Ako pratite prethodne lajvove i članke videćete da već mesecima nagoveštavamo o mogućem ratu SAD i Venecuele i sve to pod navodnim okriljem borbe protiv narkotika.
Predsednik Venecuele Nikolas Maduro optužio je Sjedinjene Američke Države da „izmišljaju novi rat“, nakon što su naredile slanje najvećeg ratnog broda na svetu u Karibe.
Brod USS Gerald R. Ford može da nosi do 90 aviona, a njegovo raspoređivanje označava ogromno povećanje američke vatrene moći u regionu.
SAD su izvele 10 vazdušnih napada na brodove u tom području kao deo, kako navode, rata protiv trgovaca drogom.
Američki predsednik Donald Tramp optužio je Madura da je vođa organizacije za trgovinu drogom, što on negira, a u Venecueli raste strah da je američko vojno pojačanje usmereno na svrgavanje dugogodišnjeg Trampovog protivnika sa vlasti.
Najveći nosač aviona za rat protiv narkotika?
ommunication Specialist 2nd Class Jackson Adkins)
(CVN-78) je najveći ratni brod na svetu i ujedno najveći nosač aviona ikada izgrađen.
Evo glavnih podataka o njegovoj veličini i karakteristikama:
Dužina: oko 333 metra
Širina palube: oko 78 metara
Puna deplasmana (težina): oko 100.000 tona
Posada: oko 4.500 ljudi (uključujući pilote i osoblje aviona)
Kapacitet: može da nosi do 90 letelica (avioni, helikopteri, dronovi)
Pogon: dva nuklearna reaktora, koji mu omogućavaju da plovi više od 20 godina bez dopune goriva
Brzina: oko 30 čvorova (55–60 km/h)
Ovaj nosač pripada novoj Ford klasi koja je naslednik čuvene Nimitz klase — ali sa modernizovanim sistemima lansiranja aviona, manjim brojem posade i znatno većom energetskom efikasnošću.
U suštini, Gerald R. Ford je plutajuća vojna baza veličine fudbalskog stadiona, simbol američke mornaričke moći i globalne projekcije sile.
Dodatne snage „će poboljšati i proširiti postojeće kapacitete za prekid trgovine narkoticima i razgradnju i demontažu transnacionalnih kriminalnih organizacija“, rekao je portparol Šon Parnel.
Maduro je u svom obraćanju optužio SAD da traže „novi večni rat“.
„Obećali su da se više nikada neće uplitati u rat, a fabrikuju rat“, rekao je državnim medijima.
Raspoređivanje nosača aviona obezbedilo bi resurse za početak izvođenja udara na ciljeve na kopnu.
Tramp je više puta pokrenuo mogućnost onoga što je nazvao „kopnenom akcijom“ u Venecueli, rekavši ranije ove nedelje da SAD „sada gledaju na kopno“ nakon što su „more stavile pod veoma dobru kontrolu“.
„Zaustavili smo ulazak svih droga morem. Uskoro ću zaustaviti ulazak svih droga kopnom. Videćete da to počinje“, rekao je novinarima u Beloj kući u subotu pre nego što je otputovao na putovanje u Aziju.
SAD su takođe pojačale svoje vazdušno prisustvo u regionu. BBC Verify je identifikovao brojne američke vojne avione širom Portorika.
Dok u stilu njegovih prethodnika Donald Tramp predstavlja jedan razlog za vojne napade na jednu zemlju, kako bi se opravdao u javnosti, realnost je malo drugačija?
Ovo što ste čuli su informacije koje dolaze direktnog iz američkog DEA-a, znači nigde se ne spominje Venecuela. Ipak ona je predstavljena od strane Donalda Trampa kao zemlja koja „truje“ Američke građane drogom. Na kraju ostajemo sa pitanjem, zašto oni ne napadnu onda Meksiko? Pa zato što Meksiko nema sledeće:
-
Prema OPEC-u i međunarodnim energetskim agencijama, Venezuela poseduje oko 300 milijardi barela dokazanih rezervi sirove nafte.
-
Time se nalazi ispred Saudijske Arabije, Kanade, Irana i Iraka, koji takođe imaju ogromne rezerve, ali nešto manje od Venecuele.
-
Najveći deo tih rezervi nalazi se u Orinoco Beltu (Faja Petrolífera del Orinoco), gde se nafta nalazi u obliku teške i ekstra-teške sirove nafte.
