U Srbiji već mesecima traju protesti, koji će se zahuhtati 15. marta, neki opisuju ovo kao finalni protest ili ti kraj protesta u Srbiji, dok neki očekuju da će ovaj protest naterati da dodje do prelazne vlade i smene sadašnje. Rumunija: Protesti izbijaju u Rumuniji jer je Rumunski izborni biro zabranio proruskog predsedničkog kandidata. Tuga i bes zbog železničke katastrofe vraćaju proteste na ulice Grčke.
Najavljuje se veliki protest, a sam ishod istog je za sada nepoznat. Ono što je ipak sigurno jeste bojazan mnogih da li bi ovo mogli da se prelije u ozbiljne sukobe i ne daj Bože ljudske žrtve.
Neki ljudi žele ovim protestom da nateraju institucije da rade svoj posao, drugi veruju da će ovako srušiti vlast, dok treći smatraju da nam sve ovo prikazuje duboku podeljenost u našem društvu i sve veće približavanje gradjanskom ratu.
Na društvenim mrežama su velike akcije pozivanja ljudi
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić smatra da će tokom ovih protesta doći do zauzimanja institucija i da će zahtev biti formiranje prelazne vlade.
On je ocenio da je jedini plan da zauzmu Skupštinu Srbije i Radio-televiziju Srbije, dok Predsedništvo ne mogu da zauzmu, već će ga staviti u „okruženje“ i terati ga da potpiše prelaznu Vladu, ali to neće uspeti da izvedu.
Vučić je poručio da „dok je živ“ neće prihvatiti nikakvu prelaznu vladu, da će „morati da ga ubiju“ i da je to njegov zavet, te da „prevarantima neće da preda državu“.
Čak postoje navodi da će traktori i kamioni blokirati ulaz u Beograd, medjutim ovo su još nepotvrdjene informacije.
Kako god, i koji god rezultat bude jedno je sigurno, našem društvu će biti potrebne godine da se zaceli i da se podela koju je politika s ciljem napravila izbriše.
Odluka centralne izborne vlasti Rumunije kojom se diskvalifikuje proruski kandidat Calin Georgescu iz kandidovanja na ponovljenim predsedničkim izborima u maju izazvala je proteste.
U detaljnoj odluci objavljenoj kasno u nedelju, izborna vlast je kao osnov za svoju odluku navela prethodnu odluku suda, navodeći da Georgescu nije poštovao pravila glasanja.
Odluka preti da zaoštri ustavnu krizu u državi članici NATO-a i Evropske unije, kao i da doprinese sve nestabilnijim odnosima između Evrope i Sjedinjenih Država.
„Nedopustivo je, prilikom ponovnog raspisivanja izbora, tvrditi da ista osoba ispunjava uslove za preuzimanje predsedničke funkcije“, saopštila je vlast.
Odluka o diskvalifikaciji izazvala je nemire u glavnom gradu Bukureštu. Stotine pristalica Đorđeskua okupilo se ispred izbornog biroa u nedelju uveče, uzvikujući „Lopovi! i „Izdajnici!“
Sukobi su izbili dok su demonstranti bacali kamenje, prevrtali vozila i palili kante za smeće. Policija je upotrebila suzavac da rastera masu.
Diskvalifikacija dolazi nakon što je ustavni sud Rumunije poništio predsedničke izbore u decembru, navodeći navode o ruskom mešanju u korist Đorđeskua.
Otkazano glasanje stavilo je Rumuniju u centar sve dubljeg jaza između administracije predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa i evropskih lidera oko značenja i zaštite demokratskih vrednosti.
Brojke Trampove administracije su poništavanje decembarskih izbora od strane suda označile kao dokaz da evropske vlade guše političko neslaganje. Evropske diplomate su izrazile podršku nezavisnosti rumunskog pravosuđa.
Đorđesku se priklonio rastućoj kontroverzi, objavljujući na engleskom na X: „Direktan udarac u srce demokratije širom sveta! Evropa je sada diktatura, Rumunija je pod tiranijom!“
Kontroverza oko Kalina Georgescua proteže se i dalje od izbora. On je pod krivičnom istragom zbog više optužbi, uključujući učešće u fašističkoj organizaciji i davanje lažnih informacija o finansiranju kampanje.
On je takodje obećavao da će banovati Soroševu mrežu u Rumuniji čim postane predsednik iste.
GRČKA
Donedavno je Kirijakos Micotakis, grčki premijer, izgledao neprikosnoveno. On je bio dečko sa plakata evropskog desnog centra: političar koji je držao protivnike na odstojanju, dok je na drugim mestima populizam kanibalizovao mejnstrim konzervativizam; tehnokrata koji je uveo eru stabilnosti i reformi nakon godina ekonomske i socijalne krize.
Dvadeset meseci nakon njegovog drugog mandata, talas protesta zbog železničke nesreće – u razmerama neviđenim decenijama – nije se mogao predvideti. Niti su, možda, mogli povici „ostavke!“ što je u petak odjeknulo iz gomile ispred atinskog parlamenta, dok su poslanici koji su ispunjavali njenu salu prekrivenu crvenim tepihom nazvali Micotakisa „opasnošću za demokratiju“ pre nego što su kasno uveče glasali o poverenju njegovoj vladi.
U retkim demonstracijama jedinstva, četiri levičarske opozicione stranke podnele su zahtev, vezane za uverenje da vlada nije prihvatila odgovornost za brojne propuste u bezbednosti na železnici koje su identifikovali istražitelji. Posle tri dana burne debate, većina vladajuće stranke je obezbedila da glasanje prođe u pravcu premijera. Ali optužbe za nesposobnost i šikaniranje, osećaj zataškavanja koji podupire vladino rukovanje katastrofom, neće biti tako lako kontrolisati.
Nešto posle 23 sata 28. februara 2023. godine, 57 ljudi, uglavnom studenata upisanih na univerzitet u Solunu, poginulo je kada se njihov voz na severu frontalno sudario sa teretnim vozom na jugu u dolini Tempe. U nedostatku automatizovanih bezbednosnih kontrola, vozovi su jurili kilometrima duž istog koloseka pre žestokog sudara. U eksploziji koja je usledila, najmanje sedam žrtava je odmah spaljeno, navodi se u izveštaju od 178 stranica koji je objavila grčka uprava za vazdušne i železničke nesreće uoči druge godišnjice nesreće.
„Moguće prisustvo“ na mestu nesreće lako zapaljivih hemikalija – za koje se široko sumnja da su prokrijumčarene u teretni voz – nije isključeno. Posmrtni ostaci mnogih žrtava nikada nisu pronađeni, što je pojačalo tugu koja je zahvatila naciju.
Danima pre nesreće, Kostas Karamanlis, tadašnji ministar saobraćaja, stajao je u parlamentu i kritikovao opoziciju zbog sramnog „pokretanja pitanja bezbednosti“ na državnim železnicama.
Prošle nedelje je to bila njegova izjava da su studenti nosili plakate ispred parlamenta. „Ovde smo kao glas svih mrtvih“, rekla je Marijana Papakonstantinu, 18, stojeći među hiljadama ljudi koji su se okupili ispred zgrade ranije u petak pre nego što su još veće demonstracije krenule u borbu sa policijom. „Ovde smo jer želimo pravdu za njih, jer su ljudi poput Karamanlisa govorili laži o stanju naših železnica. Zataškavanje je ogromno.”
