Pre samo nekoliko meseci, Donald Tramp je zagovarao kompromisne pregovore umesto jednosmerne pobede. Tokom kampanje i prvih nedelja svoje administracije više puta je isticao da će „Kyjev i Moskva morati da ustupe deo teritorija da bi završili rat“. Njegova poruka bila je da mir zahteva uzajamna ustupanja obe strane.
-
Tramp je tvrdio da će rat biti okončan pregovorima u kojima „Kyjev i Moskva moraju da ustupe deo teritorija“.
-
Savetnici su predlagali da bi Ukrajina najverovatnije morala da ustupi ključne regione Rusiji (uključujući Krim i delove Donbasa) za zamrznuto oružje i obećanje mira.
-
Tramp je zapretio obustavom američke pomoći Ukrajini ukoliko Kijev odbije pregovore – mnogi su to tumačili kao pritiskanje Kijeva da prihvati teritorijalne ustupke
Neočekivani zaokret: Tramp podržava Ukrajinu
Septembar 2025. donosi iznenađenje: Tramp potpuno menja retoriku. Nakon sastanka na marginama UNGA sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, američki predsednik je objavio da veruje kako Ukrajina može povratiti sav teritorij izgubljen tokom rata. Takođe je opisao rusku vojsku kao „papirnog tigra“ koji vodi „besciljni rat“, što je dramatčan odmak od ranijih stavova.
Povratak teritorija: Tramp je napisao da „originalne granice“ Ukrajine mogu biti vraćene uz podršku Evropske unije i NATO-a.
„Papirni tigar“: Nazvao je rusku vojsku „papirnim tigrom“ i kazao da rat nije bio uspešan za Moskvu.
Dugometražna oružja: Na sastanku u Njujorku Zelenskiy je tražio američke Tomahawk krstareće rakete, a Tramp je, prema izveštajima, pozitivno reagovao na taj zahtev. Njegov savetnik Kit Keit Kelog izjavio je da je Tramp praktično odobrio Ukrajini da koristi američke rakete velikog dometa da gađa ruske ciljeve duboko u Rusiji.
Slanje američkih „Tomahawk“ raketa Ukrajini označilo bi dalji zaokret. Ovi krstareći projektili nose bojeve glave od oko 450 kg i imaju domet oko 1.200 km, što znači da bi Ukrajina mogla pogoditi mete duboko u Rusiji (na primer Moskvu). Trampov savetnik Kit Keit Kelog potvrdio je da bi Ukrajina, uz predsednikovo odobrenje, mogla koristiti takve rakete protiv ruskih vojnih i industrijskih ciljeva.
To bi bila znatno ozbiljnija eskalacija u odnosu na dosadašnju politiku, u kojoj su Ukrajini do sada uskraćivani sistemi dugog dometa.
REAKCIJE MOSKVE – DA LI JE NAPRAVIO ISTU GREŠKU KAO OBAMA?
Na papiru, u izjavama Donalda Trampa bilo je mnogo toga što bi razbesnelo Kremlj.
Za početak, njegov opis Rusije kao „papirnog tigra“ koji je „besciljno vodio borbu“ u Ukrajini.
Moskvi se to neće svideti.
Sećate se kada je predsednik Barak Obama opisao Rusiju kao „regionalnu silu“, za razliku od globalne: to je u Rusiji shvaćeno kao ogromna uvreda nakon koje je Rusija krenula u ofanzivu svuda u svetu, te smo došli do današnjeg sveta, BRICS-a itd.
Predlog predsednika Trampa da Ukrajina može povratiti svu teritoriju koju je Rusija zauzela sigurno je takođe podigao obrve u Moskvi.
A ruske obrve su se podigle još više posle Trampovog odgovora na pitanje novinara.
„Da li mislite da bi zemlje NATO-a trebalo da obaraju ruske avione ako uđu u njihov vazdušni prostor?“ pitao je novinar.
„Da, mislim.“ odgovorio je Tramp.
Mnogi analitičari smatraju da je Tramp ovo izjavio jer smatra da Rusija gubi u ovom ratu, ali ukazuju na jedan veliki problem: Pre ove nesvakidašnje izjave susreo se sa Zelenskim, koji mu je ko zna kakve analize prestavio da je ovaj promenio totalno mišljenje, te čak planira da možda pošalje i Tomahavk rakete, ali šta ako mu je Zelenski ulepšao informacije?
