Skoro 1.000 dana nakon što je Rusija započela invaziju ili vojnu operaciju u Ukrajini, nazovite kako god to želite, Vašington je navodno odobrio upotrebu američkih ATACMS raketa za udare duboko unutar Rusije. Postavlja se pitanje koliko daleko Ukrajina sme da gađa i koji su njeni ciljevi.
Korišćenje ATACMS-a moglo bi značajno uticati na dinamiku rata, ali ostaje nejasno koliko to može promeniti situaciju na bojnom polju. Glavni ciljevi Kijeva verovatno će uključivati ključnu rusku vojnu infrastrukturu, vazdušne baze i skladišta municije duboko unutar ruske teritorije.
Vašingtonu je trebalo oko mesec dana da reaguje na izveštaje ukrajinske obaveštajne službe o prisustvu severnokorejskih trupa u regionu Kurska, nakon što je Kijev sredinom oktobra upozorio na dolazak osoblja iz Pjongjanga.
Dana 24. oktobra, Ukrajina je objavila da su prve jedinice Severne Koreje, obučene u Rusiji, raspoređene u Kursku oblast. Nekoliko dana kasnije, SAD i NATO su potvrdili da i oni imaju dokaze o umešanosti severnokorejskih trupa u ruski rat.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski kritikovao je nedostatak reakcije Zapada na pridruživanje severnokorejskih snaga ruskoj invaziji, rekavši da „ove prve bitke sa Severnom Korejom otvaraju novo poglavlje nestabilnosti u svetu.“
Kijev je pojačao pritisak na ukidanje zabrane korišćenja američkih ATACMS raketa nakon iznenadne upada u ruski region Kursk početkom avgusta. Prema ukrajinskim vlastima, lista ciljeva uključivala je aerodrome koje ruska vojska koristi za lansiranje napada na naseljena mesta širom Ukrajine.
Od tada, Rusija je gotovo sve svoje avione premestila sa aerodroma koji se nalaze u dometu ATACMS raketa.
Vašingtonski Institut za proučavanje rata (ISW) objavio je mapu sa svim mogućim ciljevima koje Ukrajina može gađati. Prema ISW-u, najmanje 245 poznatih ruskih vojnih i paravojnih objekata nalazi se u dometu ukrajinskih ATACMS raketa, posebno varijante sa dometom od 300 kilometara. Od tih 245 ciljeva, samo 16 su aerodromi, sa kojih je Rusija premestila gotovo sve avione.
Ako bi ograničenja bila ukinuta samo za region Kurska, Kijev bi imao 15 poznatih ciljeva u tom području, prema geolociranim istraživanjima ISW-a.
Krajem avgusta, takođe je bilo najmanje 11 lokacija poznatih kao ruski „vojni zemljišni prostori“ — oblasti namenjenih za vojne obuke i testiranja.
Ova lista ciljeva mogla bi se dodatno proširiti usled raspoređivanja severnokorejskog osoblja i napora Moskve da potisne ukrajinske trupe iz regiona Kurska.
Kada je Kijev započeo upad u Kursk, Rusija je imala 11.000 vojnika u tom regionu, prema podacima ISW-a. Na osnovu ovih procena, ISW je identifikovao ukupno 11 vojnih zemljišnih lokacija i 15 značajnih vojnih i paravojnih objekata u ruskom pograničnom području.
Prema najnovijim procenama, Moskva je do sada u regionu Kurska okupila pet puta više vojnog osoblja, uključujući i severnokorejske snage, kako bi sprovela napad na ukrajinske položaje.
Oko 50.000 ruskih i severnokorejskih vojnika spremno je da učestvuje u ovom napadu.
Istovremeno, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je: „Naši ljudi zadržavaju … 50.000 pripadnika okupatorske vojske, koji zbog operacije u Kursku ne mogu biti raspoređeni na druge ruske ofanzivne pravce na našoj teritoriji.“
Ovo bi moglo ukazivati na to da sada u regionu Kurska postoji više potencijalnih ciljeva za ukrajinske napade, čak i ako su ograničenja za korišćenje ATACMS raketa ukinuta samo za ovo područje.
UKRAJINA JE HTELA PRAVITI NUKLEARNO ORUŽJE DA NIJE DOBILA OVO ZELENO SVETLO SAD-a?
U jeku rizika da novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp prekine podršku Vašingtona Ukrajini, Kijev je počeo da razmatra opciju nuklearnog odvraćanja.
Mogućnost takvog scenarija spomenuta je nekoliko nedelja ranije, kada je predsednik Volodimir Zelenski u oktobru izjavio da je tokom sastanka sa Trampom u Njujorku u septembru rekao da će Ukrajina ili postati članica NATO-a ili razviti nuklearno oružje.
Zelenski je tvrdio da ga je Tramp saslušao i rekao da je „to fer argument.“
Kasnije je povukao tu izjavu, rekavši da Ukrajina ne teži razvoju nuklearnog oružja.
