U trenutku kada ovo slušaš, čovečanstvo se nalazi na ivici jednog od najvećih povrataka u istoriji. Više od pola veka nakon misije Apollo 17, ljudi ponovo kreću ka Mesecu. Ne da slete — još ne. Ovo je nešto možda još važnije. Ovo je test. Proba. Rizik.
Ovo je misija koja odlučuje da li ćemo se zaista vratiti u duboki svemir — ili ćemo ponovo ostati zarobljeni u orbiti Zemlje, ili u studiju, kako mnogi misle hehe.
Na brodu Orion spacecraft nalazi se četvoročlana posada:
- Reid Wiseman – komandant
- Victor Glover – pilot
- Christina Koch – prva žena koja ide ka Mesecu
- Jeremy Hansen – prvi Kanađanin u ovoj vrsti misije
Ovo nije samo još jedna posada. Ovo je simbol promene. Po prvi put u istoriji, let ka Mesecu nije rezervisan samo za jednu naciju ili jedan profil ljudi. Ovo je globalni projekat.
ŠTA JE ARTEMIS II
Misija je deo Artemis program – ambicioznog plana da se ljudi vrate na Mesec, izgrade stalno prisustvo i jednog dana krenu ka Marsu.
Za razliku od starih Apollo misija, ovde je filozofija drugačija:
nije „dođi, sleti i vrati se“ —
nego „dođi, ostani i izgradi“.
Artemis II je druga faza tog plana. Prva misija je bila bez posade. Ovo je prvi put da ljudi ulaze u sistem koji treba da ih vodi dalje nego ikada.
Tokom oko 10 dana, posada će:
- napustiti orbitu Zemlje
- obići Mesec
- ući u tzv. “free-return trajectory”
- vratiti se nazad bez potrebe za dodatnim pogonom
To znači: ako nešto pođe po zlu — gravitacija će ih sama vratiti kući.
Ali to takođe znači i nešto drugo:
oni će se udaljiti dalje nego ijedan čovek u istoriji.
TAMNA STRANA MESECA
Jedan od ključnih trenutaka misije biće prolazak iza Meseca.
To je deo koji mnogi zovu „tamna strana Meseca“ — iako tehnički nije uvek tamna, već jednostavno strana koju nikada ne vidimo sa Zemlje.
U tom trenutku:
- komunikacija sa Zemljom nestaje
- astronauti su potpuno sami
- nema signala
- nema pomoći
To je trenutak potpune izolacije.
I možda prvi pravi test psihološke izdržljivosti u dubokom svemiru.
U srži cele operacije nalazi se Space Launch System — najmoćnija raketa koju je NASA ikada napravila.
Visoka skoro 100 metara, sa potiskom većim od bilo čega što je poslato u svemir od vremena Apolla.
Kada se ova raketa podigne:
- vibracije se osećaju kilometrima daleko
- zvuk se opisuje kao „udar groma koji ne prestaje“
- a plamen koji izlazi iz motora može se videti kilometrima
To nije samo lansiranje. To je eksplozija kontrolisane energije.
ZAŠTO JE OVO TOLIKO VAŽNO
Ova misija nije samo naučna.
Ona je geopolitička.
Dok NASA pokreće Artemis program, Kina paralelno razvija svoj lunarni program.
Mesec više nije samo simbol.
On je resurs.
- Helijum-3 (potencijalno gorivo budućnosti)
- strateške baze
- kontrola svemirskih ruta
Ko kontroliše Mesec — može kontrolisati budućnost svemira.
ZANIMLJIVOSTI KOJE MALO KO ZNA
- Astronauti će videti Zemlju kao malu plavu tačku — nešto što menja način razmišljanja zauvek
- Ovo je prvi put da Orion leti sa ljudima — sve do sada bilo je testiranje bez posade
- Povratak kroz atmosferu biće ekstreman — temperatura preko 2700°C
- Signal ka Zemlji kasni — što znači da razgovori nisu instant
KAKO PRE IŠLI SAD NE?
Elon Musk je napravio jednu od najvećih revolucija u svemirskoj industriji.
TA JE revolucija– „RAKETA KOJA SE VRAĆA“
SpaceX je napravio raketu Falcon 9 koja:
nakon lansiranja NE izgori
NE padne u okean
nego se VRATI i sleti nazad na Zemlju
To je potpuno promenilo pravila igre.
Prvo uspešno sletanje: 2015
Danas: stotine uspešnih povrataka
Jedan booster može da leti više puta
Pre toga:
- svaka raketa = jednokratna
- kao da kupiš avion i baciš ga posle jednog leta
Sada:
- ista raketa se koristi više puta
- cena lansiranja je drastično pala
ŠTA JE RADIO APOLLO KADA JE SLETEO NA MESEC?
