• Na terenu: Izrael pokreće novi talas napada nakon što je pala noć u Teheranu, koji je prekriven gustim dimom nakon snažnog udara usmerenog na energetske resurse iranske prestonice. U međuvremenu, više zemalja širom Persijskog zaliva saopštilo je da je talas iranskih napada pogodio ključnu infrastrukturu.
• Najnovije iz SAD: Američka vojska pozvala je iranske civile da ostanu u svojim domovima, tvrdeći da Teheran lansira dronove i balističke rakete iz naseljenih područja. U Vašingtonu izvori navode da je uži krug predsednika Donalda Trampa počeo da podržava njegove ciljeve u vezi sa Iranom.
• Novi lider: Iranski ministar spoljnih poslova izjavio je da „niko ne zna“ ko će biti sledeći vrhovni vođa zemlje, nakon što su državni mediji objavili da su visoki verski lideri već izabrali naslednika preminulog ajatolaha Alija Hamneija.
• Posledice na ekonomiju: Cene goriva naglo rastu u Sjedinjenim Državama, ali cena dizela raste još brže, što bi moglo imati šire posledice po globalnu ekonomiju, s obzirom na ključnu ulogu tog goriva u transportu hrane i potrošačke robe.
Izrael je obnovio svoju obećanje da će progoniti svakog novog vrhovnog vođu u Iranu.
Bahrein kaže da je postrojenje za desalinizaciju vode pretrpelo „materijalno oštećenje“ nakon iranskog napada.
Iranski mediji kažu da je distribucija goriva u Teheranu „privremeno prekinuta“ nakon izraelskih napada na skladišta nafte.
U Libanu se broj poginulih u izraelskim napadima popeo na 394 osobe, uključujući 83 dece.
KAKO IRAN PREDSTAVLJA OVAJ RAT:
Na terenu: Izrael pokreće novi talas udara nakon sumraka u Teheranu, koji je zagušen dimom nakon napada usmerenog na energetske resurse iranske prestonice. Na drugim mestima, zemlje širom Persijskog zaliva saopštile su da je talas udara Irana pogodio neke ključne infrastrukturne objekte.
• Najnovije vesti iz SAD: Američka vojska pozvala je iranske civile da ostanu kod kuće, tvrdeći da Teheran lansira dronove i balističke rakete iz naseljenih područja. U Vašingtonu, izvori su opisali kako je uži krug predsednika Donalda Trampa prihvatio njegove ciljeve u Iranu.
• Novi lider: Iranski ministar spoljnih poslova kaže da „niko ne zna“ ko će biti sledeći vrhovni vođa zemlje, nakon što su državni mediji izvestili da su visoki sveštenici izabrali zamenu za pokojnog ajatolaha Alija Hamneija.
• Efekti talasa: Cene benzina rastu u SAD, ali dizel raste još brže, sa potencijalno širim uticajem na globalnu ekonomiju zbog centralne uloge goriva u isporuci hrane i robe široke potrošnje.
Distribucija goriva obustavljena u Teheranu, javljaju državni mediji.
Distribucija goriva je „privremeno prekinuta“ u iranskoj prestonici, Teheranu, objavila je u nedelju državna novinska agencija IRNA.
Vest dolazi nakon intenzivnih izraelskih raketnih udara na skladišta nafte.
Zemlje Persijskog zaliva su u nedelju, 8. marta, prijavile napade raketama i dronovima, dok je Iran obećao da neće nastaviti sa napadima na susedne zemlje ukoliko one ne budu korišćene za Američke napade na Iran, dok regionalni rat ulazi u drugu nedelju. Saudijska Arabija, Katar i Kuvajt su prijavili nove napade, nakon što su se dan ranije čule glasne eksplozije u Dubaiju i bahreinskoj Manami, a kuvajtska nacionalna naftna kompanija je objavila smanjenje proizvodnje iz „predostrožnosti“.
GORIVO
Američko-izraelski rat protiv Irana mogao bi da ostavi potrošače i preduzeća širom sveta suočene sa nedeljama ili mesecima viših cena goriva, čak i ako se sukob, koji je sada u osmom danu, brzo završi, jer se dobavljači bore sa oštećenim postrojenjima, poremećenom logistikom i povećanim rizicima za transport.
Izgledi predstavljaju globalnu ekonomsku pretnju i političku ranjivost za predsednika SAD Donalda Trampa uoči srednjoročnih izbora, jer su birači osetljivi na račune za energiju i nepovoljni prema stranim zapletama.
Globalne cene nafte su skočile za više od 25 procenata od početka rata, što je dovelo do povećanja cena goriva za potrošače širom sveta.
