Rusija i Kina su pre kraja godine premašile ciljnu transakciju za trgovinu od 200 milijardi dolara.
Portal peopledispatch se zanimljivo osvrnuo na celu situaciju sa svojim člankom:
Prvi potpredsednik ruske vlade Andrej Belousov je u nedavnoj poseti Kini izjavio da je ove godine korišćenje ruske rublje i kineskog juana u trgovini između dve zemlje već dostiglo 95%.
Istovremeno, od januara do oktobra, 68 odsto ukupne ruske trgovine odvijalo se u valutama dve zemlje, prema rečima ruskog ministra ekonomskog razvoja Maksima Rešetnjikova.
Juan je takođe koristila Rusija u komercijalnim transakcijama sa Mongolijom, Filipinima, Malezijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Tajlandom, Japanom, Tadžikistanom i Singapurom.
Debata o potrebi dedolarizacije ekonomija globalnog juga nije nova, ali će 2023. ući u istoriju kao godina u kojoj se ovaj proces ubrzao.
Istorija sankcija
Više od 17.000 sankcija Rusiji je uvedeno od početka takozvane Specijalne vojne operacije u istočnom regionu Ukrajine u februaru 2022. godine, prema informacijama koje je objavio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Mapa globalnog severa je praktično mapa zemalja koje su sankcionisale Rusiju: SAD, Kanada, Velika Britanija, Evropska unija (i kandidati za ulazak u blok), Švajcarska, Južna Koreja, Australija i Japan i neke izuzeci kao što je Singapur.
Sankcije su u ovom novom talasu dostigle istorijski nivo. Prema rečima samog američkog predsednika Džoa Bajdena, oni su osmišljeni da imaju dugoročni uticaj na Rusiju i „nadmaše sve što smo ikada uradili“.
Prvi talas sankcija uveden je 2014, nakon krize u Ukrajini koja je dovela do državnog udara protiv predsednika Viktora Janukoviča, uz podršku SAD.
Mere protiv Rusije počele su da se sprovode kada je zemlja odlučila da se ponovo ujedini sa Krimom, čiji su stanovnici odbili da priznaju novu vladu proisteklu iz državnog udara.
„Od 2014. do 2022. Rusija je istovremeno sprovodila dedolarizaciju i evroizaciju. Tokom ovog perioda, Evropska unija je postala glavni trgovinski partner Rusije, što je dovelo do promene glavne valute transakcije sa američkog dolara na evro“, objasnio je Ksu Poling, direktor Odeljenja za rusku ekonomiju Kineske akademije društvenih nauka. .
Pošto je Evropska unija pojačala sankcije 2022. godine, zabranjujući bilo kakve transakcije sa ruskom centralnom bankom, kao i prodaju, snabdevanje, transfer i izvoz novčanica u evrima u Rusiju, više od polovine ruskih rezervi je zarobljeno, što je jednako oko 300 milijardi dolara. Zapad je čak počeo otvoreno da raspravlja o konačnoj krađi ove sume.
Centralna banka Rusije je u svom izveštaju za 2022. navela da su „nakon donošenja sankcija od strane neprijateljskih država, njihove valute postale „toksične“ za ruske ekonomske agente“. „Povećanje sporazuma sa prijateljskim zemljama u nacionalnim valutama postalo je ključno za garantovanje i razvoj spoljne trgovine“, zaključuje se u izveštaju ove institucije.
Prema Sju Polingu, od 2022. do sada trgovina između Rusije i Evrope je opala za 70 odsto, a trgovina između Rusije i Azije porasla je za 70 odsto.
Uvoz iz Azije, posebno kontinentalne Kine i Hong Konga, sada čini 40% ukupnog ruskog uvoza. Otprilike 60% ruskog državnog fonda je u imovini RMB, a 40% njenih deviznih rezervi je takođe u imovini RMB.
Udeo Rusije u uvozu Evropske unije, do septembra ove godine, pao je na 2%, prema podacima Eurostata, statističke službe bloka. U februaru 2022. cifra je bila skoro pet puta veća, 9,5%.