Da li ovu taktiku sada Zelenski koristi kako bi dobio što više naoružanja i kako bi što više ostao na vlasti jer nedavno je izjavio da je spreman da podnese ostavku tek nakon završetka rata.
Ovo je rekao u intervjuu za američki medij Aksios.
On je napomenuo da nema nameru da vodi zemlju u mirnodopsko vreme. Zelenski je naglasio da mu je cilj „da okonča rat, a ne da nastavi da se kandiduje“.
Takodje je izjavio da je izraelski sistem protivvazdušne odbrane „Patriot“ sada aktivan u Ukrajini, što označava prvi put da je Kijev potvrdio raspoređivanje ovog tipa oružja.
Patriot je već duže vreme u Ukrajini ali se to krilo
Pitanje prebacivanja američkih Patriot baterija u Ukrajinu pojavilo se ranije ove godine kada je izraelski ambasador Michael Brodsky sugerisao da su jedinice Patriot koje su prethodno bile stacionirane u Izraelu korišćene od strane ukrajinskih snaga. Međutim, izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova brzo je odbacilo tu izjavu, negirajući da je do takvog transfera došlo.
„Jedan izraelski kompleks radi u Ukrajini. Mesec dana. Radi već mesec dana,“ rekao je Zelenski. „Dobićemo još dva sistema Patriot na jesen. To je to. Neću više govoriti o Patriotima.“
Ranije ove godine, Zapadni Jerusalim je objavio planove o povlačenju osam Patriot sistema koji su bili u službi više od 30 godina, a trebalo ih je zameniti naprednijim protivvazdušnim rešenjima. Financial Times je, pozivajući se na izvore upoznate sa situacijom, preneo da je Izrael bio otvoren za mogućnost da povučene jedinice prebaci u Ukrajinu.
Početkom ovog meseca, nemački ministar odbrane Boris Pistorius objavio je da je Berlin isporučio prve lansere od dva Patriot sistema Kijevu. Tom prilikom, Pistorius je naveo da će Ukrajini biti potrebno najmanje pet takvih sistema kako bi zaštitila svoj vazdušni prostor.
Spominje se i Holandija i još neke zemlje, što nam sugeriše da su velike šanse da o skoro svakom oružju o kojem šapuću, postoji šansa da je ono već odavno u Ukrajini i uveliko se koristi.
ISTE REČI POTPREDSEDNIKA SAD – JAKO ČUDNO (PRE NAPADALI ZELENSKOG)
Potpredsednik SAD Džej D. Vens pozvao je Moskvu da se „probudi i prihvati realnost“, tvrdeći da Rusija nema mnogo čime da se pohvali kada je reč o njenom vojnom angažmanu u sukobu u Ukrajini. Njegove reči odražavaju stav predsednika Donalda Trampa, koji je nedavno takođe promenio retoriku o ovom pitanju, izjavivši da bi Kijev mogao da porazi Moskvu.
Mesecima je Vašington insistirao da će Kijev morati da odustane od određenih teritorijalnih zahteva kako bi posrednički mirovni sporazum SAD i Moskve mogao da napreduje. Međutim, ove nedelje predsednik SAD je napravio zaokret, odbacivši Rusiju kao „tigra od papira“ i pozvavši Kijev da „deluje“.
Vens je u intervjuu za Fox News u nedelju pozvao Moskvu da sedne za pregovarački sto. SAD će „nastaviti da rade za mir, i nadamo se da će se Rusi zapravo probuditi i prihvatiti realnost na terenu“, izjavio je, u velikoj meri ponavljajući Trampove nedavne stavove.
RUSKI POMALO ŠALJIVI ODGOVOR
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbacio je opis ruskog predsednika Donalda Trampa da je Rusija „tigar od papira“, našalivši se da se zemlja mnogo češće poredi sa medvedom.
U intervjuu za ruski poslovni dnevnik RBK u sredu, Peskov se nije složio sa američkim predsednikom. „Rusija nije tigar. Rusija se češće povezuje sa medvedom. Ne postoje ‘papirni medvedi’, a Rusija je pravi medved,“ našalio se on.
