Na Autokomandi u Beogradu u toku je studentska blokada, koja traje 24 sata i završava se sutra, 28. januara u 10 sati.
U 11:52 okupljeni su minutima odavali počast za 15 osoba koje su izgubile život na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Saobraćajna policija bila je prisutna i regulisala kretanje kolona studenata koje su pristizale iz različitih pravaca.
Ovoga puta su obezbeđene cisterne sa pijaćom vodom, mobilni toaleti i kante za otpatke, kao i da će dežurne ekipe Hitne pomoći biti prisutne tokom cele blokade.
Studenti se zabavljaju igrajući društvene igre i odbojku, a neki od njih i kuvaju, uprkos hladnom vremenu i u kratkim rukavima. Bajkeri i traktoristi takođe su im se pridružili.
Blokada protiče mirno, bez ikakvih incidenata.
Građani koji prolaze Autokomandom pružaju podršku studentima, a neki od njih se i zadržavaju kako bi učestvovali u blokadi zajedno sa njima.
Tokom blokade studenti igraju odbojku na Bulevaru oslobođenja, koristeći ogradu koja razdvaja dve saobraćajne trake kao improvizovanu mrežu. Osim toga, zabavljaju se i društvenim igrama.
Dekan Medicinskog fakulteta u Nišu saopštio je da na fakultetu neće biti nastave niti ispitnih rokova sve dok studentski zahtevi ne budu ispunjeni. Ova odluka doneta je na sednici dekanatskog kolegijuma i objavljena na zvaničnom sajtu fakulteta.
Ekipe Hitne pomoći raspoređene su kod improvizovanih ulaza na studentsku blokadu Autokomande, koja je počela danas. Medicinske i transportne ekipe Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć dežuraće tokom celokupnog 24-časovnog trajanja blokade. Učesnici blokade, kao i građani, mogu se obratiti lekarima za pomoć, a sanitetska vozila su potpuno opremljena za pružanje hitne medicinske intervencije.
Na Autokomandu je stigla i kolona studenata iz Studentskog grada, pridružujući se blokadi. Uz njih dolaze i poljoprivrednici sa deset traktora, koji im pružaju podršku.
Dekan Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Vladan Bogdanović, izjavio je danas za Fonet da su tvrdnje o gubitku akademske godine zbog studentskih blokada potpuno neutemeljene i predstavljaju vid pritiska kako na studente, tako i na Univerzitet u celini.
„Zato još jednom apelujemo na sve relevantne društvene faktore da se što pre ispune inicijalni zahtevi studenata, kako bismo se svi vratili redovnim aktivnostima,“ naglasio je Bogdanović.
Studentske kolone kroz grad prati saobraćajna policija, koja privremeno zaustavlja i reguliše saobraćaj.
Studenti u blokadi su na Autokomandi raširili šatore jer je najavljena 24-časovna blokada što znači da će i prenoćiti tu.
SLOVAČKA
Desetine hiljada ljudi širom Slovačke demonstriraju protiv vlade premijera Roberta Fica, prkoseći njegovim upozorenjima da će provokatori povezani sa liberalnom opozicijom iskoristiti proteste kako bi izazvali puč.
Protesti se održavaju u oko 25 slovačkih gradova i mesta, što je poslednji u nizu protesta protiv njegove populističko-nacionalističke koalicije.
Protestanti su ljuti zbog onoga što tvrde da je Fico podrivanje institucija zemlje, kulture i njenog položaja u EU i NATO, naročito zbog njegovih sve učestalijih napada na Ukrajinu i približavanja Moskvi.
Fico negira tvrdnje opozicije da želi da izvede Slovačku iz EU i NATO, ističući da članstvo njegove zemlje u obe institucije nije dovedeno u pitanje.
Lokalni dnevnik Dennik N procenio je da je oko 100.000 ljudi širom Slovačke prisustvovalo protestima, od kojih je najmanje 40.000 bilo u glavnom gradu.
Izveštava se da je oko 10.000 ljudi izašlo na ulice Banske Bystrice, grada sa 75.000 stanovnika.
