Ako se posmatra samo poslednjih nekoliko dana, zaplena iranskog broda deluje kao izolovan incident. Međutim, kada se uklopi u širu sliku događaja iz 2026. godine, postaje jasno da je reč o mnogo dubljem procesu. Ovo nije početak krize — ovo je trenutak u kojem se već postojeći sukob prelama u novu, opasniju fazu.
U središtu svega nalazi se jednostavna činjenica: rat koji je trebalo da bude brz i ograničen nije završen. Naprotiv, prerastao je u dugotrajnu konfrontaciju bez jasnog ishoda.
U poslednjih 48 sati desilo se nešto što se u geopolitici smatra jednim od najpasnijih poteza:
SAD su fizički zaustavile, onesposobile i zaplenile iranski brod u zoni gde već vlada ogromna napetost.
Iran to naziva — piratstvom.
SAD to nazivaju — sprovođenjem blokade.
I tu počinje problem.
Američki razarač je upozoravao brod oko 6 sati
Brod nije stao
SAD su pucale u motor (onesposobile ga)
Marinci su se ukrcali i preuzeli kontrolu
To je OGROMAN presedan.
Nakon ovog događaja, cene nafte su ponovo porasle jer su se izjalovile nade da bi rat uskoro mogao biti okončan.
NAJNOVIJA DEŠAVANJA U PROTEKLIH NEKOLIKO DANA:
Američko-iranski odnosi ponovo ulaze u fazu opasne neizvesnosti, dok se diplomatski kanali i vojni potezi istovremeno intenziviraju.
Iransko Ministarstvo spoljnih poslova oštro je reagovalo nakon što je američka mornarica zaplenila iranski teretni brod tokom vikenda. Teheran zahteva hitno oslobađanje broda, kao i svih članova posade i njihovih porodica, uz upozorenje da će na ovaj potez odgovoriti. Iako detalji same zaplene još nisu u potpunosti razjašnjeni, ovaj incident dodatno podiže tenzije u regionu i otvara mogućnost za novu eskalaciju.
Paralelno sa tim, diplomatska aktivnost ne jenjava. Potpredsednik JD Vance, zajedno sa visokim američkim zvaničnicima, očekuje se da danas otputuje u Pakistan, gde bi mogla biti održana druga runda pregovora o sukobu sa Iranom. Ovaj potez ukazuje na pokušaj Vašingtona da, uprkos rastućim tenzijama, ostavi otvorena vrata za političko rešenje.
Iran napao kontejnerski brod u blizini Ormuskog moreuza.
CNN SUGERIŠE DA SE TRAMPU VIŠE NIŠTA NE MOŽE VEROVATI I DA NE ZNA GDE SE NALAZI:
Izjave i potezi američkog predsednika ponovo su u centru pažnje, ali ovoga puta više zbog konfuzije nego zbog jasne strategije.
Predsednik Donald Trump je poslednjih dana govorio o navodnom postizanju mira sa Iranom — ali bez konkretnih potvrda sa druge strane. Krajem prošle nedelje, na društvenoj mreži Truth Social objavio je da je dogovor već postignut, tvrdeći da je Iran pristao na sve američke zahteve, uključujući predaju nuklearnih zaliha, otvaranje Ormuskog moreuza i obustavu podrške terorističkim grupama.
Međutim, nakon što je Teheran demantovao ove navode, retorika iz Vašingtona dodatno se zaoštrila. Tramp je zapretio „masovnim bombardovanjem“ ukoliko Iran ne prihvati američke uslove, što je dodatno pojačalo utisak da je fokusiran na postizanje sporazuma — ali bez jasnog plana kako do njega doći.
Američko Ministarstvo rata koristi primirje da se pripremi za obnovljenu konfrontaciju sa Iranom, prema objavi Centralne komande na X, koja ističe komentare njihovog komandanta, admirala Breda Kupera, uz snimke ratnih aviona, brodova i američkih trupa. „Naoružavamo se. Prenaoružavamo se i prilagođavamo našu taktiku, tehnike i procedure“, rekao je Kuper. „Ne postoji vojska na svetu koja se prilagođava kao mi, i to je upravo ono što radimo upravo sada tokom primirja.“ Ovo su upozoravali i neki iranski zvaničnici, govoreći da su i oni spremni.
