Javne zgrade u Nemačkoj trebalo bi da se zagrevaju na maksimalno 19 stepeni Celzijusa prema planiranom zakonu radi uštede energije, rekao je ministar ekonomije u petak, a prenosi Sueddeutsche Zeitung.
„Javne zgrade, sa izuzetkom bolnica i društvenih ustanova, naravno, treba da se zagrevaju samo na 19 stepeni“, rekao je Robert Habek za list.
„Potrebno je i više ušteda u svetu rada“, rekao je on i dodao da se o tome trenutno razgovara sa ministarstvom rada i drugima.
Nemačka će tokom zime ograničiti grejanje i osvetljenje u javnim zgradama kako bi uštedela na gasu, pošto Rusija smanjuje snabdevanje Evropi, izjavio je u petak nemački ministar ekonomije Robert Habek.
„Javna imovina — sa izuzetkom bolnica i drugih delova društvenog sistema, naravno — biće zagrejana samo na 19°C“, rekao je Habek za dnevni list Zidojče cajtung u intervjuu.
Najveća evropska ekonomija, koja se u velikoj meri oslanja na gas za grejanje kuća i elektroprivrede, pokušava da se odvikne od ruskog uvoza, izbegavajući nestašice tokom zime.
Evropska unija je u julu postigla dobrovoljni sporazum sa svojim državama članicama o smanjenju upotrebe gasa u njihovim zemljama za 15 odsto kako bi se osiguralo da blok može da izdrži pretnje Moskve da prekine svoje tokove gasa ka zapadu.
Međutim, zemlje članice EU već su preduzimale hitne mere za uštedu energije, uključujući promovisanje hladnog plivanja, kratkih tuševa i zatvorenih prodavnica. Sada Nemačka ide dalje.
Nemačka vlada je naložila da se skladišta gasa popune skoro u potpunosti do decembra i ponovo je pokrenula zatvorene elektrane na ugalj kako bi ublažila probleme u snabdevanju energijom.
Među ostalim merama donetim u julu je i zabrana grejanja privatnih bazena na gas.
Habek, koji je rekao da se lično tušira kraće da bi uštedeo toplu vodu, rekao je da je „potrebno više uštede energije i u svetu rada“.
Saopštenje Nemačke usledilo je u trenutku kada su cene gasa u Evropi porasle dok su tokovi iz Rusije kroz gasovod Severni tok 1 i dalje niski, što pogoršava energetske probleme u regionu, pokazao je izveštaj kompanije Ristad Energi.
Norveški izvoz u Veliku Britaniju je takođe opao zbog kvara u izvoznom čvorištu Sleipner, što je dodatno pritiskalo cene.
Izgleda da sankcije baš ne idu po planu i evropski zvaničnici više nisu toliko hrabri u svojim izjavama kao u početku godine, i ovako nešto nam prikazuje da je stvarna situacija oko Ukrajine totalno drugačija od one koju nam plasiraju mediji.
