Nakon što je Indija navodno pristala da ograniči uvoz ruske nafte pod američkim pritiskom, bivši predsednik SAD Donald Tramp sada je svoj fokus usmerio na Kinu, zahtevajući da i ona prekine energetske veze sa Moskvom. Tramp je poručio da je „svet u trgovinskom ratu“ i da „nema mesta za one koji finansiraju ruski režim“.
Ipak, i Rusija i Kina odbacile su ovaj zahtev, poručivši da će njihova energetska saradnja „nastaviti punom snagom“, bez obzira na pritiske iz Vašingtona.
Trampov pritisak – „Indija je rekla da neće, sada je red na Kinu“
Tokom konferencije u Njujorku, Tramp je izjavio da je indijski premijer Narendra Modi „dao reč“ da će Indija obustaviti kupovinu ruske nafte.
„Modi mi je rekao da razume situaciju i da Indija više neće finansirati ruski rat. Sada ćemo naterati Kinu da učini isto“, rekao je Tramp, dodavši da SAD „ne mogu tolerisati“ da najveće ekonomije sveta kupuju naftu iz Rusije.
Američki mediji navode da Tramp razmatra nove tarife i carinske kazne prema zemljama koje nastave trgovinu sa Moskvom. U praksi, to znači da bi se Kina mogla suočiti sa dodatnim carinama na izvoz u SAD, dok bi Indija mogla biti pogođena uvozom američkih tehnologija i farmaceutskih proizvoda.
Kina uzvraća – „Nećemo podleći ucenama“
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova oštro je reagovalo na Trampove izjave, ocenivši da je reč o „jednostranom nasilju i ekonomskoj uceni“.
Portparol ministarstva Lin Jian izjavio je:
„Normalna trgovinska i energetska saradnja između Kine i Rusije je legitimna, zakonita i u skladu sa međunarodnim pravilima. Sjedinjene Države nemaju pravo da naređuju Kini s kim će trgovati.“
Kina je upozorila da će preduzeti „čvrste kontramere“ ako američke sankcije ili pritisci budu usmereni na njene energetske kompanije koje sarađuju s Rusijom.
Peking smatra da SAD pokušavaju da „veštački poremete globalne lance snabdevanja“ i da kroz ekonomski pritisak zapravo žele da oslabe rast kineske ekonomije.
Rusija: „Naši resursi ostaju traženi“
Moskva je reagovala sa samopouzdanjem. Potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak izjavio je da Rusija ne vidi razloge za zabrinutost:
„Naši energenti su konkurentni, traženi i sigurni. Nastavićemo saradnju sa svim partnerima, uključujući Indiju i Kinu. Pritisci sa Zapada samo jačaju našu odlučnost.“
Ruska vlada poručuje da će se orijentisati još više ka Aziji, gde potražnja za naftom i gasom i dalje raste, i gde političke odluke nisu uslovljene zapadnim sankcijama.
Moskva je, kako navodi Reuters, već započela pregovore sa kineskim i indijskim bankama o novim platnim mehanizmima u juanima i rupijama, kako bi se zaobišao dolar i smanjila izloženost američkim finansijskim institucijama.
Trampova izjava je izazvala burne reakcije i u Evropi. Dok neke zemlje EU pozdravljaju američku inicijativu, druge upozoravaju da bi dodatni pritisak na Kinu mogao izazvati novi trgovinski rat globalnih razmera.
Kina i Indija zajedno čine više od 35% svetske potrošnje nafte, što znači da bi njihovo eventualno povlačenje iz ruskog energetskog sistema imalo ogroman uticaj na globalna tržišta – i moguće dovelo do eksplozije cena energenata.
Istovremeno, Rusija i Kina jačaju svoj strateški savez – ne samo u energetici, već i u trgovini, tehnologiji i vojnim vezama. U Pekingu je najavljeno novo proširenje „Energetskog puta svile“, kroz koji bi ruska nafta i gas išli direktno ka kineskim rafinerijama.
Trampov pokušaj da izoluje Rusiju kroz ekonomske pritiske na Kinu i Indiju može imati kratkoročni politički efekat, ali dugoročno bi mogao ubrzati formiranje novog globalnog ekonomskog bloka – u kojem će Rusija, Kina i Indija sarađivati nezavisno od Zapada.
Dok Vašington govori o „zaštiti slobodnog sveta“, Moskva i Peking ističu da je reč o „novom hladnom ratu“ u kojem svaka strana pokušava da obezbedi energetski, tehnološki i politički suverenitet.
ARKTIČKA RUTA JE KRENULA – NOVI KONTRAUDAR
Kina je otvorila prvu rutu za kontejnerske brodove koja povezuje Evropu preko Arktičkog morskog prolaza.
Državni mediji su izvestili da je brod isplovio iz istočne kineske provincije Džeđang 23. septembra, prešao arktičku rutu i stigao u luku u Engleskoj u ponedeljak.
Mediji navode da je ovo 20-dnevno putovanje označilo prvi put da je jedan kontejnerski brod doplovio iz Kine u Evropu preko Arktika.
U izveštaju se napominje da arktička ruta može značajno da skrati vreme transporta, budući da tradicionalne kinesko-evropske rute traju oko 40 dana preko Sueckog kanala na Bliskom istoku ili oko 25 dana železnicom.
Navodno će brod istovariti svoj teret u lukama u Nemačkoj, Poljskoj i Holandiji.
Kina očigledno pokušava da proširi trgovinu s Evropom usred trgovinskih napetosti sa Sjedinjenim Državama razvojem ove nove transportne rute.
Peking pojačava napore da razvije arktički morski put koji naziva „Polarni put svile“. Takođe nastoji da produbi saradnju s Rusijom, koja kontroliše duge delove arktičke obale.