Iran mora biti spreman za još napada, kaže šef pravosuđa Irana.
Golamhosein Mohseni Edžei, šef iranskog pravosuđa, rekao je da Teheran mora „održati 100% pripravnost“ u slučaju da SAD pokrenu nove napade, prema video snimku koji je objavio iranski državni medij Fars.
Postoji „jaka mogućnost“ još napada, rekao je Edžei, dodajući da SAD još nisu postigle svoje ratne ciljeve, uprkos ubistvu mnogih visokih iranskih zvaničnika.
NASUMIČNA VEST: Veliki požar u ogromnoj elektrani u Rumuniji
Transformator od 10.000 kilovata koji je sadržao 30 tona nafte eksplodirao je u elektrani „Vest CET“ u Bukureštu, glavnom gradu zemlje.
Problem dodatno komplikuju kontradiktorne izjave. U više navrata, uključujući i tvrdnje o stanju u Ormuskom moreuzu, Trampove izjave su bile u suprotnosti sa proverljivim činjenicama, što dovodi u pitanje njegov kredibilitet na međunarodnoj sceni.
Neprestani tok međusobno neusaglašenih informacija stvara utisak da američka politika prema Iranu nema jasnu strategiju, već da se odluke donose u hodu. Upravo to je jedna od glavnih kritika koju stručnjaci za spoljnu politiku sve češće ističu tokom ovog sukoba — da Vašington reaguje impulsivno, bez dugoročnog plana, što dodatno povećava rizik od eskalacije.
U međuvremenu, rok za potencijalni prekid vatre dodatno komplikuje situaciju. Predsednik Donald Trump pomerio je ranije postavljeni rok i izrazio uverenje da će Teheran ipak pristati na pregovore. Sa druge strane, iranski zvaničnici odbacuju takve tvrdnje i poručuju da nisu spremni na ustupke pod pritiskom.
Ponovo nelogičnosti:
Jučerašnje informacije oko putovanja JD Vance-a u Pakistan dodatno pokazuju koliko je situacija haotična i kontradiktorna unutar same američke administracije.
Donald Trump je izjavljivao da Vens neće putovati u Pakistan zbog bezbednosnih razloga. Međutim, nedugo zatim, Bela kuća je potvrdila za medije da potpredsednik ipak ide na put i da bi trebalo da otputuje.
Ovakve kontradiktorne izjave nisu izolovan slučaj. Prema dostupnim informacijama, američki zvaničnici su više puta davali različite verzije iste priče — od toga da je delegacija već na putu, do toga da tek treba da krene.
A SADA I PRETI: Približava se rok: Američki predsednik Donald Tramp rekao je da prekid vatre sa Iranom završava „u sredu uveče po vašingtonskom vremenu“, dodajući da je „vrlo malo verovatno“ da će ga produžiti ako se dogovor ne postigne pre toga. Da li sredi ponovo rat?
Kombinacija vojnih incidenata i diplomatskih manevra stvara atmosferu u kojoj svaka naredna odluka može imati ozbiljne posledice, ne samo za region Bliskog istoka, već i za globalnu bezbednost i tržišta energije. Situacija ostaje krajnje neizvesna, dok svet iščekuje sledeći potez obe strane.
SADA OPET KONTRADIKCIJE
Ipak ništa od pregovaranja, pre sada otkazanih razgovora u Pakistanu, Trampova administracija se suočavala sa praktičnom tišinom Iranaca. Iranci neće više uopšte da pregovaraju dokle god Amerikanci blokiraju Ormuski moreuz, imamo malo i ironije ovde.
Dok su svi čekali šta će se desiti pre isteka roka oko prekida vatre, pakistanski premijer Šehbaz Šarif zahvalio je Donaldu Trampu što je „ljubazno prihvatio“ zahtev Islamabada za produženje prekida vatre i rekao da će njegova zemlja nastaviti da se zalaže za postizanje rešenja putem pregovora.
