Izraelski zvaničnici kažu da neće pokrenuti napad na Iran, ali javnost se sprema za mogućnost novog rata.
Sada, dok Sjedinjene Države okupljaju ogromnu količinu ratne mašinerije na Bliskom istoku, a američki zvaničnici kažu da je Trampova administracija spremna da preduzme produženi vojni napad na Iran, Izraelci se ponovo spremaju za rat. Takav napad rizikuje iransku odmazdu ne samo protiv američkih vojnih meta već i protiv Izraela.
Slična anksioznost sada obuzima mnoge Irance i druge širom regiona koji bi mogli biti zahvaćeni produženim sukobom.
Trampova administracija je bliža velikom ratu na Bliskom istoku nego što većina ljudi shvata. Mogao bi početi vrlo brzo.
Zašto je to važno: Američka vojna operacija u Iranu bi verovatno bila masovna, višenedeljna kampanja koja bi više ličila na pravi rat nego na prošlomesečnu preciznu operaciju u Venecueli, kažu izvori.
Izvori su napomenuli da bi to verovatno bila zajednička američko-izraelska kampanja koja je mnogo šireg obima – i egzistencijalnija za režim – od dvanaestodnevnog rata koji je predvodio Izrael prošlog juna, kome su se SAD na kraju pridružile kako bi uništile iranska podzemna nuklearna postrojenja. Takav rat bi imao dramatičan uticaj na ceo region i velike implikacije za preostale tri godine Trampovog predsedništva.
Sa pažnjom Kongresa i javnosti koja je inače zauzeta, malo je javne debate o tome šta bi mogla biti najznačajnija američka vojna intervencija na Bliskom istoku u najmanje jednoj deceniji.
Detaljnije: Tramp je bio blizu udara na Iran početkom januara zbog ubistva hiljada demonstranata od strane režima.
Ali kada je prošla prilika, administracija je prešla na dvostruki pristup: nuklearne pregovore uparene sa masovnim vojnim gomilanjem.
Odlaganjem i upotrebom toliko sile, Tramp je povećao očekivanja o tome kako će operacija izgledati ako se ne postigne dogovor.
A trenutno, dogovor ne deluje verovatno.
Najvažnije vesti: Trampovi savetnici Džared Kušner i Stiv Vitkof sastali su se sa iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Aragčijem u utorak u Ženevi na tri sata.
Iako su obe strane rekle da su pregovori „postigli napredak“, praznine su velike i američki zvaničnici nisu optimistični u pogledu njihovog zatvaranja.
Potpredsednik Vens je rekao za Foks njuz da su pregovori „prošli dobro“ u nekim aspektima, ali „u drugim aspektima bilo je veoma jasno da je predsednik postavio neke crvene linije koje Iranci još uvek nisu spremni da zapravo priznaju i da rade na njima“.
Vens je jasno stavio do znanja da, iako Tramp želi dogovor, može da utvrdi da je diplomatija „dostigla svoj prirodni kraj“.
Trenutno stanje: Trampova armada je narasla i sada obuhvata dva nosača aviona, desetak ratnih brodova, stotine borbenih aviona i više sistema protivvazdušne odbrane. Deo te vatrene moći je još uvek na putu.
Više od 150 američkih vojnih teretnih letova prevezlo je sisteme naoružanja i municiju na Bliski istok.
Samo u poslednja 24 sata, još 50 borbenih aviona – F-35, F-22 i F-16 – uputilo se u region.
Između redova: Sukob sa Iranom traje toliko dugo da su mnogi Amerikanci verovatno onemeli od njega. Rat bi mogao doći ranije i biti mnogo veći nego što većina prepoznaje, kažu izvori.
Trampovo vojno i retoričko gomilanje napora otežava mu da popusti bez većih ustupaka Irana u vezi sa njegovim nuklearnim programom. To nije u Trampovoj prirodi, a njegovi savetnici ne smatraju raspoređivanje sve te opreme blefom.
Sa Trampom se sve može desiti. Ali svi znaci ukazuju na to da će povući okidač ako pregovori propadnu.
Vremenski okvir: Izraelska vlada — koja se zalaže za maksimalistički scenario usmeren na promenu vlade, kao i na iranske nuklearne i raketne programe — sprema se za scenario rata u roku od nekoliko dana, prema rečima dva izraelska zvaničnika.
