Deluje da polako dolazi do kraja rata u Ukrajini, a mi konačno vidimo šta se sve krilo iza ovog jezivog sukoba, velika geopolitika, manipulacije i bespotrebne ljudske žrtve, kako bi se ostvarili odredjeni ciljevi, u kojima ćemo uskoro da živimo. Dolaskom Trampa se takodje sve više spominje kako bi NATO prvi put mogao da ostane bez zemlje koja je sinonim za tu organizaciju, SAD. Došli smo u period gde deluje da su veći saveznici Rusi i Amerikanci, nego Amerikanci i Evropa, pogotovo kada se počelo spominjati da bi SAD mogle restartovati čuvene Severne Tokove. Nakon svih dešavanja mi se pitamo, da li je ovaj rat imao u stvari cilj da uništi evropski uticaj, jačanje vojne i ekonomske moći Nemačke, i tako zauvek da se stavi pod kontrolom nekadašnji stari svet koji je diktirao načine života celoj planeti?
Bloomberg: Rastu sumnje u Evropi u vezi sa američkim interesom za NATO
Ako Donald Tramp povuče Sjedinjene Američke Države iz NATO-a, Evropa više neće slediti Vašington u spoljnoj politici, piše bivši vrhovni komandant savezničkih snaga Džejms Stavridis u članku za Bloomberg. Prema njegovom mišljenju, evropske zemlje će preduzeti tri koraka koja će negativno uticati na Sjedinjene Države.
Džejms Stavridis
Nikada nisam mislio da ću pisati ovu kolumnu kao bivši vrhovni komandant Severnoatlantske alijanse. Međutim, nažalost, s obzirom na skeptičnu i podeljenu retoriku protiv alijanse koja dolazi iz Vašingtona i Evrope od početka druge Trampove administracije, vreme je da razmotrimo kako bi svet izgledao sa geopolitičke tačke gledišta ako bi SAD napustile NATO.
Da li zaista svedočimo poslednjim danima NATO-a? Šta bi ga moglo zameniti, ako je to uopšte moguće? Ili, ako alijansa opstane, kako će NATO izgledati bez Sjedinjenih Država?
Bilo bi ogromna greška isključiti Ameriku iz NATO-a, ali postoje uticajni političari u Republikanskoj stranci koji se ozbiljno zalažu za to ili barem razmatraju takvu mogućnost. Kako je nedavno rekao senator Markvejn Malin iz Oklahome: „NATO nije uvek delovao u našem interesu, a ako više ne sledi američke interese, moramo ponovo razmotriti situaciju.“ Prošlog juna, 46 republikanaca u Predstavničkom domu glasalo je za amandman kojim bi se ukinulo finansiranje NATO-a.
Potpredsednik Džej D. Vans omalovažio je alijansu u oštrom govoru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji prošlog meseca. Apsurdna javna razmena u Ovalnoj kancelariji između Trampa i Vladimira Zelenskog prošle nedelje, koju je izazvao Vans, ne uliva mnogo poverenja u buduću saradnju s NATO-om.
Odluka SAD da glasaju protiv rezolucije UN-a kojom se osuđuje ruska „specijalna operacija“ u Ukrajini, pridruživši se Rusiji i Severnoj Koreji, bila je šokantan dokaz neuspeha transatlantske alijanse.
Evropska perspektiva
Sa evropske strane, rastu sumnje u američki interes za postojanje alijanse. Francuski predsednik Emanuel Makron godinama govori o potrebi stvaranja nezavisnih evropskih odbrambenih snaga – „strateške autonomije“. Proteklog vikenda, on i britanski premijer Kir Starmer održali su hitan sastanak evropskih lidera kako bi razgovarali o zasebnoj inicijativi za okončanje sukoba u Ukrajini.
Novoizabrani nemački kancelar Fridrih Merc bio je jednako kategoričan. „Moramo biti spremni na to da Donald Tramp više neće bezuslovno podržavati NATO-ove obaveze o zajedničkoj odbrani“, rekao je Merc u intervjuu za nemačku televiziju. „Veoma je važno da Evropljani ulože svaki napor kako bismo barem bili sposobni da sami branimo evropski kontinent.“
Logično je da je Zelenski pozvao na stvaranje „ujedinjenih evropskih oružanih snaga“, što znači da „više ne možemo računati na Sjedinjene Države.“ Na tome je insistirao čak i pre nego što ga je Tramp prošle nedelje ukorio.