Bumerang efekat sankcija
„Prvi put sam čuo ozbiljnu debatu o dedolarizaciji, o potrebi da se ona stavi na veoma visok nivo geopolitičkog značaja, bila je 2014. Neki visoki zvaničnici u Kini opisali su dedolarizaciju kao jednu od najvažnijih geopolitičkih lekcija , uglavnom zbog Irana“, rekao je Zhang Ksin, zamenik direktora Centra za ruske studije na Istočnokineskom normalnom univerzitetu (UNLC).
Posle sankcija Rusiji, rekao je Ksin, mnoge zemlje u razvoju su postale zabrinute da će njihova sopstvena imovina i finansijska stabilnost početi da budu predmet ove prekomerne upotrebe dolara kao geopolitičkog finansijskog oružja.
Krajem prošle godine Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK), pod vođstvom Saudijske Arabije, odlučila je da napravi najveće smanjenje snabdevanja od 2020. godine, za oko 2 miliona barela. Bajdenova administracija zapretila je Saudijskoj Arabiji zbog te odluke, rekavši da će biti „posledica“ po zemlju.
Indija je prvi put u istoriji koristila rupije da kupi milion barela nafte od Ujedinjenih Arapskih Emirata u avgustu ove godine. I Saudijci i Emiraćani će postati deo BRIKS+ u januaru 2024.
Evropska komisija je u novembru predstavila dvanaesti paket sankcija Rusiji i očekuje da će ga zemlje članice odobriti sredinom decembra.
Ruska agencija Ria Novosti, na osnovu podataka Evrostata, nedavno je pokazala da je Evropska unija od februara 2022. do septembra ove godine počela da plaća, u proseku, duplo više nego što je ranije plaćala za tečni prirodni gas iz SAD.
Prema računici, blok bi platio više od 52 milijarde evra za gorivo, u poređenju sa cenom koju su SAD naplaćivale 2021.
Trgovinski rekord Kine i Rusije u 2023
Trgovina između Rusije i Kine upravo je oborila rekord od više od 200 milijardi dolara, što je cilj koji je postavljen da se postigne 2024.
Cifra od januara do novembra bila je više od ekvivalenta od 218 milijardi dolara, što predstavlja povećanje od 26,7% u poređenju sa istim periodom 2022. Godišnji rezultat će verovatno premašiti cilj od 220 milijardi dolara koji je Rusija predvidela pre nekoliko meseci .
Rast bilateralnih komercijalnih odnosa doneo je promenu u sastavu transakcija, pri čemu su kineske kompanije zauzele prostor koji su ostavile evropske i japanske kompanije.
Za Džan Sina, važno je istaći ne samo ukupan obim, već i sadržaj i strukturu trgovine. „Ako pogledate specifične trgovinske podatke, Kina izvozi sve više hardverske opreme, elektronike, mašina i teških kamiona, kao i automobila u Rusiju. To je nešto što nikada nije bilo deo istorijskog obrasca trgovine između dve zemlje“, objašnjava on.
Ekonomista Sju Poling smatra da ovo veštačko restrukturiranje globalnih industrijskih i lanaca snabdevanja nosi značajne troškove i da bi proces oporavka mogao da potraje dugo, najmanje pet godina, a potencijalno i do deset godina.
„Tokom ovog perioda, većina zemalja će se možda boriti da postigne rast i umesto toga [će morati] da snosi troškove obnove sigurnih industrijskih lanaca. Mislim da je ceo ovaj proces za sve uključene zemlje za žaljenje“, kaže Poling.
Evolucija Brika može favorizovati pokret za dedolarizaciju
I u svojoj državnoj poseti Kini u aprilu ove godine i na XV Samitu BRIKS-a u avgustu u Južnoj Africi, brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva branio je korišćenje platnog sistema zasnovanog na lokalnim valutama bez potrebe za korišćenjem dolara.