Izraelska vojska je preusmerila pažnju na Liban tokom dvonedeljnog primirja sa Iranom, prema rečima izraelskog vojnog zvaničnika.
Izraelske odbrambene snage (IDF) za sada smatraju Liban „glavnim operativnim frontom“, rekao je zvaničnik, dok održavaju „visok nivo uzbune i spremnosti“ za bilo kakav razvoj događaja u vezi sa Iranom.
Izraelske odbrambene snage će opkoliti grad Bint Džbejl – koji se smatra uporištem Hezbolaha – „za nekoliko dana“, rekao je zvaničnik, jer vojska okupira sve više teritorije u južnom Libanu. Izraelske odbrambene snage su saopštile da se u gradu nalazi „samo mali broj“ militanata Hezbolaha.
Zauzimanje grada moglo bi biti značajno, jer izraelski vladini zvaničnici pozivaju na stvaranje tampon zone u južnom Libanu kako bi se zaštitile zajednice preko granice na severu Izraela.
Izraelske trupe su u ponedeljak pokrenule napad kako bi zauzele ključni grad na jugu Libana od boraca Hezbolaha koji su se tamo skrivali, nastavljajući rat protiv grupe koju podržava Iran uoči istorijskih razgovora između izraelskih i libanskih vladinih izaslanika.
Na kopnu u južnom Libanu, izraelska vojska je završila opkoljavanje grada Bint Džbejl, odmah preko granice, i započela je kopneni napad tamo, saopštili su portparol izraelske vojske i libanski bezbednosni izvori.
Libanski izvori su rekli da su borci Hezbolaha koji se kriju unutra spremni da se bore do smrti, navodeći strateški i simbolički značaj Bint Džbejla, uporišta Hezbolaha, glavnog grada pokrajine i kapije ka okolnim selima.
Izrael i Liban će sutra početi direktne razgovore u SAD kako bi pokušali da postignu sporazum o prekidu vatre koji bi okončao rat.
Više od 5.000 ljudi je ubijeno u Iranu i Libanu od izbijanja sukoba u regionu pre šest nedelja, prema nedavnim podacima koje su objavile lokalne vlasti.
Najmanje 3.375 ljudi je ubijeno u Iranu otkako su SAD i Izrael počeli napade na zemlju u februaru, objavio je juče iranski državni medij Islamska Republika Iranska radiodifuzija (IRIB).
Libansko ministarstvo zdravlja saopštilo je danas da je najmanje 2.089 ljudi ubijeno tamo otkako je Izrael počeo napade 2. marta. Među ubijenima je najmanje 166 dece, navodi se.
Izrael je počeo napade na, kako kaže, mete Hezbolaha u zemlji tačno pre šest nedelja i nastavio je da izvodi napade nakon trenutnog primirja između Irana i SAD.
Stotine ljudi je takođe prijavljeno kao rezultat sukoba u Iraku, Izraelu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru, Kuvajtu, okupiranoj Zapadnoj obali, Omanu, Bahreinu i Saudijskoj Arabiji od 28. februara, prema lokalnim vlastima.
Da li Izrael preuzima tiho deo Libana?
Ono što je trenutno proverljivo jeste da je izraelska vlada i vojska poslednjih nedelja javno govorila o uspostavljanju zone pod izraelskom kontrolom u južnom Libanu do reke Litani. Reuters je preneo da je ministar odbrane Israel Kac rekao da Izrael planira da uspostavi tampon-zonu i zadrži kontrolu nad tim prostorom, dok je ministar finansija Bezalel Smotrič otišao još dalje i otvoreno pozvao na aneksiju južnog Libana do Litanija. To više nije samo glasina ili teorija, već deo javnog političkog diskursa u Izraelu.
Istovremeno, postoji i drugi kolosek: Netanyahu je poslednjih dana rekao da želi direktne pregovore sa Libanom što pre, a AP i Reuters navode da se razgovori guraju pod američkim pokroviteljstvom. To znači da Izrael ne šalje samo signal “hoćemo teritoriju”, nego i signal “hoćemo novi bezbednosni i politički aranžman”. Drugim rečima, moguće je da se vojni pritisak koristi da bi se iznudilo novo stanje na terenu, čak i ako formalna aneksija na kraju ne bude proglašena.
Da li bi to bilo “dobro” za Izrael? Kratkoročno, iz usko vojne perspektive, može da izgleda korisno. Ako izraelska vojska drži pojas južnog Libana, Hezbollah je fizički gurnut dalje od severa Izraela, teže mu je da brzo priđe granici, a Izrael dobija dublji prostor za nadzor, patroliranje i preventivne udare. To je i zvanično izraelsko obrazloženje: stvoriti dubinu i odmaknuti pretnju od severnih zajednica.
Ali strateški i politički, takav potez nosi ogromne minuse. Izrael je već bio u južnom Libanu od 1982. do 2000, a taj period nije doneo trajnu bezbednost; naprotiv, upravo je u tom okruženju Hezbollah izrastao u snažan pokret otpora i stekao legitimitet kod dela stanovništva. AP i Reuters podsećaju da je prethodna okupacija postala dug, skup i politički otrovan problem. Zbog toga bi novo trajno zadržavanje teritorije moglo da proizvede isti obrazac: pobunu, gerilski rat, stalne gubitke i jačanje protivnika kog Izrael želi da oslabi.
