U poslednjih nekoliko nedelja Baltik i Severna Evropa beleže talas “misterioznih” dronova iznad kritične infrastrukture, vojnih baza i čak aerodroma. Iako direktni dokazi koji bi javno i nedvosmisleno povezali svaki incident sa Moskvom još nisu objavljeni, NATO, EU i više država otvoreno sumnjaju na ruske operacije u sklopu hibridnog rata.

Incidenti širom regiona

Poljska je prijavila povredu svog vazdušnog prostora i oborila nekoliko letelica, privremeno zatvarajući nebo i aktivirajući hitne konsultacije u NATO. Danska i Norveška beleže nadlete dronova iznad vojnih objekata i energetskih kapaciteta, dok je u Severnom moru prijavljen neidentifikovani dron nad norveškim gasnim poljem Sleipner. Sve ovo podseća na opasnost od sabotaža poput presečenih kablova i gasovoda.

Teorije o lansiranju

Ukrajina upozorava da bi pojedine letelice mogle da se lansiraju sa civilnih tankera na Baltiku. Ideja da se obični brodovi koriste kao mobilne platforme za izviđačke i sabotažne operacije postaje sve realnija, naročito nakon ranijih incidenata sa kablovima i sidrima.

Zašto su mete baš cevi i kablovi

Od sabotaže gasovoda Nord Stream, Evropa sve više strahuje od udara na “tihe arterije” – podmorske komunikacione i energetske linije. Dronovi niskog profila, kombinovani sa GPS ometanjem, predstavljaju savršen alat za udar ispod praga direktnog rata, ali dovoljno bolan da unese nesigurnost i finansijsku štetu.

Odgovor EU i NATO

NATO je proširio misiju u Baltiku, poslao fregate i patrolne avione, dok baltičke zemlje grade bunkere za trafostanice i planiraju mreže protiv dronova. Pored toga, u pripremi je i “zid protiv dronova” – sistem radara, ometača i kratkodometne protivvazdušne odbrane duž istočnog krila.

Taktika zastrašivanja

Ako iza svega stoji Moskva, taktika je jasna: zasićenje jeftinim letelicama koje testiraju reakcije NATO-a, odvlače resurse i otkrivaju rupe u odbrani. Čak i dronovi-mamci mogu naterati protivnika da troši skupu municiju i pokaže gde su mu slabosti.

PORUKA RUSIJE? – VIŠE NIKO NEĆE BITI SIGURAN?

Posle von der Lajen – da li su dronovi i GPS smetnje nova pretnja u Bugarskoj?

Nakon incidenta sa avionom koji je prevozio Ursulu fon der Lajen ka Plovdivu, u Bugarskoj se pojavila zabrinutost zbog mogućih GPS smetnji koje utiču na bezbednost letenja. Avion je tokom prilaska aerodromu ostao bez stabilnog GPS signala, što je primoralo pilote da slete koristeći alternativne sisteme navigacije. Zvaničnici su u prvi mah umanjivali značaj događaja, navodeći da su takve smetnje “uobičajene”, ali incident je odjeknuo širom Evrope.

Šta se zapravo desilo?

Prema informacijama koje su dospele u javnost, avion je ušao u zonu u kojoj je signal bio nestabilan ili potpuno nedostupan. Posada je uspela da održi kontrolu koristeći radio-sisteme i standardne instrumente, ali sama činjenica da je prva dama Evropske komisije bila putnik, uzburkala je političke krugove.

Da li je bilo i drugih slučajeva?

Neposredno nakon toga, pojavile su se glasine da je još nekoliko letova iznad Bugarske registrovalo nepravilnosti u GPS sistemu. Iako nije bilo većih incidenata niti nesreća, piloti su navodno prijavljivali kratkotrajne prekide signala pri prilazu aerodromima ili tokom leta na većim visinama. Zbog osetljivosti teme, podaci nisu zvanično potvrđeni, ali u vazduhoplovnim krugovima se sve češće govori o “novoj realnosti” na nebu istočne Evrope.

Mogući uzroci

Stručnjaci ukazuju na tri moguće opcije:

1. Namerno ometanje signala – deo šire hibridne strategije usmerene na destabilizaciju regiona.

2. Tehnički kvarovi – zastarela oprema na pojedinim avionima ili zemaljskim stanicama.

3. Prirodne smetnje i interferencija – ređe, ali moguće u određenim vremenskim i atmosferskim uslovima.

Reakcija vlasti

Bugarske vlasti za sada ne otvaraju posebnu istragu, već incident tretiraju kao izolovan slučaj. Ipak, međunarodni pritisak raste jer se problem GPS ometanja u poslednje vreme beleži širom Baltika i severne Evrope. Sve ukazuje na to da će se Bugarska uskoro naći pred izborom da ili ojača sopstvene kapacitete za zaštitu avio-saobraćaja ili rizikuje da ostane na sporednoj liniji dok se odvija veliki bezbednosni obračun u vazdušnom prostoru Evrope.

Primeri GPS problema u drugim regionima

Iako ne u Bugarskoj, postoje i drugi izveštaji o problemima sa GPS-om u avijaciji:

Nedavno, vojni avion sa španskom ministarkom odbrane je imao smetnje u GPS signalu dok je leteo blizu ruskog enklava Kalinjingrada.

U prošlosti su pojedini letovi izveštavali o ometanju GPS-a u područjima blizu granica sa Rusijom, posebno u oblasti Baltičkih mora i oko Kalinjingrada.