Trinaestogodišnji građanski rat u Siriji ponovo je dospeo u centar pažnje iznenadnom ofanzivom „pobunjenika“ na Alepo, jedan od najvećih sirijskih gradova i drevno poslovno središte. Ova akcija je jedna od najjačih „pobunjeničkih“ ofanziva u poslednjih nekoliko godina u ratu čiji su destabilizujući efekti odjeknuli daleko van granica zemlje.
Ovo je prvi napad opozicije na Alepo od 2016. godine, kada je vazdušna kampanja ruskih aviona pomogla sirijskom predsedniku Bašaru al-Asadu da povrati severozapadni grad. Intervencija Rusije, Irana, iranskih saveznika iz Hezbolaha i drugih grupa omogućila je Asadu da ostane na vlasti, upravljajući 70% teritorije Sirije koja je pod njegovom kontrolom.
Ova mapa je iz vremena 1:42, 30/11/2024, stoga kada bude lajv, uporedićemo promene, u mapi možemo da vidimo da i SAD u isto vreme raketiraju negde baze u Siriji u kojima se nalaze navodne Iranske snage, što nam sada može dodati novu sumnju na iznenadni nastavak ovog konflikta.
KO ZVANIČNO NAPADA?
Teroristička grupa Hajat Tahrir al-Šam (HTS) i savezničke milicije napale su teritoriju pod kontrolom vlade na severu Sirije u sredu, čime je prekinuto krhko primirje koje su 2020. godine posredovale Rusija i Turska. SAD i UN odavno su označile ovu opozicionu snagu, koja predvodi napad na Alepo — Hajat Tahrir al-Šam, poznatu po inicijalima HTS — kao terorističku organizaciju.
Abu Mohamed al-Golani pojavio se 2011. godine kao vođa sirijskog ogranka Al Kaide, u prvim mesecima sirijskog rata. Njegova intervencija bila je neželjena za mnoge pripadnike sirijske opozicije, koji su se nadali da će borba protiv Asadove vlasti ostati neukaljana nasilnim ekstremizmom.
Golani i njegova grupa su u ranim fazama preuzeli odgovornost za smrtonosne bombaške napade, obećali napade na zapadne snage, konfiskovali imovinu verskih manjina i uveli versku policiju koja je ženama nametala skromno oblačenje.
Napad je bio toliko iznenađujuć i snažan da su čuveni „pobunjenici“ kako CNN voli da ih naziva još od haosa u Libiji, do subote zauzeli Alepo, i vladine snage su nastavile sa povlačenjem, kao i Ruske snage u odredjenim bazama.
Plan je makar sudeći po rečima Sirijske vojske koja je priznala da su izgubili veliki broj vojnika, da se konsoliduju, naprave linije odbrane, i da se spreme za kontranapad uz pomoć ruskih vazdušnih napada, koji sada uveliko traju već danima.
Sudeći po snimcima čuvenih pobunjenika, poprilično su naoružani oklopnim vozilima, a priča se kako su i preuzeli veliki broj naoružanja vladinih snaga koje su se povukle.
HRONOLOGIJA DOGADJAJA
U poslednjim danima, sever Sirije svedočio je intenzivnim sukobima, koji predstavljaju najnasilnije okršaje od marta 2020. godine, kada je uz posredovanje Rusije i Turske postignut prekid vatre. Ujutro 27. novembra, antivladine grupe pokrenule su ofanzivu u provincijama Alepo i Idlib. Prema izveštajima, operaciju predvode islamističke frakcije, uključujući Hajat Tahrir al-Šam (HTS), grupu zabranjenu u Rusiji, kao i oružane opozicione snage poput Slobodne sirijske armije, koju podržavaju SAD i Turska.
Do jutra 28. novembra, opozicione snage su proglasile zauzimanje oko desetak naselja, uključujući strateški značajne oblasti poput Urm al-Sugre, Anjare i Al-Hute, koje se nalaze zapadno od Alepa. Takođe su tvrdili da su preuzeli bazu 46. brigade, najveću vojnu bazu sirijske vojske. Pobunjenički izvori izvestili su o zapleni pet tenkova, borbenog vozila pešadije i zaliha raketa. Istog dana, pobunjenici su izveli precizan napad na helikopter na vazdušnoj bazi An-Najrab. Izveštaji Anadolu agencije i CNN-a ukazuju na to da su ključne pozicije, uključujući Kafr Basmu, Urum al-Kubru i nekoliko strateških uzvišenja, pale pod kontrolu pobunjenika.
