predsednik Vladimir Putin pokušao da umanji značaj raskola naglašavajući dugogodišnje veze Rusije sa Jermenijom. „Nemamo problema sa premijerom Pašinjanom, pošto redovno komuniciramo“, rekao je on.
Rusija je ostala najveći trgovinski partner Jermenije od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.
Širi kontekst: Jermenija je prošle nedelje održala izbore na spornoj teritoriji, što je potez koji su osudili Azerbejdžan i Turska. Sjedinjene Države i Evropska unija saopštile su da ne priznaju legitimitet izbora.
Poklapajući se sa vojnim vežbama, Bajdenova administracija je u nedelju ponovila poziv Azerbejdžanu da otvori dva koridora kako bi humanitarne zalihe mogle da stignu u Nagorno-Karabah, koji je pod teškom blokadom od decembra.
„Upotreba sile za rešavanje sporova je neprihvatljiva“, navodi se u saopštenju Stejt departmenta.
„SAD dalje potvrđuju da je jedini put napred mir, dijalog i normalizacija odnosa između Jermenije i Azerbejdžana na osnovu međusobnog poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta jednih drugih“, navodi se u saopštenju.
Jermenske vlasti u Karabahu saopštile su takodje nedavno da će jedan od puteva, koridor Lačin, biti otvoren kako bi se omogućilo snabdevanje iz Bakua, odluka koju je potvrdio Azerbejdžan. Medjutim ovo sve sada totalno komplikuje situaciju i ostaje pitanje da li je neka sila odgovorna za ovo novo krvoproliće.
Postoje mnoge teorije da rat za Nagorno-Karabah 2020. godine nije slučajan, i da je Rusija imala popriličan uticaj na sve to, jer je možda uvidela američki uticaj u Jermeniji, stoga iskoristila je Azerbejdžan u svoje svrhe, a medij pod imenom Atlanticcouncil je izjavio da novo veliko partnerstvo Azerbejdžana i Rusije uopšte nije dobro po SAD.
Puna ruska invazija na Ukrajinu ostavila je nekoliko prijatelja, ili makar kako to mediji prikazuju, ali Azerbejdžan je važan izuzetak. U stvari, Moskva i Baku su sada zapravo saveznici. Samo dva dana pre invazije u februaru 2022. godine, ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev potpisali su širok političko-vojni sporazum, nakon čega je Alijev izjavio da pakt „dovodi naše odnose na nivo alijanse“. Nekoliko meseci kasnije, Azerbejdžan je potpisao sporazum o razmeni obaveštajnih podataka sa Rusijom.
Partnerstvo Putin-Alijev (predsednik Azerbejdžana) je takođe dovelo do katastrofe za otcepljenu republiku Nagorno-Karabah, čijih preostalih 120.000 etničkih Jermena živi pod zaštitom Rusije nakon ofanzive Azerbejdžana 2020. da povrati teritoriju. Četrdeset četiri dana i hiljade mrtvih kasnije, Rusija je posredovala u prekidu vatre kojim je predviđeno petogodišnje raspoređivanje 1.960 ruskih naoružanih mirovnih snaga duž linije kontakta u Nagorno-Karabahu i pod kontrolom „lačinskog koridora“, jedinog puta koji ga povezuje sa Jermenija. U to vreme, analitičari su smatrali da je Putinovo nametanje učvrstilo ulogu Rusije u regionu. Prema dekretu kojim se odobrava raspoređivanje, ruski razlog za slanje mirovnih trupa bio je „sprečavanje masovne smrti civilnog stanovništva Nagorno-Karabaha“.
Prema nekim navodima, raspoređivanje nije sprečilo Azerbejdžan da nastavi da pokušava da protera etničke Jermene iz onog što je ostalo od Nagorno-Karabaha. Prošlog decembra, grupa Azerbejdžanaca postavila je blokadu duž koridora Lačin tvrdeći da se zalaže za ekološka prava u regionu. Ali blokada puta je u stvari usporila protok robe u Nagorno-Karabah, stvarajući humanitarnu krizu.
Pazite sada ovo:
Alijev je u maju zahtevao predaju vlasti Nagorno-Karabaha, sugerišući da bi im mogao ponuditi amnestiju ako prihvate azerbejdžansku vlast. Začudo, američki Stejt department je pohvalio Alijevu opasku o amnestiji, prešućivši druge delove njegovog govora u kojima je pretio nasiljem ako se vlasti ne predaju, ovo piše Atlantic council te dalje dodaje.
Ali naizgled taktično pristajanje Vašingtona na rastuću agresiju Azerbejdžana protiv Jermenije i Nagorno-Karabaha zapravo šteti naporima SAD da obuzdaju ruski uticaj i okončaju rat Moskve protiv Ukrajine. Rusko-azerbejdžanski pakt predviđa jačanje ekonomskih veza, uključujući gasni i energetski sektor, i pokazao se uspešnim u pomaganju da se preventivno zaobiđu sankcije Zapada Rusiji. Dogovor između Bakua i Brisela u julu 2022. da se udvostruči protok gasa u Evropu kako bi se odvojio od ruskog gasa ubrzo je praćen sporazumom Bakua i Moskve u novembru 2022. o povećanju uvoza gasa iz Rusije kako bi Azerbejdžan mogao da ispuni svoje nove obaveze u Evropu.
U maju su se Rusija i Iran dogovorili da završe železničku prugu koja bi povezivala Rusiju sa Persijskim zalivom preko Azerbejdžana, čime bi se obezbedila ruta kroz koju Iran može direktno da pošalje Rusiji više oružja i dronova. Nedelju dana kasnije, tokom samita Evroazijske ekonomske unije, na kojem je Alijev prvi put učestvovao kao gost, Putin je izjavio da se saradnja na razvoju ove pruge sever-jug odvija „u bliskom partnerstvu sa Azerbejdžanom“. Baku zna da može da igra obe strane jer ima podršku Moskve, dok je Zapad zaslepljen neruskim uvozom energije i sanja o regionalnoj stabilnosti.