U četvrtak je 15.000 ljudi protestovalo u drugom po veličini slovačkom gradu, Košicama, kako bi izbegli sukob sa posebnim događajem koji se tamo održavao tog dana.
Nema izveštaja o nasilju ili neredima, u suprotnosti sa Fičovim upozorenjima ove nedelje da bi provokatori mogli podstaći demonstrante da napadnu javne zgrade, što bi izazvalo reakciju policije i dovelo do većih protesta.
Ranije u petak, Fico je novinarima rekao da će policija uskoro početi da deportuje nekoliko stranih „instruktora“ koje je optužio da su došli u Slovačku kako bi pomogli opoziciji da sruši njegovu vladu.
NEMAČKA
Hiljade ljudi širom većih nemačkih gradova protestovale su u subotu zbog porasta krajnje desničarske i anti-imigrantske partije Alternative za Nemačku (AfD) uoči opštih izbora 23. februara.
Na jednom od protesta kod Brandenburške kapije u Berlinu, nemačkoj prestonici, učesnici su palili telefone, trubili u zviždaljke i pevali anti-fašističke pesme.
Neki aktivisti, uključujući grupu koja se naziva Fridays for Future, nazvali su berlinski skup „morem svetla protiv desnog zaokreta.“
U Kelnu, protestanti su nosili transparente koji su osuđivali AfD. Prema lokalnim izveštajima, više od 15.000 ljudi okupilo se na ulicama grada kako bi protestovali protiv porasta desničarskog ekstremizma.
Jedan od protestanata, Tomas Šnimen, rekao je da mu je najvažnije da „ostanemo ujedinjeni protiv krajnje desnice.“ „Posebno nakon juče i onoga što smo čuli od Fridriha Merca, moramo stati zajedno da se borimo protiv krajnje desnice,“ rekao je Šnimen.
„Vidimo partiju (AfD) koja do sada dobija 20% glasova i možda će ih dobiti više, a ova partija otvoreno pokazuje rasistički, diskriminatorski i netolerantan stav, i mislim da je važno poslati signal za tolerantnu i aktivnu demokratiju,“ rekla je druga protestantkinja, Brita Štraševski, 36, učiteljica iz Kelna.
Vođeni Fridrihom Mercem, opozicioni blok nemačkih centrističkih desničarskih partija, Unije, trenutno vodi u predizbornim anketama, dok je krajnje desničarska AfD na drugom mestu.
STRANKA ILONA MASKA
Američki tehnološki milijarder Elon Musk iznenadio je prisutne obraćanjem na početku kampanje partije Alternative za Nemačku (AfD), dok su hiljade ljudi širom zemlje protestovale zbog porasta ove krajnje desničarske partije.
Musk, koji je govorio publici putem video linka, dočekan je velikim aplauzom od strane oko 4.500 pristalica AfD koji su se okupili u sali u istočnonemačkom gradu Hali u subotu.
Dok je razgovarao sa liderkom partije, Alice Weidel, kandidatkinjom AfD za kancelarku, Musk je ponovio svoje uverenje da je AfD „najbolja nada“ Nemačke na predstojećim opštim izborima 23. februara.
AfD je doživela porast podrške, nedavno postavši prva krajnje desničarska partija koja je pobedila na državnim izborima u Nemačkoj od nacističke ere, a takođe dobro stoji u anketama za predstojeće izbore. Istovremeno, partija je kritikovana zbog svog oštrog stava protiv imigracije. Sve glavne političke partije u Nemačkoj izjavile su da neće sarađivati s AfD.
Musk, blizak saveznik američkog predsednika Donalda Trampa, naglasio je značaj „da ljudi budu ponosni na Nemačku i biti Nemac,“ sentiment koji je naišao na oduševljene aplauze na AfD skupu.
Milijarder je takođe dotakao pitanje imigracije — ključno pitanje na izborima — pozivajući Weidel i njene pristalice da ne izgube nacionalni ponos zbog „neke vrste multikulturalizma koji sve razvodnjava.“
GRČKA
Desetine hiljada Grka izašle su na ulice u 110 gradova, uključujući 13 lokacija u inostranstvu, kako bi zahtevali pravdu za 57 žrtava najpogubnije železničke nesreće u zemlji 2023. godine.