„Iskreno se nadam da će obe strane nastaviti da poštuju prekid vatre i da će biti u mogućnosti da zaključe sveobuhvatni ‘mirovni sporazum’ tokom druge runde pregovora zakazanih u Islamabadu radi trajnog okončanja sukoba“, napisao je Šarif na X.
TEHERAN NADMURIO AMERIKANCE
Donald Tramp je napao Volstrit žurnal zbog članka u kojem je kritikovao njegovo postupanje sa Iranom, nazvavši jednog od urednika „idiotom“ i optuživši list da je „skrenuo sa puta“.
U dugoj objavi, Tramp je odbacio sugestiju da ga je Teheran nadmudrio, umesto toga tvrdeći da je Iran vojno i ekonomski razoren američkom akcijom. Naveo je ono što je opisao kao uništenje iranske mornarice, vazduhoplovstva, protivvazdušne odbrane i nuklearnih postrojenja, i rekao da je Ormuski moreuz sada pod potpunom kontrolom SAD, što Teheran košta stotine miliona dolara dnevno.
Prema izveštajima, uključujući i one iz Volstrit žurnala, pre nego što je pokrenuo vojnu akciju protiv Irana, Donald Tramp je rekao svom timu da će iranska vlada verovatno kapitulirati pre zatvaranja moreuza i da čak i ako Teheran pokuša da ga zatvori, američka vojska može to da reši. Tramp je navodno umanjio rizike od šireg sukoba, verujući u brz uspeh.
Mnogi zapadni mediji sugerišu da Tramp uopšte nema plan B, jer je smatrao da će Iran kapitulirati pre zatvaranja Ormuskog moreuza.
Ipak Tramp sada tvrdi da Iran zapravo ne želi da se Ormuski moreuz zatvori, tvrdeći da Teheran to govori samo da bi „sačuvao obraz“ nakon što je Ministarstvo rata SAD uvelo sopstvenu blokadu. U objavi na Truth Social-u, Tramp je rekao da Iran gubi oko 500 miliona dolara dnevno dok je moreuz zatvoren i tvrdio da su mu se neimenovani „ljudi“ obratili četiri dana ranije rekavši da Teheran želi da se on odmah ponovo otvori.
„Ali ako to uradimo, nikada ne može biti sporazuma sa Iranom, osim ako ne dignemo u vazduh ostatak njihove zemlje, uključujući i njihove lidere!“, rekao je.
U međuvremenu Iran se sprema za rat: Iranska vojna komanda Hatam el-Anbija upozorila je da su njene snage u potpunosti spremne da odgovore na bilo kakav napad, navodeći da bi svaka agresija protiv zemlje izazvala trenutnu i snažniju odmazdu.
Samo nekoliko sati pre isteka prvobitnog prekida vatre, Iran je slao poruku prikazavši ovaj projektil koji je postao poznat tokom ovog sukoba. Iranski mediji su ranije navodili da je raketa na tečno gorivo dizajnirana da zaobiđe izraelsku protivvazdušnu odbranu.
Iran je u utorak uveče isprobao, kako je naveo, balističku raketu tokom provladinog skupa na teheranskom Trgu Engelab – ili Trgu revolucije – prema iranskim državnim medijima.
Snimci iranske državne televizije IRIB prikazuju velike mase ljudi koje se okupljaju na trgu u srcu prestonice dok je dvonedeljno primirje trebalo da istekne. Američki predsednik Donald Tramp produžio je primirje sa Iranom u utorak uveče.
Slike prikazuju ljude kako mašu zastavama pored onoga što Iran naziva svojom balističkom raketom srednjeg dometa Horamšahr 4. Iranske rakete su takođe bile prikazane na skupovima u drugim gradovima u utorak, pokazali su državni mediji.
General navodno sprečio Trampa da koristi nuklearne kodove
Nepotvrđeni izveštaji tvrde da je general američkog vazduhoplovstva Den Kejn odbio navodni pokušaj predsednika Donalda Trampa da pristupi nuklearnim kodovima tokom hitnog sastanka u Beloj kući. Sukob se navodno odvijao usred pojačanih tenzija sa Iranom, dok se krhko primirje nalazi na ivici kolapsa. Incident naglašava izuzetan trenutak u civilno-vojnim odnosima, postavljajući pitanja o ustavnim autoritetima i donošenju odluka u kriznim situacijama.
