Netanyahu je rekao Bajdenu da Izrael neće napasti iranske nuklearne ili naftne lokacije – izveštaj. Američki predsednik navodno je bio smiren obećanjem da će se napadi ograničiti samo na vojne ciljeve, jer se plaši da bi širi napad mogao uticati na izbore u novembru; kancelarija premijera navodi da su izraelski interesi na prvom mestu.
Premijer Benjamin Netanjahu je rekao američkom predsedniku Džou Bajdenu da izraelska odmazda protiv Irana zbog njegovog napada balističkim raketama neće uključivati napade na nemilitarne lokacije, prema izveštaju u ponedeljak koji sugeriše da je izraelski premijer smanjio planiranu akciju kako bi izbegao ometanje američkih izbora.
Izveštaj „Vašington posta“, pozivajući se na dvoje zvaničnika upoznatih sa situacijom, od kojih je jedan identifikovan kao američki zvaničnik, ukazuje na to da je Netanjahuova ublažena pozicija ključni faktor u odluci SAD da pošalje napredni sistem protivbalističke raketne odbrane u Izrael.
Bliski Istok je već nedeljama u visokom stepenu pripravnosti dok čeka izraelsku obećanu odmazdu nakon što je Iran 1. oktobra ispalio oko 200 balističkih raketa na ovu zemlju kao odgovor na ubistvo vođe Hezbolaha Hasana Nasralaha.
Islamist #Iran accounts circulating a video by an Arab Israeli in the Negev showing Iranian missiles targeting what they say is Nevatim airbase that houses #Israel‘s F35 fighter jets. Videographer says „Nevatim airbase id gone.“
Iranian accounts now claim that „dozens of F35s… pic.twitter.com/7Bs29rlrsW— Hussain Abdul-Hussain (@hahussain) October 1, 2024
SAD su pokušale da ublaže planove Jerusalima za odmazdu za napad — koji je naterao većinu stanovništva da potrči u skloništa i sigurne sobe, a ubio je i Palestinca na Zapadnoj obali — plašeći se da bi eskalacija uzvraćanja mogla pokrenuti širi rat u kojem bi učestvovali i drugi u regionu. Napad je izazvao štetu u Izraelu, uključujući izraelske vazdušne baze, iako vojska tvrdi da nijedna letelica ili kritična infrastruktura nisu pogođene, te da je izraelska vazduhoplovna sila radila punim kapacitetom.
U pozivu 8. oktobra, kako izveštava Post, Netanjahu je rekao Bajdenu da Izrael planira da ograniči svoj napad na vojne ciljeve.
Izrael je ranije razmatrao napade na iransku naftnu infrastrukturu ili nuklearne lokacije, što je SAD protivilo zbog mogućnosti eskalacije sukoba, uključujući iranske odmazde usmerene na civilnu infrastrukturu u Izraelu ili drugim regionalnim državama koje su bliske Zapadu. Prema jednom zvaničniku citiranom u izveštaju, izraelska odmazda bi bila osmišljena da izbegne „političko ometanje američkih izbora“.
Napad na naftnu infrastrukturu mogao bi dovesti do viših cena energije, dok bi udar na nuklearnu fabriku mogao proširiti sukob i uključiti američku intervenciju. Američki birači koji nisu zadovoljni nijednim od ovih ishoda mogli bi izraziti svoje nezadovoljstvo na biralištima, što bi moglo naškoditi demokratskoj potpredsednici Kamali Haris i pomoći republikancu Donaldu Trampu. Gulf države su takođe lobirale u Vašingtonu da se spreči Izrael u napadima na iranske naftne lokacije jer su zabrinute da bi njihove vlastite naftne instalacije mogle postati meta iranskih posrednika ako dođe do eskalacije sukoba.
Odgovarajući na izveštaj u poruci kasno noću, kancelarija premijera je naglasila da će bezbednosne potrebe Izraela biti prioritet.
„Slušamo stavove američke vlade, ali ćemo doneti konačne odluke na osnovu potreba nacionalne bezbednosti Izraela,“ rekla je kancelarija premijera u saopštenju.
Zvaničnici koje citira Post rekli su da je Netanjahuova „umerenija“ pozicija umirila američke strahove i podstakla Bajdena da pristane na slanje sistema protivraketne odbrane Terminal High Altitude Area Defense (THAAD) u Izrael, kako bi ga zaštitili od bilo kakvih iranskih odmazdi usled izraelske akcije.
Pentagon je u nedelju potvrdio da šalje THAAD bateriju u Izrael, zajedno sa oko 100 vojnika koji će upravljati sistemom. Izvor blizak Netanjahuu, citiran od strane novina, rekao je da premijer koordinira sa SAD, ali da neće čekati odobrenje Bele kuće pre nego što pokrene svoj napad.
Netanjahu je planirao da sazove bezbednosni sastanak u ponedeljak uveče u vojnim centrima Kirya u Tel Avivu, rekla je kancelarija jednog od ministara koji učestvuju.
Sastanak je bio najnoviji koji je navodno sazvan da bi se razgovaralo o nadolazećoj odmazdi Izraela, iako su izveštaji sugerisali da ministri nisu bili zamoljeni da odobre planove u prethodnim diskusijama.
Nije bilo zvanične izjave o sastanku.
Prethodni izveštaji su sugerisali da je poziv između Netanjahua i Bajdena, prvi nakon otprilike dva meseca, pomogao da se Vašington i Jerusalim približe po pitanju Irana nakon što su se zemlje činile da su prestale da koordiniraju izraelske udare protiv Hezbolaha usled pogoršanih odnosa između lidera.