Dana 28. novembra, grupa Al-Fateh al-Mubin objavila je da je zauzela Kan al-Asal, udaljen samo 7 kilometara od Alepa, zajedno sa deset tenkova. Pobunjenici tvrde da se među snagama predsednika Bašara al-Asada šire panika i pad morala. Istovremeno, ofanziva je napredovala i južno i istočno od Idliba, pobunjeničkog uporišta od 2015. godine. Pobunjenici su izvestili da su zauzeli Dadih i Kafr Batih, u blizini vitalnog autoputa M5.
Tokom tri dana, militanti su navodno zauzeli najmanje 70 naselja, pokrivajući oko 400 kvadratnih kilometara u obe provincije. Do večeri 29. novembra, neki učesnici operacije čak su izjavili da su zauzeli Alepo, drugi najveći grad u Siriji. Izjavili su da im je cilj „osloboditi grad od okrutnosti i korupcije kriminalnog režima“, s namerom da narodu vrate dostojanstvo i pravdu.
Ranije u petak, snage sirijske vlade saopštile su da su ponovo preuzele pozicije u nekoliko gradova u provincijama Alepo i Idlib, nakon ofanzive koju su u sredu pokrenuli HTS i saveznici.
KO DOBIJA OVDE?
Ukrajinski mediji pišu sledeće: Iznenadna ofanziva služi strateškim interesima i Turske i Izraela. Povratak kontrole nad Alepom, koji je „opozicija“ izgubila 2017. godine nakon intenzivnih borbi, značajno bi oslabila režim Bašara al-Asada, koji uživa snažnu podršku Rusije i Irana.
Podrška Rusije Asadu ključna je za očuvanje njenog uticaja u regionu, dok Iran Siriju smatra ključnim resursom u suprotstavljanju interesima SAD-a i njihovih saveznika.
Dugoročni ciljevi opozicione ofanzive ostaju nejasni, kao i njihova sposobnost da održe dugotrajnu kampanju. Turska, iako nije direktno uključena u borbe, očekuje se da pruži logističku podršku pobunjenicima i dodatno oslabi Asadove vojne kapacitete, koji u velikoj meri zavise od ruske vojne pomoći.
Snage Bašara al-Asada značajno su oslabljene, posebno nakon gubitka velikog broja boraca Hezbolaha u sukobima s Izraelom u Libanu. Trenutno, njegov režim se u velikoj meri oslanja na strane proiranske plaćenike i ruski vojni kontingent stacioniran u Siriji.
PROKSI RAT I DALJNI POKUŠAJ SLABLJENJA RUSIJE PREKO NOVOG RATA?
Snage sirijske vlade odgovorile su teškim vazdušnim udarima, artiljerijskom paljbom i kopnenim operacijama.
Ovi događaji dešavaju se dok Turska nastavlja da balansira između podrške određenim pobunjeničkim grupama i pokušaja normalizacije odnosa sa sirijskim predsednikom Bašarom al-Asadom. Analitičari navode da Ankara ovu ofanzivu može posmatrati kao sredstvo za vršenje pritiska na Asadov režim i ograničavanje potencijala za nove izbegličke tokove ka Turskoj, koja već ugošćava najveću populaciju raseljenih Sirijaca na svetu.
Posmatrači takođe ističu da bi uključenost snaga koje podržava Turska u operacije pod vođstvom HTS-a mogla dodatno opteretiti krhke dogovore Turske i Rusije, ključnog saveznika Asadove vlade. Istovremeno, pojačani izraelski vazdušni napadi na iranske snage u Siriji i smanjena fokusiranost Moskve na Siriju zbog rata u Ukrajini stvorili su nove dinamike u regionu, koje pobunjeničke grupe nastoje da iskoriste.