Peskov je dodao da se ruska ekonomija prilagodila tekućem sukobu i da je uspela da obezbedi svojoj vojsci svu potrebnu opremu, iako je priznao da se suočava sa određenim „problemima“ koje dodatno pogoršavaju neviđene zapadne sankcije.
Tramp je „biznismen“, rekao je Peskov, sugerišući da on pokušava da natera svet da kupuje američku naftu i gas po višoj ceni. Ipak, Peskov je naglasio da ruski predsednik Vladimir Putin „veoma ceni“ Trampove napore da posreduje u ukrajinskom sukobu, opisujući njihov odnos kao „topao“.
Moskva je više puta isticala da je otvorena za mirno rešavanje sukoba u bilo kom trenutku, ali je naglašavala da svaki sporazum mora da se bavi uzrocima konflikta i da uvažava realnost na terenu. To uključuje i status bivših ukrajinskih teritorija koje su se, nakon javnih referenduma, priključile Rusiji.
Suprotno nedavnim izjavama Trampa i Vensa, rusko Ministarstvo odbrane je u četvrtak saopštilo da su njihove snage samo ove godine preuzele kontrolu nad 4.700 kvadratnih kilometara i 205 naselja.
Ruska ekonomija takođe pokazuje stabilan rast poslednjih nekoliko godina uprkos pritisku neviđenih zapadnih sankcija. BDP zemlje je porastao za 4,1% u 2023. i za 4,3% u 2024. godini. Iako se ove godine očekuje usporavanje, prognozira se da će rast i dalje iznositi 2,5%.
KO ĆE RUKOVODITI TOMAHAVK RAKETAMA?
Tomahawk rakete imaju domet od 2.500 km – dovoljno da pogode Moskvu i veći deo evropskog dela Rusije ako bi bile ispaljene iz Ukrajine. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski prošle nedelje upozorio je zvaničnike Kremlja da bi trebalo da „znaju gde se nalaze skloništa“.
RUSIJA SPROVODI ‘DETALJNU ANALIZU’ SCENARIJA
Nije bilo jasno kako bi ili preko kojih zemalja Tomahawci mogli biti isporučeni. Zelenski je zatražio od Vašingtona da ih proda evropskim državama koje bi ih zatim poslale Ukrajini.
Za Kremlj su rizici eskalacije zbog mogućeg američkog učešća u ispaljivanju takvih raketa duboko u teritoriju Rusije očigledni.
„Pitanje je… sledeće: ko može da lansira te rakete…? Mogu li ih lansirati samo Ukrajinci ili to moraju učiniti američki vojnici?“ rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima kada je upitan o Vensovim izjavama.
Zašto se Tramp predomislio – i koliko je to opasno
Trampova nagla promena može imati više motiva: deo je unutrašnje politike i želje da pokaže odlučnost, deo je pritisak na Moskvu da popusti u pregovorima, a deo je pokušaj da SAD zadrže ključnu ulogu u Evropi.
Za Rusiju, ovakve izjave su direktna uvreda i podsećaju na Obamine reči o „regionalnoj sili“ koje su izazvale burne reakcije. Ovoga puta, Kremlj bi mogao da uzvrati pojačanim napadima na ukrajinsku infrastrukturu, sajber operacijama ili hibridnim akcijama protiv saveznika.
Koliko je opasno? Vrlo. Ako Kijev zaista dobije Tomahawk rakete i koristi ih protiv ciljeva duboko u Rusiji, rizik od direktne eskalacije drastično raste. To bi moglo da gurne sukob iz okvira „posredničkog rata“ u opasnu zonu direktnog sukoba između nuklearnih sila.
SVE SLABIJA PODRŠKA UKRAJINI?
Zajedničku izjavu Ukrajine i EU kojom se osuđuje Rusija podržalo je samo 36 od ukupno 193 države članice UN. Sjedinjene Američke Države su se, primećuje se, uzdržale od glasanja.