Penzionisani analitičar CIA-e Lari Džonson rekao je za program „Judging Freedom“ da je tokom subotnjeg sastanka u Beloj kući predsednik Tramp navodno pokušao da upotrebi nuklearne kodove, ali ga je u tome zaustavio general Den Kejn. Džonson je tvrdio da se Kejn pozvao na svoj autoritet kao visoki vojni vođa da odbije naređenje, što je rezultiralo značajnim preokretom. Ovi navodi ostaju nepotvrđeni, ali ukazuju na izvanredan trenutak vojnog otpora predsedničkoj direktivi. Alternet + 1
„Jedan izveštaj koji dolazi iz Bele kuće je da je Tramp želeo da upotrebi nuklearne kodove. General Den Kejn je ustao i rekao ne. Pozvao se na svoju privilegiju kao šef vojske. Izgleda da je to bio pravi preokret.“
IRAN: TRAMPOVO PRODUŽENJE PREKIDA VATRE NIŠTA NE ZNAČI
Viši savetnik predsednika iranskog parlamenta Mohameda Bagera Galibafa rekao je da Trampovo produženje prekida vatre „ne znači ništa“.
„Gubitnička strana ne može da diktira uslove. Nastavak opsade se ne razlikuje od bombardovanja i mora se suočiti sa vojnim odgovorom. Štaviše, Trampovo produženje prekida vatre je svakako taktika da se kupi vreme za iznenadni udar“, napisao je Mahdi Mohamadi na X-u, dodajući da je „došlo vreme da Iran preuzme inicijativu“.
UPOZORENJE IRANA
Iranski vojni komandant upozorio je južne susede zemlje da, ako njihovu zemlju ili objekte koriste neprijatelji za napad na Iran, „treba da se oproste od proizvodnje nafte u regionu Bliskog istoka“, prema državnim medijima.
„Ovo upozorenje dolazi nakon što su neke zemlje Persijskog zaliva ranije dozvolile da njihovu teritoriju koriste neprijatelji Irana“, izvestio je državni Fars njuz, pozivajući se na komandanta Vazduhoplovnih snaga Korpusa islamske revolucionarne garde.
Lojds List je objavio da je saobraćaj van Irana kroz Ormuski moreuz dostigao posleratni maksimum prošle nedelje. Prema objavi na X-u, 23 od 71 brodskog tranzita između 13. i 19. aprila „nije bilo povezano sa iranskom trgovinom“, dok je 43 bilo vezano za iranske luke ili teret.
Najmanje dva kontejnerska broda pogođena su vatrenom vatrom u Ormuskom moreuzu u sredu, prema podacima Pomorske trgovinske operacije Ujedinjenog Kraljevstva (UKMTO).
UKMTO je saopštio da je prvobitno primio izveštaj o incidentu 15 nautičkih milja severoistočno od Omana. Plovilo je izvestilo da mu se približio topovnjač Iranske revolucionarne garde (IRGC), „a zatim je na njega otvorena vatra“, što je prouzrokovalo veliku štetu na mostu plovila. Sva posada je, kako se izveštava, bezbedna.
Drugi incident je prijavljen 8 nautičkih milja zapadno od Irana, gde je kapetan teretnog broda koji je isplovio prijavio da je na njega otvorena vatra i da je „sada zaustavljen u vodi“. Posada je bezbedna i plovilo nije oštećeno, kaže UKMTO.
„UKMTO je svestan visokog nivoa aktivnosti u oblasti SoH i podstiče plovila da prijave svaku sumnjivu aktivnost“, saopštila je pomorska agencija.
Mornarica IRGC je saopštila da je zaplenila dva „plovila koja su prekršila propise“ i prebacila ih na iransku obalu, prema poluzvaničnoj državnoj novinskoj agenciji Tasnim. Jedan brod je navodno bio povezan sa Izraelom, a drugi navodno nije imao odgovarajuću dozvolu i manipulisao je njegovim navigacionim sistemom, rekao je Tasnim.
