Krajem februara 2026. godine svet je ušao u jednu od najopasnijih geopolitičkih kriza u modernoj istoriji. U ranim jutarnjim satima 28. februara 2026, Izrael i Sjedinjene Američke Države pokrenuli su masivnu vojnu operaciju protiv Irana, ciljajući ključne vojne, nuklearne i političke objekte širom zemlje. Operacija je u izraelskim izvorima nazvana „Lion’s Roar“, dok su američki zvaničnici koristili naziv „Epic Fury“.
Napad je uključivao stotine borbenih aviona i raketnih udara na više od 500 ciljeva u najmanje 14 iranskih gradova, uključujući Teheran, Isfahan i Kermanshah. Meta su bili sistemi protivvazdušne odbrane, raketne baze, komandni centri i objekti povezani sa iranskim balističkim i nuklearnim programom. Ali civili nisu takođe pošteđeni: Broj poginulih u raketnom napadu na žensku školu na jugu Irana porastao je na 165, prema državnim medijima.
Izraelska vlada i administracija američkog predsednika Donalda Trampa tvrdile su da je operacija bila preventivni udar čiji je cilj zaustavljanje iranskog nuklearnog programa i slabljenje vojnih kapaciteta Islamske Republike. Međutim, mnogi analitičari smatraju da je pravi cilj bio promena vlasti u Teheranu i slabljenje iranskog uticaja na Bliskom istoku.
Jedan od najdramatičnijih trenutaka u prvim satima rata bio je napad u kojem je ubijen iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei, čovek koji je gotovo četiri decenije bio najmoćnija figura u Iranu.
Izraelski izvori tvrde da je pogođen u vazdušnom napadu na Teheran, dok su iranski državni mediji u početku demantovali njegovu smrt, tvrdeći da i dalje komanduje vojskom. Ta konfuzija dodatno je podigla tenzije i izazvala strah da bi region mogao da sklizne u potpuni regionalni rat.
ODGOVOR IRANA
Odgovor Irana usledio je gotovo odmah. Iranske snage pokrenule su raketne i dron napade na američke baze i saveznike u Persijskom zalivu, uključujući ciljeve u Bahreinu, gde se nalazi američka Peta flota.
Američki vojni ciljevi u šest zemalja, uključujući Bahrein i Katar, našli su se na meti iranske raketne i vatre dronova
U roku od nekoliko sati nakon što su SAD pokrenule „Operaciju Epski bes“ protiv Irana, teheranske snage su izvele odmazdne napade na američke vojne baze na Bliskom istoku, ubivši šest američkih vojnika i uništivši opremu vrednu milijarde dolara.
SAD upravljaju mrežom od 19 stalnih i privremenih vojnih baza širom Bliskog istoka, a najveća – vazduhoplovna baza Al Udeid u Kataru – u kojoj se nalazi 10.000 vojnika i služi kao prednji štab Centralne komande SAD (CENTCOM).
Osam stalnih američkih baza nalazi se u Bahreinu, Egiptu, Iraku, Jordanu, Kuvajtu, Kataru, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a od sredine 2025. godine, u regionu je u svakom trenutku bilo između 40.000 i 50.000 američkih vojnika.
Ove baze okružuju Iran sa zapada i juga, a trenutno su pojačane prisustvom američkih brodova „Abraham Linkoln“ i „Džerald R. Ford“ u Persijskom zalivu. Ovi nosači aviona na nuklearni pogon imaju kombinovano osoblje od preko 10.000 ljudi i nose više od 130 borbenih aviona.
Sve američke baze u regionu iranska vojska je opisala kao „legitimne mete“, a objekti u šest zemalja su već pogođeni iranskim raketama i dronovima.
UDAR NA JEDAN OD NAJMOĆNIJIH NOSAČA AVIONA?
Ovo bi bio jedan od najvećih udara ikada koje je neko mogao načiniti SAD, jer kod njih se sve vrednuje na glasu. Nosač aviona za njih decenijama predstavlja nešto nepotopljivo, nešto što čini da Amerikanci dođu svuda u svetu i sve izdominiraju. Iran je tvrdio da je pogodio čuveni nosač Abraham Linkoln, koji sadrži i F-35 avione sa 4 balističke rakete, što su SAD oštro demantovale, ipak zanimljive su sledeće informacije.
Povlačenje američkog broda „Abraham Linkoln“ u jugoistočni Indijski okean nakon sukoba sa četiri krstareće rakete od strane mornarice Korpusa islamske revolucionarne garde predstavlja značajnu prekretnicu u projekciji pomorske moći, direktno dovodeći u pitanje dugogodišnje pretpostavke o preživljavanju udarne grupe nosača aviona unutar spornih okvira zabrane pristupa i uskraćivanja pristupa području.
Portparol IRGC-a, general Sardar Nainini, eksplicitno je potvrdio da je nosač aviona, pozicioniran otprilike 250 do 300 kilometara od iranske strateške obale Čabahar, bio ciljan sa četiri krstareće rakete pre nego što je promenio kurs i povukao se, izjavljujući da je „USS Abraham Linkoln pobegao u jugoistočni Indijski okean“, čime je incident okarakterisao kao operativni uspeh i stratešku signalizaciju odvraćanja.
Ova epizoda uvodi neposredne globalne posledice po doktrinu rasporeda pomorskih snaga, upravljanje logističkim otiskom udarne grupe nosača aviona i proračune pomorske bezbednosti u Indo-Pacifiku, jer premeštanje američkog supernosaca aviona na nuklearni pogon dalje od iranskih priobalnih voda menja ravnotežu kredibiliteta odvraćanja preko Omanskog zaliva i zapadnog Indijskog okeana.
Koje su američke baze na iranskoj listi ciljeva?