Najveći marševi u nedelju održani su u dva najveća grada u Grčkoj, Atini i Solunu. U Londonu je oko 500 ljudi protestovalo ispred Grčke ambasade u četvrti Holland Park. Dodatni protesti održani su u Amsterdamu, Holandija; Briselu, Belgija; Berlinu i Kelnu, Nemačka; Helsinkiju, Finska; Londonu, Velika Britanija; Nikoziji, Kipar; Rejkjaviku, Island; i Valeti, Malta.
Protestanti, koje su predvodili rođaci žrtava, nosili su transparente i plakate na kojima je pisalo „Nemam kiseonik“, fraza koju je izgovorio jedan od preživelih, koji je još bio živ, a koji je pozvao evropski broj hitne pomoći 112 kako bi prijavio nesreću u noći 28. februara 2023. godine, kada je putnički voz koji je išao na sever sudario sa teretnim vozom koji je greškom postavljen na isti kolosek u blizini Tempe, u centralnoj Grčkoj.
Mnogi veruju da je bar 30 od 57 žrtava preživelo prvi udarac, ali su potom poginuli u požaru koji nije nastao zbog sudara velikom brzinom, već navodno zbog opasnih hemikalija koje je prevozio teretni voz. Neki su optužili vladu da pokušava da sakrije da su hemikalije bile na brodu.
Vlada poriče ove optužbe.
CRNA GORA
Neformalna grupa studenata „Kamo śutra?“, uz podršku više hiljada građana, održala je 25. januara protest ispred Ministarstva unutrašnjih poslova, koji je nastavljen ispred zgrade Skupštine Crne Gore u centru Podgorice.
Od premijera Milojka Spajića traže da se odredi prema njihovom zahtjevu za smjenu ministra unutrašnjih poslova Danila Šaranovića i potpredsjednika Vlade za bezbjednost Alekse Bečića, zbog, kako navode, propusta u postupanju policije tokom masovnog ubistva 13 osoba na Cetinju 1. januara ove godine. „Ako zahtjevi ne budu ispunjeni, spremni smo na građansku neposlušnost koju će predvoditi studenti,“ poručila je učesnica protesta Itana Dragojević.
Protest je održan pod sloganom „Ustani, vrijeme je da odgovornost sjedne,“ a sa transparenata su poručili „Tuga, revolt, bijes, nema nazad“, „Normalan život?“, „Crna i napaćena Gora“, „Ostavka je minimum odgovornosti“, „Resor ne rezort“….
Protest je počeo sa 13 minuta ćutanja za 13 žrtava, a potom je nastavljen protestnom šetnjom do zgrade parlamenta.
HRVATSKA I SRBIJA BOJKOT
U Hrvatskoj je zbog visokih cena životnih namirnica organizovan celodnevni bojkot prodavnica, koji je, prema podacima Poreske uprave, bio veoma uspešan. Poreska uprava je saopštila da je u svim prodavnicama u Hrvatskoj izdato 44 odsto manje fiskalnih računa negO u prošli petak, dok je ukupan iznos računa bio manji za čak 53 odsto, objavio je Jutarnji list.
U Hrvatskoj je tokom bojkota potrošeno ukupno 28,6 miliona evra, dok je sedam dana ranije, u petak 17. januara, potrošeno 60 miliona. Tokom dana bojkota, pojedinačnih računa bilo je 2,08 miliona, takođe značajno manje nego u petak 17. januara kad je taj broj iznosio 3,7 miliona.
Pad prometa povećavao se kako se dan bližio kraju, a očigledan je bio i u kategoriji svih delatnosti u kojima je iznosio 36 posto, a pad broja računa 29 posto, navodi Jutarnji.