DA LI SE IRAN SPREMA ZA NOVU FAZU RATA, UNIŠTENJE INTERNETA?
Iranski izvori sve češće pišu kako smatraju da SAD koriste ovaj prekid vatre za iznenadni napad, a sada iranski medij Tasnim piše članke po čemu je još važan Ormuski moreuz, tipa za internet te detaljno pišu koji su podvodni kablovi važni za svet, Iran je često ovako kroz medije prikazivao ratna dešavanja
Evo šta pišu:
Ormuski moreuz; vitalna arterija internet kablova za zemlje Persijskog zaliva
Ormuski moreuz nije samo ključna ruta za prenos nafte i gasa; ovaj uski plovni put se takođe smatra jednom od najvažnijih internetskih zakrpa u regionu i svetu.
Prema podacima podmorske mreže, najmanje 7 glavnih komunikacionih kablova zemalja Persijskog zaliva prolazi kroz ovu rutu; dok se više od 97% svetskog internet saobraćaja prenosi putem ovih optičkih kablova položenih ispod mora.
Kablovi kao što su FALCON, AAE‑1, TGN‑Gulf i SEA‑ME‑WE povezuju značajan deo digitalne komunikacije regiona sa glavnim centrima podataka na Bliskom istoku, u Evropi i Aziji. Ove infrastrukture su okosnica prenosa podataka, elektronske trgovine, usluga u oblaku i onlajn komunikacija u zemljama Persijskog zaliva.
Koncentracija mnogih internet kablova u uskom prolazu čini Ormuski moreuz ranjivom tačkom za digitalnu ekonomiju regiona; mesto gde se kablovi, nakon prolaska kroz moreuz, povezuju sa obalnim čvorovima za sletanje i glavnim regionalnim centrima podataka.
Libansko-izraelski pregovori: Druga runda pregovora između Izraela i Libana zakazana je za četvrtak, prema izraelskim i američkim zvaničnicima.
SLIKA KOJA JE OBIŠLA SVET:
Slika koja prikazuje vojnika izraelske vojske u uniformi kako razbija statuu Isusa u južnom Libanu brzo se proširila internetom u nedelju popodne, izazvavši osude na društvenim mrežama.
Izraelska vojska je saopštila da će sprovesti istragu, potvrđujući u nedelju uveče da je slika autentična. U ponedeljak je vojska potvrdila da je identifikovala i locirala dotičnog vojnika.
Vojska je saopštila da će IDF takođe pomoći zajednici u vraćanju statue na njeno mesto.
Vojnik koji je razbio statuu Isusa u hrišćanskom selu Debel na jugu Libana biće smenjen sa borbene dužnosti i dobiće 30 dana vojnog pritvora, saopštila je u utorak Izraelska vojska, nakon završetka istrage o incidentu.
U međuvremenu pro-izraelski mediji pišu kako je statua vraćena.
Izraelska vojska sada okupira pojas teritorije na granici između dve zemlje — govoreći stanovnicima da ostanu izvan te teritorije, dok nastavlja da uništava infrastrukturu u mnogim selima.
I sledeće nedelje, bez obzira na ishod pregovora, stručnjaci veruju da će se Liban suočiti sa „novom realnošću“ na jugu koju nije želeo.
Od aprila 2026. godine, izraelske snage drže i okupiraju značajnu, nepovezanu bezbednosnu zonu u južnom Libanu, a izveštaji ukazuju da održavaju kontrolu nad otprilike 5,5% libanske teritorije.
SAD „nemaju lak put ka uspehu“ u ratu sa Iranom, rekao je Malkolm Dejvis, viši analitičar za odbrambenu strategiju u Australijskom institutu za stratešku politiku u Kanberi.
„Nema garancije da će samo bombardovanje Irana postići strateške ciljeve SAD“, rekao je on, dodajući da „postoji realan rizik da ovaj rat izmakne kontroli i da zapravo ništa ne postigne“.
Ako bi američki predsednik Donald Tramp odustao od rata i proglasio pobedu bez postizanja svojih ciljeva, kao što je demontaža iranskog nuklearnog programa, protivnici poput Kine i Rusije videće SAD kao slabe, dodao je Dejvis.
