U najnovijem preokretu globalne geopolitike, Rusija je optužila Ukrajinu za podršku terorističkim grupama u afričkom regionu Sahela, tvrdeći da Kijev naoružava pobunjenike koji se bore protiv proruskih režima u Maliju, Burkini Faso i Nigeru. Ove optužbe dolaze u trenutku kada Francuska, bivša kolonijalna sila u regionu, gubi svoj uticaj, dok Rusija jača svoje prisustvo putem vojnih saveza i privatnih bezbednosnih kompanija.
Ruske optužbe protiv Ukrajine
Tokom sastanka sa ministrima spoljnih poslova zemalja Sahela u Moskvi, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da Ukrajina „otvoreno podržava terorističke grupe u ovom delu Afrike“, bez pružanja konkretnih dokaza. Mali je već prekinuo diplomatske odnose sa Ukrajinom, optužujući je za podršku napadima na ruske i malijske snage u severnom Maliju. a
Ukrajina je odbacila ove optužbe, navodeći da su one deo ruske propagande i dezinformacija.
Francuska strategija: Ukrajina kao posrednik?
Nakon povlačenja francuskih trupa iz Malija, Burkine Faso i Nigera, Francuska se suočava sa gubitkom uticaja u regionu. U tom kontekstu, postavlja se pitanje da li Francuska koristi Ukrajinu kao posrednika u borbi protiv ruskog uticaja u Sahelu. Podrška Ukrajini u njenom sukobu sa Rusijom može se posmatrati i kao način za indirektno suprotstavljanje ruskom prisustvu u Africi.
Zaključak: Nova faza globalnog nadmetanja
Optužbe Rusije protiv Ukrajine u vezi sa Sahelom otvaraju novo poglavlje u globalnom nadmetanju velikih sila. Dok Rusija jača svoje prisustvo u Africi, Zapad, uključujući Francusku, traži načine da zadrži svoj uticaj. U tom kontekstu, Ukrajina može igrati ključnu ulogu kao posrednik u ovoj geopolitičkoj igri.
Gubitak uticaja u Sahelu za Francusku predstavlja strateški, politički i ekonomski udarac koji se meri na više nivoa. Evo detaljno zašto Francusku boli gubitak Sahela:
1. Kolonijalni ponos i istorijski uticaj
Francuska je decenijama (od dekolonizacije) zadržavala „neokolonijalni“ model upravljanja bivšim kolonijama u Africi – kroz političke, vojne i ekonomske strukture.
Države poput Malija, Burkine Faso, Nigera, Čada i Centralnoafričke Republike bile su deo tzv. „Francafrique“ – neformalnog imperijalnog sistema.
📉 Gubitak tih zemalja znači pad prestiža i slom francuskog uticaja u bivšim kolonijama, što Macron i njegovi prethodnici nikada nisu želeli da priznaju javno.
2. Vojni poraz u ratu protiv džihadizma
Francuska je bila glavni vojni akter u borbi protiv terorizma u regionu Sahela kroz operacije Serval i Barkhane.
➡️ Nakon godina borbi, džihadističke grupe nisu poražene – naprotiv, jačale su, a lokalno stanovništvo Francuze sve više doživljavalo kao okupatore.
Kada su vojne hunte došle na vlast u Maliju i Burkini Faso, Francuska je bukvalno isterana, što predstavlja vojni i geopolitički debakl.
3. Pristup rudnom bogatstvu (URANIJUM, ZLATO, NAFTA)
Francuska zavisi od nuklearne energije (oko 70% njene električne energije dolazi iz nuklearnih elektrana), a ključni dobavljač uranijuma je bio Niger.
Nakon što su pro-ruske vlasti došle na vlast, ugovori sa Francuskom su raskinuti.
Kinezi i Rusi sada preuzimaju rudarska prava.
To znači da Francuska gubi energetski suverenitet – jer više ne kontroliše resurse koji hrane njene reaktore.
4. Povratak Rusije i Kine
Francuska ne gubi uticaj u vakuumu – Rusija (preko Wagnera) i Kina (kroz investicije) sve više zauzimaju prostor.
To je direktna pretnja za geopolitičku težinu Francuske u Savetu bezbednosti UN i u EU.
Upravo zato se Pariz sada prebacuje na „posredne ratove“ – kroz podršku Ukrajini, mešanje u Sahelu preko nevladinih organizacija, i sajber struktura.
5. Ekonomski gubitak: CFA franak
Zemlje u Sahelu koriste CFA franak – monetu koju kontroliše francuska centralna banka.
Ako ove zemlje pređu na nacionalne valute ili kineski juan, Francuska gubi monetarnu kontrolu i sistem profita kroz valutne rezerve.
6. Zašto Francuska možda ne želi da rat u Ukrajini prestane?
Ako se rat završi, Ukrajina više ne može biti alat za proxy sukobe.
Ali dokle god traje:
-
Francuska može pomoći Ukrajini da “stisne” Rusiju i u Africi (npr. kroz isporuke naoružanja ili obuku jedinica koje podržavaju Zapad),
-
rat odvlači rusku pažnju i resurse sa Afrike,
-
i omogućava Francuskoj da se „osveti“ Moskvi bez direktne intervencije.