Međutim, njegova izjava pokrenula je spekulacije o tome da li je ukrajinski program nuklearnog naoružanja realan sa tehnološkog i političkog aspekta.
Stručnjaci smatraju da je Ukrajina sposobna da proizvede barem primitivno nuklearno oružje u roku od nekoliko godina, iako bi to zahtevalo značajna ulaganja.
„Izgleda da će svi nabaviti nuklearno oružje. To bi trebalo da funkcioniše dobro,“ našalio se Džon Sajfer, penzionisani član Više obaveštajne službe američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), u objavi na platformi X, 6. novembra, komentarišući Trampovu pobedu na predsedničkim izborima održanim 5. novembra.
Sajfer, koji je sada saradnik u tink-tenk organizaciji Atlantic Council, osvrnuo se na zabrinutost da bi Trampov povratak na vlast mogao gurnuti SAD ka izolacionističkom kursu. To bi moglo navesti zapadne saveznike, uključujući članice NATO-a i Ukrajinu, da razmotre kako da se brane bez podrške SAD.
Ukrajina je nasledila treći najveći nuklearni arsenal na svetu nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, iako su bojeve glave bile proizvedene u ruskom delu sada već nepostojeće države. Kijev ih je predao 1994. godine u okviru Budimpeštanskog memoranduma, u zamenu za bezbednosne garancije od strane SAD, Ujedinjenog Kraljevstva i Rusije.
Politički gledano, Ukrajina bi se suočila sa ogromnim teškoćama ukoliko bi odlučila da razvije nuklearno oružje kao sredstvo odvraćanja. Takav potez mogao bi izazvati ozbiljne reakcije zapadnih saveznika, na čiju konvencionalnu vojnu pomoć ukrajinske oružane snage u velikoj meri zavise u borbi protiv ruske invazije, koja ulazi u treću godinu.
„Program nuklearnog naoružanja bi ugrozio odnos sa (ukrajinskim) zapadnim partnerima,“ izjavio je Saša Bruhman, vojni analitičar iz Međunarodnog instituta za strateške studije u Londonu, za Kyiv Independent.
„Ne mogu zamisliti nijednu američku administraciju koja bi podržala ukrajinske nuklearne ambicije. Time bi Ukrajina rizikovala veliki deo političke i vojne podrške. Politički, ekonomski i vojni troškovi su neizdrživi.“
Na zatvorenom sastanku kojem je prisustvovao Kyiv Independent, visoki ukrajinski zvaničnici izjavili su da bi političke posledice takvog koraka bile prevelike.
RUSIJA ZAPRETILA
Moskva je uputila ozbiljno upozorenje Sjedinjenim Američkim Državama i njihovim saveznicima, navodeći da bi svaka upotreba raketa dugog dometa od strane Kijeva za udare duboko unutar ruske teritorije predstavljala „direktno učešće“ zapadnih sila u sukobu.
Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, izjavila je da bi takav potez „radikalno promenio suštinu i prirodu sukoba.“
U nedelju je New York Times objavio da je američki predsednik Džo Bajden dao Ukrajini dozvolu za korišćenje ATACMS raketa protiv ruske teritorije, ali Bela kuća nije dala zvanične izjave.
Na pitanje o ovim izveštajima u ponedeljak, Zaharova je primetila da Vašington nije potvrdio ove informacije.
Zaharova je dodatno naglasila: „Korišćenje raketa dugog dometa od strane Kijeva za napade na našu teritoriju značilo bi direktno učešće Sjedinjenih Država i njihovih satelita u neprijateljstvima protiv Rusije. U tom slučaju, odgovor Rusije biće adekvatan i opipljiv.“
Ove izjave dolaze nakon izveštaja New York Timesa da je Bajden navodno odobrio Ukrajini korišćenje raketa dugog dometa za ciljanje ruskih snaga u Kurskoj oblasti, gde se navodno nalaze i severnokorejske trupe.
Iako Bela kuća nije ni potvrdila ni demantovala ove tvrdnje, sama mogućnost ovakve promene politike izazvala je snažnu reakciju Moskve.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije ponovilo je ranija upozorenja predsednika Vladimira Putina u vezi sa mogućim isporukama dugog dometa Ukrajini od strane Zapada. U septembru je Putin izjavio da bi svaki potez ka naoružavanju Kijeva takvim kapacitetima primorao Moskvu da donese „odgovarajuće odluke na osnovu pretnji koje nam se postavljaju.“
Putin je sugerisao da bi takve akcije značile prelazak NATO zemalja u „direktno učešće u vojnom sukobu.“
Zaharova je podvukla ozbiljnost moguće eskalacije, upozorivši da Moskva neće stajati skrštenih ruku: „U tom slučaju, odgovor Rusije biće adekvatan i opipljiv.“
