Granica između Pakistana i Avganistana – Durandova linija – jedna je od najspornih na planeti. Provučena je krajem 19. veka, nikada je Kabul zvanično nije priznao, a preseče narode (Paštune) kao nož kroz sredinu. Na toj liniji svaka iskra lako postane požar. Poslednjih dana, od 10. oktobra 2025, zaiskrilo je opasno: teška razmena vatre, dronovi, artiljerija, zatvoreni granični prelazi, civili u zbegovima. Nakon nekoliko dana žestokih okršaja, usledio je krhki prekid vatre – ali ništa od ovoga nije došlo niotkuda; naprotiv, kuva se godinama.

 

– 10–14. oktobar: Sukobi se rasplamsavaju oko prelaza Čaman–Spin Boldak (pakistanska strana: Čaman u Beludžistanu; avganistanska strana: Spin Boldak, Kandahar). Oba tabora krive ona druga za „neisprovocirani napad“. Pogađana su i granična uporišta i naseljena mesta; beleži se dvosmerna upotreba minobacača, bespilotnih letelica i preciznih udara.

– Sredina nedelje: Udarci se šire i na dublje mete s avganistanske strane; Islamabad saopštava da gađa „militantna utočišta“, dok talibanski Kabul tvrdi da su pogodjeni civili i da je Pakistan prvi prekoračio liniju. UN upozorava na rast civilnih žrtava, posebno u Spin Boldaku.

– 15. oktobar: Posredovanjem regionalnih aktera, proglašen je 48-časovni prekid vatre. Prelazi su i dalje delimično zatvoreni, humanitarci sabiraju žrtve, a obe strane šalju tenzične poruke „ako – onda“.

– Bilans: Izveštaji UN i medija govore o desetinama mrtvih i stotinama ranjenih; najveći teret podneli su civili oko Spin Boldaka. Ovo su najteži oružani incidenti na granici otkako su talibani 2021. preuzeli Kabul.

Pakistansko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u sredu da će primirje stupiti na snagu u 18 časova po lokalnom vremenu i da će trajati 48 sati. Obe zemlje će uložiti iskrene napore putem dijaloga da pronađu rešenje za zastoj, koji je složen, ali rešiv, navodi se u saopštenju ministarstva.

Glavni portparol talibanske vlade, Zabihulah Mudžahid, napisao je na društvenim mrežama da je primirje proglašeno na „insistiranje“ pakistanske strane. U njegovoj objavi nije pomenut rok od 48 sati.

Objava o prekidu vatre usledila je nakon što su obnovljeni sukobi tokom noći između utorka i srede odneli i ranili desetine ljudi u zabačenom pograničnom području koje obuhvata jugoistočni avganistanski okrug Spin Boldak i pakistanski okrug Čaman.

Obe strane optužile su jedna drugu za izazivanje sukoba.

Usred tenzija na granici, najmanje pet osoba je poginulo, a 35 ranjeno u eksplozijama u Kabulu, saopštila je italijanska nevladina organizacija EMERGENCY, koja vodi bolnicu u avganistanskoj prestonici, neposredno pre nego što je primirje s Pakistanom stupilo na snagu.

„Počeli smo da primamo ambulantna vozila puna ranjenika i saznali smo da je došlo do eksplozija nekoliko kilometara od naše bolnice“, rekao je u saopštenju Dejan Panić, direktor organizacije EMERGENCY u Avganistanu.

„Do sada je pristiglo četrdeset osoba, među njima i žene i deca,“ dodao je on, napomenuvši da je „nažalost, petoro ljudi već bilo mrtvo po dolasku.“

Mudžahid je optužio pakistanske snage da su započele granične sukobe ispaljujući „lako i teško oružje“ na Avganistan, pri čemu je poginulo 12 civila, a više od 100 je ranjeno.

Ali Mohamed Hakmal, portparol za medije u okrugu Spin Boldak, naveo je da je broj poginulih civila 15. Novinska agencija AFP citirala je zvaničnika okružne bolnice koji je rekao da je među ranjenima 80 žena i dece.

Mudžahid je izjavio da su avganistanske snage uzvratile vatru, ubivši „veliki broj“ pakistanskih vojnika, zaplenivši pakistansko oružje i tenkove, te uništivši pakistanske vojne objekte.

Pakistanske vlasti optužile su avganistanske Talibane da su prvi otvorili vatru na pakistansku vojnu ispostavu i druga područja u blizini granice, što je izazvalo sukobe u kojima su ranjena i četiri pakistanska civila. Novinska agencija Rojters citirala je neimenovane bezbednosne zvaničnike koji su naveli da je u nasilju ubijeno šest pakistanskih vojnika, a jedan od njih je rekao da su sukobi trajali otprilike pet sati.

Nadžibulah Kan, stanovnik pakistanskog okruga Čaman, izjavio je da su sukobi naterali neke ljude koji žive blizu granice da pobegnu. „Ljudi su u veoma teškoj situaciji. Granate padaju po kućama,“ rekao je on.

PAKISTANSKA VERZIJA DOGADJAJA

U saopštenju pakistanske vojske navodi se da su njene snage „efikasno odbile“ napad talibana iz Avganistana, ubivši između 15 i 20 njihovih pripadnika i ranivši još nekoliko. Takođe je saopšteno da su ranije tokom noći odbijeni i odvojeni napadi avganistanskih talibana u okrugu Kurram, koji se nalazi severnije.