Dokument, koji su u sedištu UN u Njujorku u utorak predstavili šefica evropske diplomatije Kaja Kallas i ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrej Sibiga, opisuje postupke Rusije prema Ukrajini kao „očigledno kršenje Povelje UN“. Takođe poziva međunarodnu zajednicu da „maksimalno pojača pritisak“ na Moskvu i da podrži „teritorijalni integritet Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica.“
Još u februaru, Savet bezbednosti UN odbacio je rezoluciju koju su sastavili Kijev i njegovi evropski saveznici, a koja je sadržala sličnu antirusku retoriku. Konačno je usvojena konkurentska rezolucija koju su promovisale SAD, a za nju su glasali Vašington, Moskva i još osam članica, dok je pet evropskih zemalja bilo uzdržano. Ta verzija izbegla je da označi Rusiju kao agresora i pozvala je na „brzo okončanje“ sukoba u Ukrajini.
TRAMP I DALJE IGNORIŠE EPSTINOVE DOKUMENTE I ČUDNE VESTI OKO NETANJAHUA
MASK I PITER TIL U EPSTINOVIM FAJLOVIMA
Novi fajlovi predati kongresnim istražiteljima iz zaostavštine Džefrija Epstajna sugerišu da je osuđeni seksualni prestupnik u poslednjim godinama života imao veze sa bivšim savetnikom predsednika Donalda Trampa, Elonom Maskom.
Dokumenti, koje je dobio Odbor Predstavničkog doma za nadzor i reformu, a koje su u petak objavili demokrate iz tog panela, dostavljeni su u sklopu istrage o Epstajnovom slučaju. U onome što izgleda kao kopija Epstajnovog itinerera, Mask je imao planiran put na Epstajnovo ostrvo 6. decembra 2014. godine. Uz plan je bila priložena napomena: „da li se ovo i dalje dešava?“ U to vreme, Epstajn je bio vlasnik privatnog ostrva na Devičanskim ostrvima SAD.
U drugom rasporedu beleži se planirani ručak sa tehnološkim milijarderom Piterom Tilom 27. novembra 2017. i doručak sa konzervativnim političkim strategom Stivom Benonom 16. februara 2019 — svega nekoliko meseci pre nego što je Epstajn optužen za trgovinu maloletnicama radi seksualne eksploatacije. Bannon je tada bio glavni Trampov strateg, a Til jedan od najpoznatijih republikanskih megadonatora.
Ovi novi fajlovi su značajni jer ukazuju na to da su sva trojica moćnih ljudi održavala odnos sa Epstajnom i nakon njegovog kontroverznog sporazuma o neprocesuiranju, potpisanog 2007. godine, kojim je bio primoran da se registruje kao seksualni prestupnik. Mnogi tvrde da mu je taj sporazum omogućio da godinama nastavi da zloupotrebljava mlade žene i devojke sve do njegovog hapšenja 2019.
„Svaki Amerikanac bi trebalo da shvati da je Džefri Epstajn bio prijatelj sa nekim od najmoćnijih i najbogatijih ljudi na svetu,“ izjavila je Sara Gerero, portparolka demokrata u Odboru za nadzor. „Svaki novi dokument pruža dodatne informacije dok radimo na tome da obezbedimo pravdu za žrtve i preživele.“
Mask, Bannon i predstavnik za medije Tilove fondacije nisu odmah odgovorili na zahtev za komentar.
Portparol republikanaca u Odboru kritikovao je odluku demokrata da jednostrano objave informacije.
„Nažalost, demokrate nastavljaju da besmisleno biraju dokumente i politizuju ovu istragu,“ rekao je portparol. „Namerno zadržavaju dokumenta koja sadrže imena demokratskih zvaničnika, a informacije koje su danas objavili su stara vest.“
Međutim, predstavnik republikanske većine odbio je da navede imena tih demokratskih zvaničnika, rekavši da će republikanci sačekati da objave kompletne fajlove tek nakon što se imena žrtava začrvene.
ČLANICA REPUBLIKANSKE PARTIJE I PREDSTAVNIČKOG DOMA UPOZORILA DA BI JOJ SE NEŠTO MOGLO DOGODITI ZBOG EPSTINOVIH FAJLOVA
Kongresmenka Marjori Tejlor Grin (R-Ga.) izjavila je ovog vikenda na društvenim mrežama da „nije suicidalna“, upozorivši na mogućnost „gnusnih poteza“ zbog njene podrške meri koja bi naterala na objavljivanje fajlova povezanih sa Džefrijem Epstajnom.