Važnost NATO-a za SAD
Međutim, uprkos svoj retorici, značaj NATO-a za Sjedinjene Države i dalje je visok. Ukupna potrošnja na odbranu u Evropi, podstaknuta pretnjom ruske agresije i Trampovim pritiscima, konačno je dostigla cilj alijanse od 2% BDP-a. NATO ozbiljno razmatra povećanje tih izdvajanja na najmanje 3,5%, što bi odgovaralo nivou američkih troškova.
Zajednički gledano, Evropa ima drugi najveći odbrambeni budžet na svetu, koji premašuje budžete Kine ili Rusije. Glavne evropske odbrambene kompanije – Airbus SE, BAE Systems PLC, Saab AB, Thales SA, Naval Group SA, Rolls-Royce PLC, Rheinmetall AG, Fincantieri SpA i druge – proizvode veliki obim visokokvalitetne opreme. One će povećati proizvodnju i dobijati ogromne ugovore, uglavnom na račun američkih odbrambenih i proizvodnih preduzeća.
Ovo su neki američki eksperti koji se plaše ovog scenarija
ILON MASK ŽELI DA SAD IZADJU IZ NATO SAVEZA
Elon Mask je izrazio podršku izlasku SAD-a iz NATO-a, tvrdeći da nema smisla da Amerika finansira odbranu Evrope. Njegovi komentari, objavljeni na društvenim mrežama, usklađeni su sa stavovima konzervativnih komentatora. Ova izjava dolazi usred sve žešćih rasprava o budućnosti NATO-a, dok i Donald Tramp insistira da članice alijanse izdvajaju više sredstava za odbranu.
Milijarder Elon Mask podržao je ideju da se SAD povuku iz NATO-a, napisavši na svojoj društvenoj mreži da „nema smisla da Amerika plaća za odbranu Evrope“. NBC je 6. marta izvestio da je Tramp razgovarao sa svojim saradnicima o tome kako da prilagodi angažovanje SAD u NATO-u tako da favorizuje članice koje izdvajaju određeni procenat svog BDP-a na odbranu. Istog dana, obraćajući se novinarima, Tramp je rekao da je poručio saveznicima u NATO-u da, ako ne budu plaćali svoje obaveze, on ih neće braniti.
Evo šta kažu drugi prozapadni eksperti koji i sami pišu da je Evropa sama vojno jaka samo na papiru:
Ništa bolje ne simbolizuje ovu uznemirujuću promenu pravca od glasanja u Ujedinjenim nacijama prošle nedelje, na godišnjicu ruske invazije na Ukrajinu. Sjedinjene Američke Države pridružile su se 17 članica, uključujući režime odmetničkih država poput Severne Koreje, Sudana i Belorusije, u glasanju protiv rezolucije kojom se osuđuje ničim izazvana ruska agresija.
Tramp svoju novu politiku pravda tvrdnjom da mora ostati neutralan kako bi posredovao u pregovorima o okončanju rata. Ipak, ne ustručava se da oštro kritikuje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, nazivajući ga diktatorom, dok istovremeno ne upućuje slične optužbe Vladimiru Putinu.
Čak i pre šokantnog kolapsa samita Tramp-Zelenski u petak i Trampove sramne odluke u ponedeljak da obustavi svu američku pomoć Ukrajini, novoizabrani nemački kancelar Fridrih Merc već je govorio o potrebi da se „Evropa što pre ojača kako bismo postigli nezavisnost od SAD-a“. Anders Fog Rasmusen, bivši generalni sekretar NATO-a, slaže se s tim, pišući u časopisu The Economist: „Evropa mora prihvatiti činjenicu da smo ne samo egzistencijalno ranjivi, već i, čini se, prepušteni sami sebi.“
Evropa jača svoje vojne kapacitete, ali to nije dovoljno
Evropa već preduzima značajne korake ka jačanju svojih vojnih sposobnosti; potrošnja na odbranu među evropskim članicama NATO-a u 2024. bila je 50% viša nego 2014. godine, kada je Rusija prvi put napala Ukrajinu. Planirani su i dalji porasti izdvajanja. Iako su SAD bile najveći pojedinačni vojni donator Ukrajini, Evropa je u 2024. poslala više vojne pomoći nego Vašington.
Međutim, novac sam po sebi nije dovoljan da bi Evropa mogla da se brani bez američke pomoći. Potrebna je politička revolucija koja bi dovela do stvaranja evropske vojske.