Program Apollo program je radio potpuno drugačije od današnjih raketa.
Nije bilo „vraćanja cele rakete“.
Nije bilo reusable sistema.
Sve je bilo jednokratno.
Misija je imala VIŠE delova:
1. Lansiranje sa Zemlje
ogromna raketa Saturn V
podigne sve u svemir
ta raketa se POSLE:
raspadne
delovi padnu u okean
ništa se ne vraća
2. Ulazak u orbitu Meseca
glavni brod (Command Module) ostaje u orbiti
mali modul ide dole
3. SLETANJE NA MESEC
To radi posebna letelica:
Apollo Lunar Module
Ona:
silazi na površinu
ima 2 dela:
donji deo (ostaje na Mesecu)
gornji deo (vraća se)
4. POVRATAK SA MESECA
astronauti polete SA MESECA (samo gornji deo modula)
spoje se opet sa brodom u orbiti
vrate se na Zemlju
donji deo:
ostaje zauvek na Mesecu
KLJUČNA STVAR
Apollo NIJE mogao da uradi ono što radi SpaceX
Nije bilo:
vraćanja rakete
ponovne upotrebe
vertikalnog sletanja nazad
ZAŠTO OPET NE KORISTIMO APOLO TEHNOLOGIJU DA ODEMO NA MESEC, ZVANIČNA OBJAŠNJENJA?
STARA TEHNOLOGIJA JE NESTALA
- fabrike koje su pravile Saturn V više ne postoje
- inženjeri su odavno penzionisani ili preminuli
- dokumentacija nije bila digitalna kao danas
BILO JE PREVIŠE SKUPO
-
- Apollo program je koštao ogromno (u današnjem novcu stotine milijardi)
- bio je opravdan zbog Hladnog rata
-
Rakete poput Saturn V više se ne proizvode. Fabrike koje su ih pravile su ugašene, lanac dobavljača više ne postoji, a veliki broj inženjera koji su učestvovali u projektu više nije živ. Dokumentacija postoji, ali nije uvek kompletna niti je rađena po standardima savremenog digitalnog inženjeringa.
Drugim rečima, ne radi se o tome da ne znamo kako, već o tome da ne možemo jednostavno „ponovo uključiti“ Apollo kao da je softver. To bi zahtevalo praktično izgradnju celog sistema iz početka.
Nije tačno da smo izgubili sposobnost da odemo na Mesec. Znanje postoji, tehnologija je napredovala, ali sistem koji je omogućio Apollo više ne postoji u originalnom obliku.
ZANIMLJIVOST – NESTALE ORIGINALNE TRAKE SLETANJA NA MESEC
Nedostajuće trake misije Apolo 11 bile su one koje su snimljene sa televizijskog prenosa sporog skeniranja (SSTV) misije Apolo 11 u sirovom formatu na traci sa telemetrijskim podacima u vreme prvog sletanja na Mesec 1969. godine, a potom su izgubljene.
Trake sa podacima su korišćene za snimanje svih prenetih podataka (video i telemetrija) radi rezervne kopije.
Da bi emitovale SSTV prenos na standardnoj televiziji, NASA-ine zemaljske prijemne stanice su izvršile konverziju skeniranja u realnom vremenu u NTSC televizijski format. Konvertovani video signal šetnje po Mesecu emitovan je uživo širom sveta 21. jula 1969. (2:56 UTC). U to vreme, NTSC prenos je snimljen na mnogim video-trakama i kineskopskim filmovima. Mnogi od ovih snimaka niskog kvaliteta ostali su netaknuti. Kako je prenos u realnom vremenu funkcionisao i bio je široko sniman, očuvanje rezervne kopije videa nije se smatralo prioritetom u godinama neposredno nakon misije.[1] Početkom 1980-ih, NASA-in program Landsat suočio se sa ozbiljnom nestašicom traka sa podacima i verovatno je da su trake u to vreme obrisane i ponovo korišćene.
Istraživači su zaključili da su trake koje sadrže sirovi, neobrađeni SSTV signal Apola 11 obrisane i ponovo upotrebljene od strane NASA-e početkom 1980-ih, prateći standardnu proceduru u to vreme.
Iako istraživači nikada nisu pronašli telemetrijske trake, otkrili su video trake najboljeg vizuelnog kvaliteta u NTSC formatu, kao i filmski film Super 8 snimljen sa video monitora u Australiji, koji prikazuje SSTV prenos pre nego što je konvertovan.