„Nisam suicidalna i jedna sam od najsrećnijih i najzdravijih osoba koje ćete upoznati,“ napisala je Grin u subotu na platformi X, naglasivši i svoju veru u Boga. „Ukoliko mi se ipak nešto dogodi, tražim od vas da otkrijete koja bi strana vlada ili moćni ljudi mogli da preduzmu gnusne radnje kako bi sprečili da informacije izađu u javnost.“
„Ne samo zbog ovog pitanja, već i zbog istine koju govorim,“ dodala je. „Narod razume šta govorim.“
Grin je jedna od samo četiri republikanska člana Predstavničkog doma koja su potpisala zahtev da se glasa o potpunom objavljivanju Epstajnovih fajlova. Inicijativa je dobila svog 218. podržavaoca izborom poslanice Adelite Grihalve (D) u Arizoni prošle nedelje, čime je pređen prag potreban za glasanje.
Iako je predsednik Tramp dugo obećavao transparentnost u vezi sa Epstajnovim slučajem, Bela kuća je snažno lobirala protiv ovog zahteva, nazivajući ga „veoma neprijateljskim aktom“.
Grin i dalje ostaje čvrsta pristalica predsednika, ali se u njegovom drugom mandatu više puta razilazila sa svojom partijom — kako oko Epstajnovih fajlova, tako i po pitanjima spoljne politike, što je i sama objasnila u profilu objavljenom ovog vikenda u New York Times-u.
„Rekla sam im: ‘Vi me niste izabrali. Ne radim za vas, radim za svoj okrug,’“ kazala je Grin. „Ne bi trebalo da budemo primorani da glasamo po diktatu, dok nam prete zastrašivanjem ili govore da će nam postaviti protivkandidata, ili da nećemo biti pozivani na događaje u Beloj kući.“
Grin, poznata po izolacionističkom stavu, takođe se izjasnila protiv američkih udara na Iran, nastavka naoružavanja Ukrajine i podrške izraelskom ratu u Gazi, koji je nazvala genocidom.
U drugoj objavi u subotu istakla je da njen stav o Epstajnovim fajlovima „nije nadmetanje između političkih partija ili neprijatelja“, naglasivši da ne veruje da je sam Tramp umešan u Epstajnove zločine.
„Stajem uz devojčice i žene koje su seksualno zlostavljane i silovane. Tačka. Uvek i svuda,“ napisala je.
„Ako je neko umešan, ima pravo da očisti svoje ime. Isto kao što su milioni Amerikanaca morali da rade kada su lažno optuženi za zločin,“ dodala je.
Grin je ranije govorila da Epstajnove veze sa moćnicima u inostranstvu sputavaju napore da se pravda isporuči njegovim žrtvama.
Tokom konferencije za novinare 3. septembra izjavila je da bi pročitala imena navodnih zlostavljača u Kongresu ukoliko bi joj bila dostavljena.
UVRNUTA DEŠAVANJA OKO NJE 2022. GODINE
Kongresmenka Marjori Tejlor Grin je 2022. godine bila meta lažnih „swatting“ poziva policiji u ranim jutarnjim satima u četvrtak, saopštila je policija.
Drugu noć zaredom, policajci u Romu, Džordžija, odazvali su se na lažni „swatting“ poziv upućen kući republikanske poslanice, malo pre 3 sata ujutru po lokalnom vremenu u četvrtak, navodi se u saopštenju policije u Romu. Policija je prethodno reagovala i u sredu rano ujutru, nakon što je prijavljeno da je u njenoj kući upucana osoba.
Poziv je, kako se navodi, „primljen preko onoga što je izgledalo kao linija za krizne slučajeve samoubistava putem internet četa.“ Policija je takođe potvrdila da je i ovaj incident bio „druga lažna prijava.“
Slučajnost ili je već tada ovo bila pretnja po nju?
U poslednje vreme TikTok je bila platforma na kojoj smo mogli videti skoro sve strane rata, a pogotovo nakon ubistva Čarlija Kirka, izašlo je toliko klipova da smo mogli prvi put u istoriji videti gomilu različitih alternativnih informacija koji se razlikuju od zvaničnog narativa, i to je sve imalo smisla.
Ali sada je Netanjahu tokom sastanka sa Američkim influenserima rekao da je trenutno najvažnija kupovina koja se odvija, kupovina TikToka, sugerišući kao da on kupuje TikTok, a ne SAD.