„Iranci su u suštini bili otporniji protivnik nego što mislim da su SAD mislile da jesu“, rekao je Dejvis.
TVRDNJE ZAPADNIH MEDIJA: Iran intenzivira suzbijanje neslaganja
Mnogi Iranci su uhapšeni, mučeni i pogubljeni dok vlasti pokušavaju da uguše svaki znak neslaganja sa njima mesecima nakon antivladinih protesta.
Iranski državni mediji tvrde da prikazuju brodove kako prolaze kroz Ormuski moreuz uz dozvolu Teherana.
Iranski državni mediji navode da novi video iz Ormuskog moreuza potvrđuje da je taj strateški važni plovni put i dalje pod strogom iranskom kontrolom.
Trampa pogadjaju tvrdnje da ga je Izrael uvukao u ovaj rat. Donald Tramp je negirao da ga je Izrael uvukao u rat sa Iranom, dok se suočava sa sve većim kritikama zbog sukoba, uključujući i od delova sopstvene glasačke baze. „Izrael me nikada nije nagovorio na rat sa Iranom, rezultati 7. oktobra jesu pojačali moje dugogodišnje mišljenje da IRAN NIKADA NE MOŽE IMATI NUKLEARNO ORUŽJE“, napisao je Tramp u objavi na društvenim mrežama u ponedeljak.
JOŠ ČUDNIJA NJEGOVA OBJAVA NA NJEGOVOJ DRUŠTVENOJ MREŽI:
Postavio je pesmu Frenk Sinatre te je citirao reči iz pesme: A sada, kraj je blizu / I tako se suočavam sa poslednjom zavesom… Žao mi je, imao sam ih nekoliko / Ali opet, premalo da bih ih pomenuo… Uradio sam to na svoj način.“
Pored viših cena avio karata i taksi zbog rata sa Iranom, avio-kompanije u Evropi i Aziji, od kojih mnoge zavise od uvoznog mlaznog goriva, suočavaju se sa potencijalnom nestašicom.
Ovo povećava verovatnoću otkazivanja letova i skraćivanja rasporeda, što dovodi do problema za letnju sezonu putovanja. Avio-kompanije i putnici verovatno neće videti nikakvo olakšanje sve do kasno u letnje mesece, ako i tada.
Kako je počeo sukob 2026. godine
Sukob između Irana, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela intenzivirao se krajem februara 2026. godine, kada su pokrenuti prvi ozbiljni udari na iranske ciljeve. Očekivanja su, prema brojnim analizama, bila da će pritisak dovesti do brzog slabljenja Irana ili makar do političkog ustupka.
Umesto toga, dogodilo se suprotno.
Iran je odgovorio zatvaranjem ili ograničavanjem prolaza kroz Ormuski moreuz — jednu od najvažnijih energetskih tačaka na planeti. Kroz taj prolaz prolazi značajan deo svetske nafte, što znači da je sukob momentalno dobio globalnu dimenziju.
Od tog trenutka, rat više nije bio samo vojni sukob. Postao je i energetski, a samim tim i ekonomski problem za čitav svet.
Faza bez odlučujućeg ishoda
Tokom marta i početkom aprila, sukob se razvijao bez jasnog pobednika. I pored kontinuiranih pritisaka, Iran nije pokazao znake kolapsa. Njegovi ključni sistemi ostali su funkcionalni, a sposobnost da utiče na protok energije kroz region nije oslabila.
S druge strane, Sjedinjene Američke Države nisu uspele da ostvare brz rezultat koji bi promenio situaciju na terenu. Vazdušni udari, politički pritisci i pokušaji da se sukob ubrzano okonča nisu dali očekivane rezultate.
To je dovelo do sledeće faze — direktnijeg i rizičnijeg pristupa.
Uvođenje pomorske blokade
Sredinom aprila dolazi do ključnog poteza: Sjedinjene Američke Države uvode pomorsku blokadu Irana. Ovaj potez označio je značajan zaokret u strategiji.
Blokada nije bila samo vojna mera, već i pokušaj da se Iran ekonomski oslabi presecanjem njegovih trgovinskih tokova. Time je sukob prešao iz indirektnog pritiska u otvoreniju konfrontaciju.