Problem:
Iako ima najviše nafte, Venezuela se ne ubraja među najveće izvoznike. Razlozi:
-
sankcije SAD i međunarodne zajednice,
-
nedostatak modernizacije i investicija u naftnu industriju,
-
tehničke poteškoće sa ekstrakcijom teške nafte,
-
politička i ekonomska kriza koja je oslabila proizvodne kapacitete.
Sada dolazimo do suštine zašto žele napasti Venecuelu, ne zbog droge već zbog toga što je Venecuela već povezana sa Rusijom i Kinom i zbog toga što smatraju da njena prirodna bogatstva mogu puniti ekonomiju 21. veka.
Šta Kina ima u Venecueli
Kina je glavni poverilac Venecuele: prema Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS), Venecuela je u Latinskoj Americi bila najveći dužnik kineskih banaka — Kina je od 2005. napravila veliki broj kredita za region, a Venecuela je među najvećim korisnicima.
Postoji „zajam za naftu“ model: Venecuela je uzimala kredite od Kine i u zamenu garantovala izvoz nafte.
Kina ulaže u razne projekte u Venecueli: infrastruktura, železnice, rudarenje, tehnologija.
U maju 2024., Kina i Venecuela su potpisale sporazum o recipročnoj promociji i zaštiti investicija — olakšavajući ulazak kineskih firmi u Venecuelu.
Kina je deklarisala da će „čvrsto podržati“ suverenitet Venecuele i njenu stabilnost u međunarodnom poretku.
Kina želi snabdevanje energijom, resursima i geopolitičku prisutnost u Latinskoj Americi (Pandan SAD).
Šta Rusija ima u Venecueli
Vojna-tehnička saradnja: Venecuela je od Rusije naručivala oružje, sisteme protiv-vazdušne odbrane (npr. S-300).
Energetska i naftna saradnja: Rusija i Venecuela sklapaju ugovore o zajedničkoj proizvodnji, eksploataciji nafte i gasa.
Finansijska i ekonomska pomoć: Rusija je davala kredite Venecueli, za koje je Venecuela vraćala kroz uvoz robe, energije ili kroz izlagačke aranžmane.
Zašto Venecuela i Rusija surađuju
Rusiji je korisno imati saveznika u Latinskoj Americi koji je izvan zapadnog okvira, posebno u kontekstu tenzija sa SAD-om i Zapadom.
Venecuela traži saveznike koji neće postavljati uslove kao neki zapadni kreditori i koji mogu podržati režim.
U maju 2025. godine, Vladimir Putin i Nicolás Maduro su potpisali strateško partnerstvo koje obuhvata energetsku saradnju (nafta, gas), zajednički rad u okviru organizacija (kao što je OPEC+) i zajedničku otpornost na sankcije.
Geopolitički značaj i implikacije
Oba partnerstva (sa Kinom i Rusijom) pomažu Venecueli da smanji zavisnost od SAD i Zapada, te da ojača svoju poziciju kao država koja traži „alternativne“ saveznike.
Za Kinu i Rusiju, Venecuela je važan komad u strategiji geopolitičke raspodeljenosti – pristup energiji, pristup latinsko-američkom kontinentu, simbolika protiv-zavisnosti od zapadnih institucija.
Međutim, rizici su veliki: sankcije SAD-a, korupcija, loše stanje infrastrukturno i politički haos u zemlji – sve to utiče na to da ugovori ne budu dovoljno efikasni.
TRAMP 2013 GODINE OTKRIVA PRAVI RAZLOG NAPADA NA VENECUELU
Klasičan stari izgovor „DIKTATOR“. On ovde čak nije ni davao stari izlizani izgovor kako želi dati Venecueli demokratiju, već kako želi kolapsirati Venecuelu kako bi preuzeo naftu.
TRAMP SE SPREMA ZA RAT
Trump je 15. oktobra 2025. godine javno potvrdio da je autorizovao CIA-u da sprovodi tajne operacije u Venecueli.
On je rekao da su razlozi dve stvari: „prvo, oni su ispraznili svoje zatvore i slali ljude u SAD kroz granicu“; i „drugo, droge koje dolaze iz Venecuele, naročito preko mora“.
Takođe je nagovestio da se ne radi samo o operacijama na moru, već da se razmatraju i kopnene operacije („We are looking at land now, because we’ve got the sea very well under control”).
On je odbio da jasno kaže da li je predsednik Venecuele Nicolás Maduro direktna meta ili ne, ali rekao je: „I think Venezuela is feeling heat.