Neki američki izvori kažu za Aksios da bi SAD moglo biti potrebno više vremena. Senator Lindzi Grejam (republikanac iz Južne Karoline) rekao je da bi napadi mogli biti udaljeni nedeljama. Ali drugi kažu da bi vremenski okvir mogao biti kraći.
„Šefu je dosta toga. Neki ljudi oko njega upozoravaju ga da ne ratuje sa Iranom, ali mislim da postoji 90% šanse da vidimo kinetičku akciju u narednih nekoliko nedelja“, rekao je jedan Trampov savetnik.
Zanimljivost: Američki zvaničnici su nakon razgovora u utorak rekli da Iran treba da se vrati sa detaljnim predlogom za dve nedelje.
Prošlog 19. juna, Bela kuća je postavila Trampu dvonedeljni rok da odluči između daljih razgovora ili udara. Tri dana kasnije, pokrenuo je operaciju „Ponoćni čekić“.
IRAN NIJE NI PROČITAO TRAMPOVE ZAHTEVE
Iranski ministar spoljnih poslova Abbas Arakči odbio je da otvori kovertu koju su američke vlasti poslale posredstvom Omana.
Poruka u koverti, o kojoj izveštavaju neki mediji, sadržavala je predloge u vezi sa američkim zahtevima, među kojima su spominjani program raketa i pregovori oko nuklearnog programa.
Iran je tu kovertu vratio pošiljaocu neotvorenu, što je shvaćeno kao jasan diplomatski signal odbijanja toka pregovora
IRAN SE SPREMA ZA RAT
Došlo je do ključnih promena u upravljanju i odbrambenoj strukturi Irana nakon mogućeg rata sa Sjedinjenim Državama, navodi se u članku Njujork tajmsa.
Kako je mogućnost vojnog sukoba sa SAD rasla, iranski lider Ali Hamnei je delegirao misiju osiguravanja opstanka političke strukture i upravljanja ratnim uslovima Aliju Laridžaniju, sekretaru Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost.
Drugi deo izveštaja posvećen je iranskim pripremama na terenu. Njujork tajms je tvrdio: „Na osnovu pretpostavke da su američki vojni udari neizbežni, Iran je rasporedio svoje lansirne sisteme balističkih raketa na zapadnim granicama (blizu Izraela) i južnim obalama Persijskog zaliva (u dometu američkih baza), a sve oružane snage su u najvišem stepenu pripravnosti.“
KINA SE MEŠA
Izveštaji s kraja januara 2026. godine ukazuju da je približno 16 kineskih vojnih teretnih aviona sletelo u Iran tokom perioda od 56 sati, što je podstaklo spekulacije o povećanoj vojnoj saradnji usred rastućih tenzija na Bliskom istoku. Ovi avioni, često nazivani „letovima duhovima“, navodno su uključivali transportne avione Y-20, koji su verovatno dostavljali napredne odbrambene sisteme kako bi ojačali Iran.
Analitičari veruju da bi ovi letovi mogli da isporučuju vojnu opremu poput sistema protivvazdušne odbrane i opreme za elektronsko ratovanje kako bi se pomoglo Iranu, kao što je primećeno u izveštajima o strateškoj, vojnoj i obaveštajnoj saradnji.
Kineska vojska i jedna tehnološka firma objavile su satelitske snimke visoke rezolucije koji prikazuju gomilanje američke vojske oko Irana, usred izveštaja da bi Vašington mogao da napadne Teheran već ovog vikenda.
Slike koje je u četvrtak na društvenim mrežama objavila kineska kompanija za komercijalnu satelitsku analizu MizarVision prikazuju najnovija američka raspoređivanja u bazama u Kataru, Jordanu i Saudijskoj Arabiji.
Slike iz Jordana prikazuju 18 stelt lovaca F-35 Lightning II i šest aviona za elektronsko ratovanje EA-18G Growler na pisti vazduhoplovne baze Muvafak Salti.
RUSIJA TAJNO POMAŽE
Iran je pristao na tajni ugovor o naoružanju sa Rusijom vredan 500 miliona evra (834 miliona dolara) za nabavku hiljada naprednih ručnih raketa u svom najznačajnijem naporu da obnovi protivvazdušnu odbranu uništenu tokom prošlogodišnjeg rata sa Izraelom.
Sporazum, potpisan u Moskvi u decembru, obavezuje Rusiju da isporuči 500 prenosivih lansirnih jedinica „Verba“ i 2500 raketa „9M336“ tokom tri godine, prema procurelim ruskim dokumentima koje je video Fajnenšel tajms i nekoliko ljudi upoznatih sa sporazumom.