Posledice su bile brze. Presretanje brodova, ograničavanje kretanja i rast tenzija doveli su do dodatne destabilizacije regiona. Istovremeno, Iran je počeo da trpi ozbiljne finansijske gubitke, ali nije odustajao od svoje strategije.
Prekid vatre koji nije potrajao
U jednom trenutku pojavila se mogućnost smirivanja situacije. Pokrenuti su pregovori, a postignut je i određeni oblik prekida vatre. Iran je, prema dostupnim informacijama, pokazao spremnost na određene ustupke, uključujući delimično ublažavanje kontrole nad prolazom kroz Ormuski moreuz.
Međutim, taj proces nije potrajao.
Nastavak vojnih aktivnosti i zadržavanje pritiska, uključujući blokadu, doveli su do ponovnog pogoršanja odnosa. Iran je odgovorio vraćanjem restrikcija, a situacija se praktično vratila na početnu tačku.
Zaplena broda kao prelomni trenutak
Najnoviji događaji označavaju novu fazu sukoba. Američke snage su onesposobile i preuzele kontrolu nad iranskim brodom nakon višesatnog zastoja.
Ovaj potez predstavlja kvalitativnu promenu.
Više se ne radi o pretnjama, sankcijama ili indirektnim sukobima. Reč je o direktnom vojnom kontaktu između dve države. Takav čin, bez formalne objave rata, u praksi znači ulazak u otvoreni pomorski konflikt.
Reakcija Irana bila je očekivana — oštre osude i najave odmazde. Time je dodatno sužen prostor za deeskalaciju.
Citat Portparola Centralnog štaba Irana Hazreti Hatama el-Anbije: „Nakon očigledne agresije američkih terorističkih komandosa na iranski trgovački brod u vodama Omanskog mora, Oružane snage Islamske Republike Iran bile su spremne da se odlučno suprotstave američkim snagama koje su izvršile invaziju. Međutim, zbog prisustva nekih članova porodica posade broda, postojala su ograničenja kako bi se sačuvali njihovi životi i bezbednost, koji su bili u opasnosti svakog trenutka. Uzimajući u obzir trenutnu situaciju, nakon što osiguraju bezbednost porodica i posade broda koji su napale SAD, moćne Oružane snage Islamskog Irana preduzeće neophodne mere protiv terorističke vojske SAD.“
Šta se dešava ispod površine
Ukoliko se zanemare političke poruke i propagandni narativi, nekoliko činjenica ostaje ključnih.
Prvo, Sjedinjene Američke Države su prešle granicu između pritiska i direktne konfrontacije. Drugo, Iran nije slomljen i i dalje ima kapacitet da utiče na tok sukoba. Treće, globalna ekonomija već trpi posledice.
Saobraćaj kroz Ormuski moreuz je ozbiljno poremećen, tržišta energenata reaguju nervozno, a nesigurnost raste. Ovaj sukob više ne može da se posmatra kao regionalni problem.
Pitanje pobednika
Jedno od najčešćih pitanja u ovakvim situacijama jeste ko je pobednik. U ovom slučaju, odgovor nije jednostavan.
Sjedinjene Američke Države i dalje imaju vojnu prednost i kontrolu na moru, ali nisu uspele da postignu politički cilj. Iran je pod velikim pritiskom, ali nije poražen i zadržava ključnu polugu uticaja kroz kontrolu strateškog prolaza.
Najveći gubitnik je globalni sistem. Poremećaji u snabdevanju energijom, rast cena i nesigurnost utiču na čitav svet.
Mogući pravci razvoja događaja
U ovom trenutku moguće je nekoliko scenarija.
Prvi je nastavak ograničene eskalacije. U tom slučaju bi Iran i SAD razmenjivali udare, ali bez potpunog ulaska u veliki rat. Takva situacija mogla bi da potraje mesecima.
Drugi scenario je šira eskalacija. Zatvaranje Ormuskog moreuza u potpunosti, udari na infrastrukturu i uključivanje saveznika mogli bi dovesti do globalne krize.