Bahrein
Iran je u subotu napao bazu za podršku američke mornarice u Bahreinu balističkim raketama i dronovima kamikaza Šahed. Baza, koja je sedište Pete flote američke mornarice, takođe je pogođena dronovima u nedelju, a satelitski snimci pokazuju oštećenja na više skladišnih zgrada i radarskoj opremi.
U jednom video snimku, vidi se dron Šahed kako se zariva u ono što izgleda kao radarska kupola AN/TPS-59, uništavajući sistem od 300 miliona dolara. Instaliran 2007. godine, radar je Lokid Martin u to vreme opisao kao „jedini mobilni radar sa pokrivenošću od 360 stepeni na svetu sertifikovan za otkrivanje taktičkih balističkih raketa“.
Iran je tokom vikenda napao više meta u bahreinskoj prestonici Manami, uključujući Međunarodni aerodrom u Bahreinu i hotele u kojima je smešteno američko osoblje evakuisano iz baza. Kako su se pojavili snimci dronova koji udaraju u visoke hotele, Vašington post je u ponedeljak potvrdio da su to bili ciljani napadi i da su najmanje dva američka vojnika povređena.
Irak
Američka vojna baza na međunarodnom aerodromu Erbil u Iraku bila je pod stalnim bombardovanjem u subotu i nedelju, dok su dronovi viđeni kako udaraju u blizini američkog konzulata u gradu. Obim štete na obe lokacije nije jasan. Iranski državni mediji tvrde da je konzulat uništen, a dok SAD nisu priznale da je zgrada oštećena, Stejt department je upozorio Amerikance da se drže podalje od tog područja.
JORDAN
Jordanska vojska je u subotu saopštila da je presrela dve balističke rakete iznad vazduhoplovne baze Muvafak Salti, uzrokujući „nije bilo žrtava već samo materijalnu štetu“. Međutim, neprovereni video snimci ukazuju na to da je barem jedna od raketa pogodila metu.
Desetine američkih borbenih aviona, uključujući F-35, stigle su u vazduhoplovnu bazu Muvafak Salti dve nedelje pre početka vojnih operacija protiv Irana.
KUVAJT – NAJGORI DAN ZA AMERIČKU AVIJACIJU JOŠ OD DOBA VIJETNAMSKOG RATA
Baraža iranskih raketa pogodila je u subotu vazduhoplovnu bazu Ali al-Salem u Kuvajtu. Iako je Ministarstvo odbrane Kuvajta saopštilo da su sve rakete presretnute, video snimci prikazuju višestruke oblake dima koji se dižu iz baze, dok satelitski snimci pokazuju štetu na nekoliko zgrada. Takođe su snimljeni dronovi kako pogađaju kamp Buering, oko 50 km severno od grada Kuvajta, i pomorsku bazu Mohamed Al-Ahmad Kuvajt, kuvajtski objekat koji koristi američka vojska.
Četiri američka vojnika su poginula u napadu na kamp Arifjan u južnom Kuvajtu u nedelju, rekao je novinarima u ponedeljak američki sekretar za rat Pit Hegset. Do utorka je broj poginulih porastao na šest. Hegset je rekao da je iranska raketa „pogodila taktički operativni centar koji je bio utvrđen, ali da je ovo moćno oružje“. Prema saopštenjima Centralne komande, najmanje četvoro drugih je ranjeno u napadu.
Tri američka borbena aviona F-15 oborena su iznad Kuvajta u ponedeljak ujutru, u onome što je Pentagon nazvao „incidentom prijateljske vatre“. Centralna komanda SAD je saopštila da su avioni „greškom oboreni od strane kuvajtske protivvazdušne odbrane“ i da se svih šest članova posade katapultiralo i da su u stabilnom stanju.
Katar
U subotu su se u Dohi čule eksplozije, a viđene su balističke rakete kako zaobilaze američke sisteme protivvazdušne odbrane i pogode vazduhoplovnu bazu Al Udeid udaljenu 40 km. Jedna od ovih raketa pogodila je radarsku instalaciju za rano upozoravanje AN/FPS-132, jednu od samo šest u svetu. U izjavi za Al Džaziru, katarsko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da je instalacija – vredna oko milijardu dolara – oštećena.
Iran je prošlog juna ispalio salvu raketa na Al Udeid, uglavnom kao simboličnu odmazdu za bombardovanje njegove nuklearne infrastrukture od strane SAD.
Ujedinjeni Arapski Emirati
Iran je od subote ispalio stotine dronova i desetine raketa na mete širom UAE, uključujući i Međunarodni aerodrom u Dubaiju.
Gust dim se dizao iz vazduhoplovne baze Al-Dafra u Abu Dabiju u subotu, dok je u nedelju izbio masivan požar u luci Džebel Ali u Dubaiju. Al-Dafra je domaćin američkim tankerima za dopunu gorivom i izviđačkim dronovama, a Džebel Ali je jedna od najčešće posećivanih luka američke mornarice.
Saudijska Arabija
Saudijsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je u nedelju presrelo iranske rakete iznad vazduhoplovne baze Princ Sultan i da je u ponedeljak oborilo više dronova koji su ciljali bazu. Kao i Al-Dafra u UAE, vazduhoplovna baza Princ Sultan je domaćin američkim avionima za dopunu gorivom i podršku, a Rojters je sredinom februara video više od 40 ovih aviona u bazi.
Nije jasno da li su neke rakete ili dronovi pogodili bazu, niti da li je šteta nastala usled pada krhotina.
Iranski napadi na Saudijsku Arabiju bili su prvenstveno usmereni na naftnu infrastrukturu Kraljevine. Proizvodnja je obustavljena u rafineriji Ras Tanura – najvećoj u Saudijskoj Arabiji – u ponedeljak nakon napada dronom tog jutra.