Prosečna nacionalna cena benzina dostigla je 3,41 dolar po galonu (0,9 dolara po litru) u subotu, prema podacima Američkog automobilskog udruženja (AAA), porastući za 0,43 dolara tokom prošle nedelje. Goldman Saks je upozorio da bi cene nafte mogle da porastu iznad 100 dolara po barelu ako se poremećaji u isporuci nastave.
Američka sirova nafta se u petak zaustavila na nešto ispod 91 dolara po barelu – što je njen najveći nedeljni rast ikada zabeležen, prema podacima koji datiraju još iz 1983. godine, što ukazuje da bi cene mogle da nastave da rastu.
„Tržište se prebacuje sa određivanja cena čistog geopolitičkog rizika na suočavanje sa opipljivim operativnim poremećajima, jer zatvaranje rafinerija i ograničenja izvoza počinju da ugrožavaju preradu sirove nafte i regionalne tokove snabdevanja“, rekli su analitičari JP Morgana ranije ove nedelje, prema novinskoj agenciji Rojters.
Gotovo potpuno zatvaranje moreuza znači da su najveći proizvođači nafte u regionu – Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Irak i Kuvajt – morali da obustave isporuke čak 140 miliona barela nafte – što je ekvivalentno oko 1,4 dana globalne potražnje – globalnim rafinerijama.
Više od 80 odsto globalne trgovine odvija se morem, prema podacima Svetske banke, što znači da bi poremećaji na plovnom putu mogli povećati troškove prevoza i odložiti isporuke robe.
Rastuće cene nafte, poremećaji u isporuci na Bliskom istoku i novi znaci slabosti na američkom tržištu rada stvaraju komplikovanu pozadinu za Federalne rezerve.
Prema analizi novinara David Patrikarakos, operacija koja je dovela do ubistva iranskog vrhovnog vođe Ali Khamenei bila je rezultat višegodišnje kombinacije špijunaže, sajber-napada i infiltracije agenata.
Operacija je uključivala saradnju izraelske obaveštajne službe Mossad i američke Central Intelligence Agency, kao i mrežu lokalnih agenata unutar samog Irana.
Špijun u samom vrhu režima
Jedan od ključnih elemenata operacije bio je izvor iz CIA unutar najbližeg kruga iranskog rukovodstva.
Taj izvor je godinama dostavljao informacije o:
-
sastancima državnog vrha
-
kretanju vođe
-
planovima bezbednosnih službi
Prema analizi, upravo su te informacije omogućile da se precizno odredi trenutak kada će iranski lider biti prisutan na određenom sastanku.
Hakovanje kamera širom Teherana
Istovremeno, izraelske službe su godinama hakovale mrežu saobraćajnih kamera u Teheranu.
Na taj način su obaveštajne službe:
-
pratile kretanje telohranitelja
-
analizirale dnevne rutine
-
pravile takozvani “pattern of life” – obrazac ponašanja bezbednosnog sistema.
Jedan izvor iz izraelske obaveštajne zajednice navodno je rekao da su operativci poznavali Teheran „kao sopstveni grad“, zahvaljujući pristupu kamerama.
Ovi podaci su korišćeni za izgradnju detaljnih dosijea o:
-
adresama telohranitelja
-
radnim smenama
-
rutama kretanja
-
osobama koje štite.
Sajber operacije i prekid komunikacija
Tokom same operacije, prema izveštajima, obaveštajne službe su izvele i sajber napade:
-
ometanje mobilne mreže
-
blokiranje komunikacije između telohranitelja
-
praćenje kretanja ciljeva u realnom vremenu.
Time je sprečeno da bezbednosni aparat dobije upozorenje pre napada.
Hakeri su iskoristili čak i aplikacije za molitvu
Jedan od najneobičnijih elemenata operacije bio je hakovani religijski softver.
Prema tvrdnjama iz članka, modifikovana aplikacija za molitvu je korišćena kako bi:
-
širila poruke protiv režima
-
podsticala građane da protestuju
-
destabilizovala situaciju u zemlji.
Cilj je bio da se paralelno sa vojnom operacijom stvori i politički pritisak na režim.
Mreža agenata unutar Irana
Operacija se nije oslanjala samo na tehnologiju.
Navodno je postojala široka mreža lokalnih saradnika, uključujući:
-
iranske opozicione aktiviste
-
pripadnike manjinskih grupa
-
pojedince iz bezbednosnog aparata.
Oni su pomagali u:
-
prikupljanju informacija
-
praćenju ciljeva
-
pripremi terena za napad.
-