Stručnjak za ponašanje potrošača i profesor Ekonomskog fakulteta u Splitu Dario Miočević kaže kako bojkot pokazuje da su potrošači, ako su ekonomski pritisci toliko akutni da dotaknu svakodnevni život, spremni na mobilizaciju.
BOSNA
Društvenim mrežama u Bosni i Hercegovini se nakon uspele građanske akcije u Hrvatskoj šire pozivi na bojkot trgovina, benzinskih pumpi, kafića i restorana u petak, kao izraz nezadovoljstva zbog visokih cena i niskog životnog standarda.
Inicijatori akcije pozivaju građane da taj dan ne kupuju ništa i da unapred osiguraju potrebne namirnice, kuvaju kod kuće i izbegavaju potrošnju u ugostiteljskim objektima.
„Ovo je način da pokažemo nezadovoljstvo zbog rasta cena hrane i energije, dok su plate građana ostale niske. Jedan dan bojkota može poslati snažnu poruku“, navodi se u jednoj od poruka koja se deli na društvenim mrežama, prenosi Mina.
Građani na internet forumima upozoravaju da su cene hrane u BiH više nego u nekim razvijenim zemljama poput Nemačke, dok su troškovi stanovanja i dalje nepodnošljivi.
PROTEST
Mnogi studenti, srednjoškolci i penzioneri ne mogu sebi da priušte karte po novim cenama, što dovodi u pitanje njihov dolazak u školu, na fakultet, domove zdravlja itd.
GIPS je obavestio Gradsku upravu o nameri da obustavi rad od 31. januara, ali je gradonačelnik rekao da su ih uspeli ubediti da nastave s radom do 31. marta.
Ajdin Ćomić, student Ekonomskog fakulteta u Tuzli i jedan od organizatora protesta, kazao je da ne gubi nadu i da stižu ohrabrujuće poruke od vlasti.
GRUZIJA (NISU AKTIVNI TOLIKO)
Dan za danom, noć za noć, protestanti sa gruzijskim i EU zastavama okupljaju se na ulicama glavnog grada, Tbilisija, i širom zemlje. Više od nedelju dana, ledene temperature i nasilni policijski udari nisu odvratili hiljade od protesta protiv sporne izbore i vladine odluke da obustavi pregovore o pristupanju EU.
Protestanti imaju dva glavna zahteva: nove izbore nakon spornog parlamentarnog glasanja 26. oktobra i povratak evropskom putu koji je zapisan u ustavu njihove zemlje. Vladajuća stranka, Gruzijski san, optužuje opoziciju da „inscenira Maidan revoluciju“ — što je aluzija na ukrajinsku pobunu iz 2014. protiv pro-ruskog predsednika Viktora Janukoviča — uz pomoć „stranih patrona.“
Najava moskovski orijentisane vlade krajem novembra da planira da suspenduje pregovore o pristupanju EU do 2028. godine i odbije dalje finansiranje od strane EU izazvala je javni gnev. Većina demonstranata veruje da Rusija — sused Gruzije na severu — vuče konce iz senke.
„Mi se već dugo trudimo da postanemo deo EU od naše nezavisnosti,“ rekao je Giorgi, univerzitetski profesor, za DW dok je protestovao ispred parlamenta u Tbilisiju u petak. „Neće priznati da su ruske marionete, kao Belorusija. Ali mi vidimo da zaustavljaju našu evropsku budućnost. To nije samo suspenzija; to je prekid.“
ČEŠKA (ISPRED BELORUSKE AMBASADE)
Nekoliko desetina ljudi okupilo se u nedelju ispred beloruske ambasade u pržskoj četvrti Troja kako bi protestovali protiv represivnog režima predsednika Aleksandra Lukašenka. Demonstraciju je organizovao Beloruski studentski savez u Češkoj. „Želimo da pokažemo da Belorusija pripada Evropi, da se ne plašimo Lukašenka i da ćemo nastaviti da se borimo,“ rekao je organizator protesta Aliaksandr Paršanko za Češki radio. Belorusi u egzilu nisu u mogućnosti da glasaju jer je beloruska vlada zabranila glasanje iz inostranstva nakon protesta 2020. godine.