Upravljanje CIA-inim operacijama u inostranstvu, naročito uključivanje „letalnih operacija“ (ubIstva, napadi) u zemlji druge suverene države, postavlja ozbiljna međunarodna pravna i politička pitanja – o povredi suvereniteta, međunarodnog prava i USA-ovih procedura.
Kongres SAD traži više informacija o tome šta je precizno ovlašćeno i da li su operacije u okviru zakona i sa nadzorom.
Sve u svemu ovde on direktno prizna da je ovlastio CIA-u da radi na rušenju vlasti, i uspostavljanju svoje vlade koju će kontrolisati (već postoji opozicioni lider koji je odjednom dobio Nobelovu nagradu).
TRININAD I TOBAGO
Vladini zvaničnici ove ostrvske države i SAD objavili su da će masivni ratni brod ostati u Trinidadu do četvrtka, što će obema zemljama omogućiti da izvrše vežbe.
Američki ratni brod pristao je u prestonicu Trinidada i Tobaga u nedelju, dok Trampova administracija pojačava vojni pritisak na susednu Venecuelu i njenog predsednika Nikolasa Madura.
Dolazak USS Grejvli, razarača sa vođenim raketama, u prestonicu karipske države dolazi pored dolaska nosača aviona USS Džerald R. Ford, koji se približava Venecueli. Maduro je kritikovao kretanje nosača kao pokušaj američke vlade da isfabrikuje „novi večni rat“ protiv njegove zemlje.
Prema rečima vladinih zvaničnika Trinidada i Tobaga i SAD, masivni ratni brod ostaće u Trinidadu do četvrtka, što će obema zemljama omogućiti da izvrše vežbe.
U saopštenju otpravnice poslova ambasade SAD Dženifer Nejdhart de Ortiz navodi se da vežbe imaju za cilj da „se pozabave zajedničkim pretnjama poput transnacionalnog kriminala i izgrade otpornost kroz obuku, humanitarne misije i bezbednosne napore“.
ODGOVOR VENECUELE
Venecuela je tvrdila da je u nedelju zarobila „plaćeničku grupu“ povezanu sa Centralnom obaveštajnom agencijom (CIA) i optužila ih da ciljaju da izazovu vojni sukob sa tom južnoameričkom zemljom.
„U toku je napad pod lažnom zastavom u vodama koje se graniče sa Trinidadom i Tobagom ili sa trinidadske ili venecuelanske teritorije kako bi se izazvala potpuna vojna konfrontacija sa našom zemljom“, rekla je potpredsednica Venecuele Delsi Rodrigez u saopštenju.
Rodrigez je tvrdio da je plaćenička grupa zarobljena „uz direktne informacije američke obaveštajne agencije, CIA“.
Venecuela je u ponedeljak suspendovala energetske sporazume sa Trinidadom i Tobagom, zbog onoga što su zvaničnici opisali kao „neprijateljske“ akcije te ostrvske države.
Tokom svoje nedeljne televizijske emisije u ponedeljak uveče, predsednik Nikolas Maduro optužio je Trinidad da se ponaša kao „nosač aviona američke imperije“ i rekao da mu nije preostalo ništa drugo nego da se povuče iz sporazuma potpisanih sa Trinidadom pre deset godina.
Ova objava je usledila nekoliko sati nakon što je potpredsednik države, koji je takođe ministar za ugljovodonike Venecuele, predložio da se sporazumi otkažu.
U nedelju je razarač USS Grejvli, opremljen vođenim raketama, stigao u Trinidad kako bi izveo zajedničke vežbe sa mornaricom Trinidada.
VAGNER STIGAO U VENECUELU?
Ruski transportni avion tipa povezanog sa vojskom zemlje i bivšom plaćeničkom grupom Vagner sleteo je u prestonicu Venecuele tokom vikenda, što signalizira povećano rusko interesovanje za ovu latinoameričku zemlju.
Transportni avion Iljušin Il-76 sa registracijom RA-78765 stigao je u Karakas u nedelju nakon dvodnevnog putovanja koje ga je vodilo iz Rusije preko Jermenije, Alžira, Maroka, Senegala i Mauritanije do Latinske Amerike, pokazuju zapisi leta. Izgleda da je avion krenuo na put sa aerodroma u širem području Moskve, a signal transpondera je prvi put primljen ubrzo nakon poletanja.
Masivni teretni avion Il-76TD kojim upravlja Avijakon Zitotrans, kompanija povezana sa ruskom Vagner grupom, sleteo je u Venecuelu sa misterioznim teretom.
Aviakon je na listi američkih sankcija od januara 2023. godine zbog letenja opremom za Vagner i druge ruske odbrambene organizacije.