„Tvrdnje da je napad započeo Pakistan su sramotne i očigledne laži, baš kao i tvrdnje o zauzimanju pakistanskih položaja ili opreme,“ navodi se u vojnom saopštenju. „Oružane snage su odlučne i potpuno spremne da brane suverenitet i teritorijalni integritet Pakistana.“

Kamal Hajder, novinar Al Džazire koji izveštava sa prelaza Torkham na granici između Avganistana i Pakistana, opisao je najnovije sukobe kao „ozbiljnu eskalaciju“ koja preti da „dovede do nečeg mnogo većeg“.

„Stanovništvo s obe strane granice oprezno je zbog novog talasa sukoba,“ rekao je Hajder.

Tenzije između Avganistana i Pakistana posebno su porasle od subote, kada su obe strane razmenile vatru duž više graničnih područja, što je rezultiralo desetinama žrtava na svakoj strani.

Iako su sukobi prekinuti u nedelju nakon poziva Saudijske Arabije i Katara, većina graničnih prelaza između Pakistana i Avganistana ostala je zatvorena.

Tokom vikenda, Kabul je saopštio da je, kao odmazdu za ono što naziva ponovljenim kršenjem avganistanske teritorije i vazdušnog prostora, gađao nekoliko pakistanskih vojnih položaja i ubio 58 pakistanskih vojnika. Pakistanska vojska navela je niže brojke, tvrdeći da je izgubila 23 vojnika, ali da je u uzvratnoj vatri duž granice ubila više od 200 „talibana i povezanih terorista“.

Pakistan optužuje Kabul da pruža utočište borcima pakistanskih talibana (TTP), koji su povezani s avganistanskim talibanima i koji su izveli brojne smrtonosne napade u Pakistanu.

Kabul odbacuje te optužbe, navodeći da ne dozvoljava korišćenje svoje teritorije protiv drugih zemalja.

Tenzije između dve države dodatno su porasle nakon nedavne posete avganistanskog ministra spoljnih poslova Amira Kana Mutakija rivalskoj Indiji, što je, prema rečima novinara Al Džazire Kamala Hajdera, izazvalo oštru reakciju u Islamabadu.

Mutaki je tokom konferencije za novinare u Indiji govorio o odnosima Pakistana i Avganistana, rekavši da obe zemlje žele pozitivan odnos, ali da „određene grupe u Pakistanu pokušavaju da izazovu nemire.“

ISTORIJA

Srž pakistanskih optužbi glasi: Tehrik-e-Taliban Pakistan (TTP) koristi avganistansku teritoriju kao sigurno utočište. Posle povratka talibana na vlast u Kabulu 2021, TTP se konsolidovao, intenzivirao napade u pograničnim pakistanskim provincijama (Hajber Pahtunhva, Beludžistan) i vratio zastrašivanje lokalnog stanovništva i snaga bezbednosti. Islamabad tvrdi da Kabul ili ne može, ili neće, da guši TTP mreže preko granice. Kabul uzvraća: „To su vaši problemi, rešavajte ih unutar Pakistana.“ U praksi – granica je porozna, a svaki napad TTP-a biva okidač za pakistanske prelaske „po dubini“.

Pakistan je 2023. pokrenuo plan za masovni povratak „neregistrovanih stranaca”, što je u praksi pre svega pogodilo Avganistance. Talasi deportacija, policijske racije i pritisci na iznajmljivače i poslodavce stvorili su duboko nepoverenje i ogorčenje. Stotine hiljada ljudi su se vratile u Avganistan bez stabilnog smeštaja i posla; talibanske vlasti su uvodile sopstvene programe „povratka“, ali bez puno resursa. Ovaj izbeglički klin potpiruje svađu: Kabul optužuje Islamabad za kolektivnu kaznu, Pakistan kaže da je bezbednost prioritet. Svaki novi sukob na granici direktno zatvara prelaze, preseče trgovinu i doda još jedan sloj humanitarne krize.

DURANDOVA LINIJA 

Pakistan je proteklih godina ograđivao granicu (žilet-žica, patrolne kule), tvrdeći da time suzbija terorizam i šverc. Avganistanski talibani, kao i ranije vlade u Kabulu, nikada nisu priznali Durandovu liniju kao međunarodnu granicu: za njih je to kolonijalni šav koji deli Paštune i ograničava trgovinu i kretanje. Čak i kada topovi zaćute, svaka rasprava o vizama, carinama, prelazima, pa i o broju čuvara na kapiji – postaje politička detonacija. To je teren gde jedna iskra (incident na kontrolnom punktu, carinski spor, pogrešno shvaćen manevar) za par sati eskalira u razmenu vatre.

Ovo nije prvi put da Pakistan udara s one strane: krajem 2024. izvedeni su vazdušni napadi na Khost i Paktiku, sa obrazloženjem da se gađaju TTP čvorišta. Nakon kratkih perioda primirja i pregovora, usledili su novi napadi TTP-a u Pakistanu, pa nove granične krize. Današnja eksplozija oko Spin Boldaka samo je najvidljivija epizoda tog kruga akcija-reakcija.

Šta se dešava na terenu: metode i taktike

– Artiljerijska razmena i minobacači na brdovitom terenu sa kratkim linijama vidljivosti.
– Bespilotne letelice za izviđanje i vatrene udare, često na logistiku i male garnizone.
– Gađanje prelaza/kapija (npr. „Friendship Gate“ na Čaman–Spin Boldak) da bi se presekle rute.
– Informacioni front: preuveličani bilansi, snimci iz konteksta, brzo prebacivanje krivice.
– Humanitarne posledice: zatvaranje prelaza znači kolaps trgovine, redove cisterni i kamiona, skok cena hrane i goriva, i zastoje za bolesne i ranjene. UN beleži najveći broj civilnih žrtava baš oko Spin Boldaka u ovim danima.