SUMIRANJE
Oko 30% teritorije Sirije koja nije pod kontrolom Asada drže različite opozicione snage i strane trupe. SAD ima oko 900 vojnika na severoistoku Sirije, daleko od Alepa, kako bi sprečila ponovno jačanje Islamske države (ili pak zbog nafte). I SAD i Izrael povremeno izvode napade u Siriji protiv vladinih snaga i milicija povezanih s Iranom. Turska takođe ima vojne snage u Siriji i utiče na širu koaliciju opozicionih snaga koje sada napadaju Alepo.
Nakon godina bez značajnijih promena u teritorijalnom rasporedu među zaraćenim stranama, ovi sukobi „imaju potencijal da budu veoma, veoma značajni i možda prekretnica,“ ukoliko vladine snage Sirije ne budu u stanju da zadrže svoje pozicije, rekao je Čarls Lister, dugogodišnji analitičar za Siriju iz američkog Instituta za Bliski istok. On je upozorio da postoji rizik da borci Islamske države ovu situaciju vide kao priliku za povratak.
Robert Ford je naglasio da bi borbe u Alepu mogle dodatno destabilizovati region ukoliko bi dovele do direktnih i intenzivnih sukoba između Rusije i Turske, koje imaju različite interese koje žele zaštititi u Siriji.
RUSKI UDARI
„Pružajući podršku Sirijskoj arapskoj armiji, Vazdušno-kosmičke snage Rusije izvode raketne i bombne udare na opremu i ljudstvo ilegalnih oružanih grupa, komandne centre, skladišta i artiljerijske položaje terorista. U poslednja 24 sata eliminisano je najmanje 200 militanata,“ izjavio je pukovnik Oleg Ignasjuk, zamenik načelnika Ruskog centra za pomirenje u Siriji, tokom brifinga za novinare u petak. Dodao je da su ruske i sirijske snage dan ranije likvidirale još 400 militanata.
Rusija je obećala da će poslati dodatnu vojnu pomoć Siriji u narednih 72 sata, dok se režim Bašara al-Asada bori da odgovori na brzu ofanzivu pobunjeničkih snaga.
Ovo obećanje dolazi usred brzo promenljivog bojišta, pri čemu su pobunjenici ostvarili značajne dobitke u poslednjim danima, prema navodima dva vojna izvora na koja se poziva Rojters.
Nova ofanziva sirijskih pobunjenika, koja je počela ranije ove nedelje, brzo je prodrla kroz gradove pod kontrolom vlade, napredujući ka Alepu. Ovo predstavlja najznačajniji napredak pobunjenika prema gradu od kada su ga pre skoro deceniju vladine snage, uz podršku Rusije i Irana, ponovo zauzele. Trenutni uspesi ukazuju na iznenadan preokret za Asadov režim i ističu otpornost pobunjeničkih frakcija, koje su se ponovo organizovale usred promenljivog regionalnog pejzaža.
Slučajnost da je prošlog meseca Evropska Unija diskutovala o mogućem vraćanju Sirijskih migranata u Siriju
Evropski lideri vode debate o tome kako povećati povratak sirijskih izbeglica. Međutim, mediji su ih kritikovali govoreći sledeće: „umesto da se fokusiraju na deportacije, Evropska unija bi trebalo da se posveti rešavanju bezbednosnih problema i poboljšanju ekonomskih uslova unutar Sirije kako bi podstakla dobrovoljne povratke.“
Lideri EU danas će diskutovati o povećanju povratka izbeglica u Siriju usred pojačanih zabrinutosti zbog migracija. Ovo dolazi nakon zahteva osam zemalja članica za pregled politike Evropske unije prema Siriji, koja odbacuje saradnju sa predsednikom Bašarom al-Asadom i tvrdi da je Sirija nesigurna za povratak. Čak i Nemačka, koja je dugo bila na čelu čvrstog stava EU prema Siriji, sada razmatra mogućnost slanja izbeglica nazad.
Slučajnost da se ovo sve sada dogadja?
Da li se ovo dogadja upravo zbog toga što prvi put ikada Zelenski govori o okončanju rata u Ukrajini?