Višestruko zaustavljanje je simbolično za kružne rute koje se koriste da bi se izbegao zapadni vazdušni prostor ili moguće inspekcije tereta u neprijateljskim zemljama. Takođe je moguće da su isporuke ili preuzimanja vršena usput.
Rusija ima vojno prisustvo u Alžiru, održava industrijski otisak u Senegalu, a odnosi sa Marokom su srdačni. Ruski plaćenici su takođe bili prisutni u Mauritaniji, prelazeći iz susednog Malija. Zaustavljanje u zemljama Zapadne Afrike prijateljskim prema Rusiji takođe je omogućilo avionu da se napuni gorivom pre preleta Atlantika.
Il-76 može da transportuje do 50 tona tereta ili do 200 ljudi. Poznato je da su avioni ovog tipa u prošlosti isporučivali malokalibarsko oružje, vojne zalihe, pa čak i plaćenike u ime Rusije. Veće isporuke, poput sistema protivvazdušne odbrane S-400, verovatno bi zahtevale nekoliko letova.
Vagnerova grupa, koju je ranije predvodio Jevgenij Prigožin, bila je ključno sredstvo koje je ruski predsednik Vladimir Putin koristio za proširenje globalnog geopolitičkog dometa svoje zemlje i bila je posebno aktivna u Africi, sa izveštajima o izvesnim aktivnostima u Latinskoj Americi. Nakon pobune grupe 2023. godine, ona je apsorbovana u rusku vojsku, a njene afričke operacije su pretvorene u Ruski afrički korpus.
Najnoviji ruski potezi u regionu dolaze u trenutku kada su tenzije između Venecuele, zemlje dugogodišnjeg saveznika Moskve, i Sjedinjenih Država dostigle nove visine.
VEĆ VIDJENO
Rojters je izvestio da su ruski plaćenici povezani sa Vagner grupom bili u Venecueli kako bi branili Madurovu vladu. Profesor Robert Elis sa Ratnog koledža Vojske Sjedinjenih Država opisao je 400 plaćenika Vagner grupe koje je obezbedila Rusija kao „palatsku gardu Nikolasa Madura“. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov negirao je raspoređivanje ruskih plaćenika, nazivajući to „lažnim vestima“.
Dva ruska aviona sposobna za nošenje nuklearnog oružja sletela su u Venecuelu u decembru 2018. godine, što je Rojters nazvao „pokazom podrške Madurovoj socijalističkoj vladi“.
Američki ratni brodovi koji operišu kod obale Venecuele ne čine to bez ozbiljne pretnje. To dolazi od prisustva ruske rakete vazduh-zemlja velike brzine H-31. Poznata u NATO-u kao AS-17 Kripton, oružje sa nabojnim mlazom dostupno je i u protivradijacionoj i u protivbrodskoj verziji, pri čemu je uništavač brodova najrelevantniji u ovom kontekstu.
🇻🇪🇺🇸⚡#BREAKING – Venezuelan Air Force shows off it’s Russian SU-30 armed with a Russian supersonic Kh-31 air-to-surface missiles as tensions continue to rise between the US and Venezuela. pic.twitter.com/Oap2BS2uUB
— Monitor𝕏 (@MonitorX99800) September 15, 2025
Razvoj serije raketa H-31 počeo je krajem 1970-ih u tadašnjem Sovjetskom Savezu. Prvobitni zahtev bio je brza protivzračna raketa koja bi mogla da se navede i uništi radare povezane sa tada novim i nadolazećim zapadnim sistemima protivvazdušne odbrane, kao što su raketni sistem zemlja-vazduh Patriot američke vojske i borbeni sistem Aegis američke mornarice.
KOLUMBIJA ĆE SE UKLJUČITI U RAT?
Kolumbijski predsednik Gustavo Petro uputio je oštro upozorenje Sjedinjenim Državama, pozivajući ih da se uzdrže od bilo kakve vojne intervencije ili kopnenog napada usmerenog na Venecuelu ili Kolumbiju. Govoreći na Međunarodnom forumu za bezbednost i odbranu u Bogoti, Petro je izjavio da će svaka takva akcija biti smatrana „crvenom linijom“ i tretirana kao napad na ceo latinoamerički region.
Petrova izjava bi mogla da podstakne druge regionalne lidere da zauzmu čvršći stav protiv američkog vojnog učešća. Kako tenzije rastu, diplomatski kanali će biti ključni za sprečavanje eskalacije i očuvanje regionalne stabilnosti.
