Ideja o rastu beba van tela decenijama je inspirisala romane i filmove.
Sada istraživačke grupe širom sveta istražuju mogućnost veštačke gestacije. Na primer, jedna grupa je uspešno uzgajala jagnje u veštačkoj materici četiri nedelje. Australijski istraživači su takođe eksperimentisali sa veštačkom gestacijom za jagnjad i ajkule.
A 2019 godine, istraživači u Holandiji su dobili 2,9 miliona evra za razvoj prototipa za trudnoću prevremeno rođenih beba.
Naučnici uzgajali fetus jagnjeta unutar veštačke materice
Šta je veštačka materica?
Uzgoj bebe van materice poznat je kao ektogeneza (ili egzogeneza). I već koristimo neki oblik toga. Kada se prevremeno rođena deca prebace u inkubatore da bi nastavila svoj razvoj u neonatalnoj jedinici, to je delimična ektogeneza.
Ali veštačka materica bi mogla da produži period trudnoće fetusa van tela. Na kraju bismo mogli u potpunosti da “uklonimo” ljudske materice.
Ovo može zvučati kao naučna fantastika, ali mnogi naučnici koji se bave reproduktivnom biotehnologijom veruju da je uz neophodnu naučnu i pravnu podršku puna ektogeneza realna mogućnost za budućnost.
Veštačkoj materici bi bila potrebna spoljašnja školjka ili komora. To je mesto za implantaciju embriona i zaštitu dok raste. Do sada su eksperimenti na životinjama koristili akrilne rezervoare, plastične kese i tkiva materice uklonjene iz organizma i veštački održavane u životu.
Veštačkoj materici bi takođe bila potrebna sintetička zamena za amnionsku tečnost, amortizer u materici tokom prirodne trudnoće.
Kao što smo navikli kod svih novih tehnologija, uglavnom nam uvek govore samo pozitivne strane ove tehnologije.
Veštačke materice mogu pomoći prevremeno rođenim bebama
Glavna diskusija o veštačkim matericama fokusirala se na njihovu potencijalnu korist u povećanju stope preživljavanja izuzetno prevremeno rođenih beba.
Veštačke materice mogu pomoći kod neplodnosti i plodnosti
Ova nova reproduktivna tehnologija može omogućiti ženama koje su neplodne, bilo zbog fizioloških ili društvenih razloga, sa šansom da imaju dete. Takođe može ponuditi mogućnosti za transrodne žene i druge žene rođene bez materice, ili one koje su izgubile matericu zbog raka, povreda ili zdravstvenih stanja, da imaju decu.
Isto tako, veštačke materice mogu pomoći plodnim ženama koje iz zdravstvenih ili ličnih razloga odluče da ne budu trudne. To bi omogućilo onima čiji izbori u karijeri, lekovi ili način života inače mogu izložiti fetus u razvoju malformacijama ili abnormalnostima.
Na kraju ostajemo sa pitanjem, da li biste odgajali svoju bebu u veštačkoj materici?
QuizMaker
Ipak pre nego što odgovorite na ovo pitanje, da saznamo više o ovoj tehnologiji i mogućim negativnim implikacijama. Da smo sve bliže ovoj tehnologiji govori nam i sledeća vest.
Prema naučnoj grupi u Izraelu, koja je snimila sliku, istraživači su uzgajali miševe u veštačkoj materici čak 11 ili 12 dana, otprilike polovinu prirodnog perioda gestacije životinje.
To je rekord za razvoj sisara van materice, a prema istraživačkom timu, ljudski embrioni bi mogli biti sledeći – što bi pokrenulo ogromna nova etička pitanja.
Već duži niz godina se govori o dizajner bebama, ili ti mogućnosti da vi u skorijoj budućnosti birate kakve bebe želite, koliko pametne da budu, na koje bolesti da budu otporne, i da ih odgajate odvojeno od majčinog stomaka.
CRISPR TEHNOLOGIJA
Tehnologija koja bi mogla omogućiti da jednoga dana uzgajamo bebe bez odnosa medju parovima u veštačkim matericama kao u filmovima naučne fantastike je čuvena CRISPR tehnologija.
CRISPR (Clustered Regularli Interspaced Short Palindromic Repeats) sistem je moćan alat za uređivanje DNK, koji omogućava naučnicima da izvrše precizne promene u genomu živih organizama.
Ova tehnologija u teoriji omogućava naučnicima da izvrše precizne promene u DNK živih organizama. Ima potencijal da se koristi za širok spektar primena, uključujući i medicinu. Istraživači trenutno istražuju upotrebu CRISPR-a za različite tretmane bolesti, uključujući genetske poremećaje, rak i određene infekcije.