Treći scenario podrazumeva nagli povratak pregovorima. Iako je to trenutno najmanje verovatno, ne može se u potpunosti isključiti, naročito ako ekonomski pritisci postanu neizdrživi.
NOVOSTI:
7. april: Američki predsednik Donald Tramp upozorava da će „čitava civilizacija večeras umreti“ ako Iran ne pristane da okonča rat i ponovo otvori Ormuski moreuz. Nekoliko sati kasnije, objavljeno je dvonedeljno primirje između Teherana i Vašingtona.
8. april: Pakistanski premijer Šehbaz Šarif kaže da su kršenja primirja „prijavljena na nekoliko mesta širom zone sukoba“ što „podriva duh mirovnog procesa“.
11. april: Američki i iranski zvaničnici sastaju se na direktnim razgovorima u Islamabadu, Pakistan, koji su trajali 21 sat.
12. april: Potpredsednik SAD DŽ. D. Vens objavljuje da strane „nisu postigle dogovor“, uglavnom zbog iranskog odbijanja da odustane od svog nuklearnog programa. Vođa iranskih pregovarača, Mohamed Bager Galibaf, kaže da SAD nisu uspele da steknu poverenje iranske strane. Kasnije tog dana, Tramp kaže da se primirje i dalje „dobro drži“.
13. april: SAD sprovode blokadu iranskih luka, dok američki zvaničnik kaže za CNN da su SAD i Iran i dalje u pregovorima. Tramp takođe kaže da ako se dogovor ne postigne do kraja primirja, „neće biti prijatno“ za Iran.
17. april: Nakon što je Iran rekao da će ponovo otvoriti Ormuski moreuz kao odgovor na odvojeni prekid vatre između Izraela i Libana, Tramp kaže da će se američka blokada iranskih luka nastaviti dok se ne postigne konačni sporazum o okončanju rata. Iran kaže da će ponovo zatvoriti moreuz ako se blokada nastavi.
18. april: Iran kaže da ponovo zatvara Ormuski moreuz, kriveći SAD za „kršenje poverenja“. Tramp kaže da su pregovori još uvek u toku, ali pokazuje frustraciju, rekavši da se Iran „malo preterao“ kada je ponovo zatvorio moreuz. Galibaf kaže da su SAD i Iran „još uvek daleko od konačnog sporazuma“ u intervjuu za državnu televiziju.
19. april: Tramp kaže da će američki predstavnici putovati u Islamabad, Pakistan, na drugu rundu pregovora sa Iranom. Iranski izvori upoznati sa pregovorima rekli su za CNN da će delegacija koja predstavlja Teheran takođe putovati u Pakistan na razgovore, iako iranski državni mediji izveštavaju da prisustvo Irana u Islamabadu nije potvrđeno.
20. april: Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakaei kaže da „za sada“ nemaju „planove za sledeću rundu pregovora“, dodajući: „Ne verujemo u rokove ili ultimatume za obezbeđivanje nacionalnih interesa Irana.“
Šta se sada dešava sa iranskim brodom koji je zaplenila američka mornarica?
Američka vojska je u nedelju otvorila vatru i zaplenila teretni brod pod iranskom zastavom, M/V Tuska, koji je pokušavao da izvrši američku blokadu iranskih luka, saopštila je Centralna komanda SAD (CENTCOM).
Šta se sada dešava sa brodom?
Pomorski stručnjaci su rekli da će Tuska biti odvedena na sidrište ili u luku radi inspekcije.
Kada se to uradi i kada se utvrdi njen teret, rekli su da bi na kraju mogao postati vlasništvo američke vlade kao „nagrada“.
„Prema zakonima pomorskog ratovanja, možete zapleniti plovilo u ovim okolnostima (koje) je pokušalo da izvrši blokadu“, rekla je za CNN Dženifer Parker, vanredna saradnica Instituta Lovi i bivša oficirka Kraljevske australijske mornarice.
Prema podacima MarinTrafika, Tuska je poslednjih godina plovila između kineskog grada Džuhaja i raznih iranskih luka, a sankcionisana je od 2018. godine.
MarinTrafik je rekao da je Tuska „natovarena“, ali nije precizirao tačno koji je njen teret.