Kraj USAAID-a, zašto i šta je to?

USAID (United States Agency for International Development) je Agencija Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj. Osnovana je 1961. godine, a njena glavna misija je da pruža ekonomsku, razvojnu i humanitarnu pomoć širom sveta, sa ciljem da podrži ekonomski rast, demokratizaciju, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, zaštitu životne sredine i upravljanje krizama.

USAID često sarađuje sa vladama, nevladinim organizacijama, međunarodnim institucijama i privatnim sektorom kako bi sprovodila projekte koji unapređuju stabilnost i razvoj u različitim regionima. U Srbiji, na primer, USAID je bio aktivan u oblastima poput reforme pravosuđa, podrške medijima, jačanja civilnog društva i razvoja privatnog sektora.

Budućnost glavne američke agencije za inostranu pomoć dovedena je u pitanje, jer su zaposleni isključeni sa posla, a Trampova administracija planira da je spaji sa američkim Ministarstvom spoljih poslova.

Agencija Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID) saopštila je da će hiljade zaposlenih biti stavljene na odmoru odmah nakon što je Donald Tramp ponovo postao predsednik. Agencija je potom povukla svoje radnike sa misija širom sveta.

Tramp je jasno stavio do znanja da želi da potrošnja u inostranstvu bude usklađena sa njegovim pristupom „Amerika na prvom mestu“, a sektor međunarodnog razvoja priprema se na dubok uticaj na humanitarne programe širom sveta.

Tramp je na svom Truth Social nalogu u petak objavio da je trošenje USAID-a „TOTALNO NEOBJAŠNJIVO… ZATVORITI GA!“

Elon Musk, tehnološki milijarder koji radi na naporima Bele kuće da smanji federalnu vladu, ranije je tvrdio da je agencija za pomoć „kriminalna organizacija“ i da je Tramp pristao da je „zatvori“.

Ni Tramp ni Musk nisu pružili jasne dokaze koji podržavaju njihove tvrdnje, a očekuje se da će napori predsednika da zatvori agenciju naići na pravne izazove.

ZVANIČNA DEFINICIJA

Agencija Sjedinjenih Američkih Država za međunarodnu pomoć (USAID) osnovana je početkom 1960-ih da bi upravljala humanitarnim programima u ime američke vlade.

Prema podacima Kongresne istraživačke službe, zapošljava oko 10.000 ljudi, od kojih dve trećine rade u inostranstvu. Ima baze u više od 60 zemalja i deluje u desetinama drugih. Međutim, većinu terenskog rada obavljaju druge organizacije koje su ugovorene i finansirane od strane USAID-a.

Opseg aktivnosti koje agencija preduzima je širok. Na primer, ne samo da USAID pruža hranu u zemljama u kojima ljudi umiru od gladi, već upravlja i najboljim sistemom za detekciju gladi na svetu, koji koristi analizu podataka kako bi predvideo gde se pojavljuju nestašice hrane.

Tramp razmatra spajanje USAID-a sa Stejt departmentom SAD. Veći deo budžeta USAID-a troši se na zdravstvene programe, poput vakcinacije protiv poliomijelitisa u zemljama u kojima ova bolest još uvek cirkuliše, kao i na pomoći u sprečavanju širenja virusa koji imaju potencijal da izazovu pandemiju.

NAVODI

Mnogi ljudi pak navode da su Amerikanci pomoću USAAID-a širili svoju geopolitiku, držali medije i političare u stranim zemljama, koji bi radili za korist SAD-a, a ovi bi im zauzvrat uplaćivali novac, takodje se upućuju da su plaćali odredjene ličnosti i organizacije koje bi čak organizovali proteste ukoliko im neko postane ne toliko podoban.

Ilon Mask je čak tvrdio da je USAAID plaćao Holivudskim glumcima da odu u Ukrajinu kako bi javno pružili podršku toj zemlji, što su fact Čekeri oštro demantovali i proglasili da je to laž.