CRISPR može direktno da popravi pogrešan gen tako što će iseći lošu DNK i zameniti je ispravnom sekvencom. U principu, to bi trebalo da funkcioniše mnogo bolje od dodavanja novog gena jer eliminiše rizik da će strani gen sleteti na pogrešno mesto u genom ćelije i uključiti gen za rak. I CRISPR popravljen gen će biti pod kontrolom prirodnog promotera tog gena, tako da ćelija neće proizvoditi previše ili premalo od svog proteinskog proizvoda.
Šta je CRISPR do sada postigao?
Istraživači su objavili uspehe sa upotrebom CRISPR-a za lečenje životinja sa naslednom bolešću jetre i mišićnom distrofijom, a biće još takvih pretkliničkih izveštaja na ovonedeljnom godišnjem sastanku Američkog društva za gensku i ćelijsku terapiju (ASGCT). Buka oko CRISPR-a raste. Ovogodišnji sastanak uključuje 93 sažetka o CRISPR-u (od ukupno 768), u poređenju sa samo 33 prošle godine. Štaviše, investitori hrle u CRISPR. Tri startupa, Editas Medicine, Intellia Therapeutics i CRISPR Therapeutics, već su privukla stotine miliona dolara.
Iako je ideja korišćenja CRISPR-a za eliminisanje određenih bolesti svakako obećavajuća, važno je biti realan u pogledu ograničenja tehnologije i količine posla koji još treba da se uradi da bi to postalo stvarnost.
Ipak oni najbogatiji veruju u ovu tehnologiju, Editas se brzo pojavio kao jedan od prvih biotehnoloških početnika sa tehnologijom za uređivanje gena koja bi mogla da promeni igru u svojim rukama. Sada je zaokružio finansiranje od 120 miliona dolara kako bi ubrzao svoj put kroz naredne dve godine istraživanja, postavljajući svoje vodeće kliničke programe za testiranje na ljudima sa grupom investitora koja uključuje legendarnog softverskog magnata Bila Gejtsa i ostavljajući biotehnologiju spremnu da uskoči u IPO red u trenutku njegovog izbora.
Gde je granica?
Javno mišljenje o uređivanju gena za prevenciju bolesti je uglavnom pozitivno. Ali čak su i naučnici često zabrinuti oko ovoga. Kada je pre nekoliko godina objavljena vest da je kineski biofizičar koristio uređivanje genoma u pokušaju da učini decu otpornijom na HIV, mnogi naučnici su brzo osudili taj potez kao preran i neodgovoran.
Nekoliko istraživača i naučnih društava od tada je pozvalo na moratorijum na uređivanje naslednog genoma kod ljudi. Ali takav moratorijum postavlja važno pitanje, kaže embriolog Toni Peri sa Univerziteta Bat, Velika Britanija. “Kada bi to prestalo?” on pita. „Koje uslove treba da ispunite?“
Medjutim koje su moguće negativne strane? Pitao sam čuvenu veštačku inteligenciju, OpenAi, i ona je rekla sledeće:
Efekti van cilja: Ovo se dešava kada sistem CRISPR napravi nenamerne promene u genomu, što može dovesti do neočekivanih i potencijalno štetnih posledica.
Efekti na cilj: Iako je CRISPR veoma specifičan, ipak može dovesti do nenamernih mutacija na ciljnom mestu, što može imati negativne efekte.
Etički problemi: Pošto CRISPR omogućava naučnicima da izvrše precizne promene u genomu živih organizama, postoji zabrinutost oko njegove potencijalne upotrebe u stvaranju genetski modifikovanih organizama ili čak ljudi. Postoje i brige oko stvaranja takozvanih „dizajnerskih beba“, gde se genetski sastav embriona modifikuje kako bi se stvorilo dete sa željenim karakteristikama.
Brige za životnu sredinu: ispuštanje genetski modifikovanih organizama u životnu sredinu može imati nesagledive posledice.
Nedostatak propisa: Pošto je CRISPR relativno nova tehnologija, trenutno ne postoje međunarodni propisi koji regulišu njegovu upotrebu, što bi moglo dovesti do zloupotrebe tehnologije.
Znači ponovo dolazimo do takozvanih dizajner beba, naučni komunikator Hashem Al-Ghaili napravio je video u kojem je napravio koncept do kakve bi tehnologije mogli uskoro doći.
U klipu možemo da vidimo objekat za koji se tvrdi da je u stanju da „napravi do 30.000 beba koje se uzgajaju u laboratoriji godišnje“ konceptualan je i neki korisnici na mreži su ga izvukli iz konteksta. Kreator koncepta video snimka, Hashem Al-Ghaili, rekao je za Rojters da projekat, nazvan EctoLife, trenutno nije stvarno postojeći objekat ili kompanija.
Ali opet nam otvara velike etičke probleme, jer stvaranje tek tako genetski modifikovanih beba može dovesti do manjeg uvažavanja života, jer kad možemo uvek napraviti novo živo biće tek tako, da li ćemo vrednovati već ono postojeće, da li će vojska koristiti ove vojnike te će CRISPR tehnologijom stvarati savršene vojnike?
Hoće li bogati koristiti ovu tehnologiju najviše u stvaranju još većeg jaza od siromašnih, ovoga puta i fizičkim predispozicijma, i da li će podeliti ljude, na savršene i “one sa manama”.
U klipu vidimo da roditelji mogu posmatrati dete pa čak mu i pričati, čovek se zapita da li genetskim inženjeringom mogu promeniti neke naše osobine i ličnosti koje bi imali da smo začeti normalnim putem?
Da li nam mogu i odstraniti genetskim inženjeringom osobinu buntovništva i osećaja za neposlušnost vlasti kada vlast čini nešto loše protiv nas? Da li mogu napraviti savršenog poslušnog čoveka?
Naučnici procenjuju da je 20 do 60 odsto temperamenta određeno genetikom. Temperament, međutim, nema jasan obrazac nasleđivanja i ne postoje specifični geni koji daju specifične osobine temperamenta.
Medjutim postoji jedna jako zanimljiva studija, istraživači su otkrili da su ljudima dopadljiviji oni za koje postoji veća verovatnoća da će prekršiti pravila, čak i nakon što ih upoznaju samo na kratko.
Otkrili su da ljudi koji postižu popularnost prkoseći autoritetu imaju tendenciju da nose specifičan “pobunjenički” gen.
Studije procenjuju da između 40 i 60 odsto populacije nosi varijaciju gena koja je povezana sa buntovničkim ponašanjem.
Za studiju, istraživači su okupili 100 muških studenata koji se nikada ranije nisu sreli u laboratoriji i naveli ih da međusobno komuniciraju u grupama.
Svim učenicima je takođe testiran DNK brisom pljuvačke.
Zamoljeni da popune upitnik o tome ko im se najviše dopao, oni sa “buntovničkim” genom izašli su na prvo mesto.
Drugi eksperiment koji je uključivao još 100 studenata pokazao je isti rezultat, prema studiji, čiji su nalazi objavljeni u Journal of Personaliti and Social Psichologi.
Sam gen je poseban oblik gena za serotonin, hemikalije u mozgu koja je povezana sa kontrolom emocija i raspoloženja.
Osobine ličnosti pomažu da postanemo jedinstveni pojedinci, ali se ne slažu svi oko toga koliko različitih osobina tačno postoji ili koji faktori doprinose ovim karakteristikama. Da li je ličnost genetska, ili okruženje igra veću ulogu u oblikovanju naše ličnosti?
I genetika i okruženje igraju ulogu u razvoju ličnosti, iako specifičan stepen u kojem svako od njih igra ulogu često zavisi od specifične osobine ličnosti o kojoj je reč.
Medjutim šta se desi kada imate mogućnost da utičete i na okruženje i genetiku deteta? Zar ne biste mogli makar teorijski uticati na njegovu ličnost?
Ova tehnologija je predvidjena?
Oldus Haksli u svom romanu Vrli novi svet iz 1932, opisuje svet u kome se embrioni oplođuju u epruvetama, hemijski raspoređeni u hijerarhijske socio-biološke grupe od Alfa (koji nastavljaju da preuzimaju najvažnije uloge u društvu) do Epsilona (kasta robova koji rade u velikim krematorijumima, kopaju fosfor od spaljenih ljudskih ostataka), a zatim su dovedeni u „klijalište“.
Da li bi takodje mogli imati ovakve klase ljudi? Gde će najbogatiji imati odmah hijerarhijski “bolju decu i pametniju” dok će oni sa manjim staležom imati spremnu fizički jaču decu za fizičke podaničke poslove.
Iako bi zaista bilo dobro da eleminišemo bolesti, zar nije ovo prebrzo za ovakvu tehnologiju? Ni sami ne znamo kako naše telo može reagovati, kakve mutacije još mogu da se dogode, kao i to što se tiče inženjering beba, da li bi ovo moglo uništiti koncept porodice, majčinstva i složnosti? Da li će države biti novi roditelji koji bi potajno mogli indoktrinisati tu decu.
Iako smo otišli malo u naučnu fantastiku, moramo odmah kritički razmišljati, jer bez regulativa, svaka nova tehnologija se može zloupotrebiti.