Postoje brojne kritike na račun USAID-a, koje dolaze iz različitih izvora i perspektiva. Kritike se uglavnom odnose na sledeće aspekte:

1. Politički uticaj i mešanje u unutrašnje poslove

Kao što smo već rekli, USAID se često optužuje da, pored humanitarne i razvojne pomoći, služi kao instrument spoljnopolitičkog uticaja SAD. Kritičari tvrde da USAID kroz svoje programe podržava političke grupe, nevladine organizacije i medije koji promovišu proameričke interese, što može uticati na političku stabilnost u određenim zemljama.

Primer:

• U Latinskoj Americi, Rusiji i nekim azijskim zemljama, vlasti su optuživale USAID da finansira organizacije koje se protive aktuelnim režimima.
• U Boliviji je USAID bio izbačen 2013. godine zbog optužbi da podržava opoziciju.

2. Ekonomska zavisnost i neodrživi razvoj

Neki stručnjaci tvrde da USAID-ovi programi stvaraju zavisnost umesto da podstiču dugoročni, održivi razvoj. Projekti su često kratkoročni, sa ciljem brzih rezultata, što ne ostavlja prostora za dublje, strukturne promene u lokalnim zajednicama.

3. Korporativni interesi

USAID često sarađuje sa velikim američkim korporacijama i konsultantskim firmama, koje dobijaju ogromne ugovore za sprovođenje projekata. Ovo izaziva sumnje da deo razvojne pomoći zapravo koristi američkoj ekonomiji više nego zemljama primalacima.

4. Problemi sa transparentnošću i efikasnošću

Pojedini izveštaji ukazuju na loše upravljanje sredstvima, korupciju unutar partnerskih organizacija i manjak transparentnosti u pogledu trošenja novca. Dešavalo se da sredstva budu utrošena na skupe administrativne troškove, umesto direktno na pomoć.

5. Kritike iz samih zemalja primalaca

U Srbiji i regionu, USAID je često predmet kontroverzi. Dok jedni hvale njegov doprinos u reformi pravosuđa, jačanju civilnog društva i medijskih sloboda, drugi ga vide kao simbol stranog uticaja u političkim i ekonomskim procesima.

U Srbiji, prisustvo i delovanje USAID-a izaziva podeljena mišljenja. Dok se neki programi smatraju korisnim za razvoj demokratije, ekonomije i civilnog društva, postoje i brojne kritike koje se odnose na politički uticaj i kontroverzne načine raspodele sredstava.

📈 Pozitivni aspekti delovanja USAID-a u Srbiji:

1. Podrška reformama i demokratizaciji:
   • USAID je od 2001. godine bio aktivan u reformi pravosuđa, izgradnji institucija i jačanju vladavine prava.
   • Pomogao je u modernizaciji administracije i unapređenju transparentnosti u javnom sektoru.
2. Razvoj civilnog društva i medija:
   • Finansirao je brojne nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima, borbom protiv korupcije i slobodom medija.
   • Projekti su uključivali obuke za novinare, podršku nezavisnim medijima i jačanje istraživačkog novinarstva.
3. Ekonomski razvoj:
   • • USAID je investirao u programe za podršku malim i srednjim preduzećima, digitalizaciju i ruralni razvoj.
     • Sprovodio je projekte u oblasti energetike, poljoprivrede i IT sektora.

   ❗ Kritike i kontroverze:
   Politički uticaj:

   Kritičari tvrde da USAID nije samo razvojna agencija, već i instrument spoljnopolitičkog uticaja SAD.
   Neki programi su viđeni kao pokušaji da se utiče na političke procese, podržavajući određene političke aktere ili nevladine organizacije koje su bliske prozapadnim stavovima.
   Favorizovanje određenih NVO-a i medija:

   Postoje optužbe da USAID sredstva često odlaze organizacijama koje promovišu specifične političke narative, dok se zanemaruju lokalne inicijative koje nisu ideološki usklađene sa zapadnim vrednostima.
   Ova percepcija stvara nepoverenje prema nevladinom sektoru, koji neki vide kao „strane agente.“
   Nedostatak transparentnosti:

   Kritike se odnose na netransparentan način dodele grantova i nedovoljnu kontrolu nad trošenjem sredstava.
   Dešavalo se da novac završi u projektima sa minimalnim stvarnim uticajem na lokalne zajednice.
   Ekonomski interesi:

   Neki tvrde da deo projekata služi i za promociju američkih kompanija i interesa, pod izgovorom ekonomske pomoći.