Na papiru, Evropa već sada ima moć da se brani. U 2024. godini evropske zemlje potrošile su 457 milijardi dolara na odbranu, u poređenju sa 145,9 milijardi koliko je potrošila Rusija. Čak i kada se uzme u obzir razlika u kupovnoj moći, ukupna ruska vojna potrošnja (462 milijarde dolara) bila je otprilike jednaka evropskoj. Evropa takođe raspolaže sa skoro dva miliona aktivnih vojnika, što je znatno više od 1,3 miliona ruskih vojnika. Osim toga, evropske odbrambene kompanije poput BAE, Airbus-a, Leonardo-a, Thales-a, Rheinmetalla i Saaba proizvode vrhunsku vojnu opremu.
Međutim, Evropa deluje snažno samo na papiru. U praksi, većina evropskih vojski nije spremna za rat. Nedostaju im ključne komponente koje obezbeđuju SAD – uključujući komandovanje i kontrolu, komunikacije, obaveštajne podatke, logistiku i vazdušni transport – kao i sama borbena moć kojom raspolažu američke kopnene snage.
Prema nedavnom istraživanju dva evropska instituta (Bruegel i Kilski institut za svetsku ekonomiju), kako bi nadoknadila očekivani doprinos američkih snaga u slučaju rata, Evropa bi morala da obezbedi najmanje 1.400 tenkova, 2.000 borbenih vozila pešadije i 700 artiljerijskih sistema. To je više borbene snage nego što trenutno imaju kopnene snage Francuske, Nemačke, Italije i Velike Britanije zajedno. Think tankovi su zaključili da bi, kako bi zatvorila ovaj jaz u kapacitetima, Evropa morala da poveća godišnju vojnu potrošnju za dodatnih 250 milijardi dolara, što bi povećalo izdvajanja za odbranu sa 2,2% na 3,5% BDP-a.
Problem: Fragmentacija evropske vojne industrije
Izgradnja evropskih odbrambenih kapaciteta biće gotovo nemoguća sve dok proces nabavke ostane podeljen između 29 evropskih članica NATO-a. Prema studiji Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) iz 2022. godine, „evropske oružane snage pate od ogromnih suvišnih kapaciteta, sa 29 različitih tipova razarača, 17 tipova glavnih borbenih tenkova i 20 tipova borbenih aviona, u poređenju sa samo četiri, jednim i šest modela koliko ih koriste SAD“.
Evropa već godinama preduzima male korake ka objedinjavanju vojne proizvodnje, a još od pedesetih godina prošlog veka postoje razgovori o stvaranju zajedničke evropske vojske. Međutim, malo toga je konkretno učinjeno, delom zato što su evropske zemlje bile zadovoljne oslanjanjem na američku zaštitu, a delom i zato što su SAD insistirale na tome da se odbrambene sposobnosti zadrže u okviru NATO-a pod američkom dominacijom.
AMERIKANCI I RUSI RADE ZAJEDNO PROTIV EU? VEROVALI ILI NE, I OVO SE U POSLEDNJE VREME SVE ČEŠĆE SPOMINJE
Danasnja geopolitička dešavanja jasno pokazuju da su i Amerikanci i Rusi oslabili Evropu, ali na različite načine. Evo kako se to vidi kroz aktuelne događaje:
1. Američko slabljenje NATO-a i potencijalno povlačenje
- Unutar SAD raste politički pritisak da se smanji uloga Amerike u NATO-u. Donald Tramp je već ranije sugerisao da bi mogao povući SAD iz NATO-a ili smanjiti podršku saveznicima koji ne ispunjavaju finansijske obaveze.
- Ako bi se Amerikanci povukli ili smanjili angažman, evropske zemlje bi ostale ranjive, jer nemaju ni blizu vojnu moć SAD-a.
- To bi gurnulo Evropu u situaciju gde bi ili morala sama da razvije vojnu moć (što je teško zbog birokratije i političkih razlika) ili da traži novu ravnotežu sa Rusijom.
2. Rusija je već destabilizovala Evropu (energetski, politički, bezbednosno)
- Napad na Ukrajinu naterao je EU da se odrekne ruskog gasa, ali je to izazvalo energetske krize i rast cena, što je pogodilo evropsku industriju.
- Podeljenost u vezi sa Ukrajinom – pojedine zemlje, poput Mađarske, sve više koketiraju s Moskvom.
- Francuska i Nemačka imaju razne unutrašnje probleme (inflacija, migrantske krize, politička nestabilnost), što im dodatno slabi ulogu u EU.
3. Severni tok i ekonomska igra
- Američke kompanije žele da preuzmu gasnu infrastrukturu Severnog toka, što znači da SAD i dalje ima interes da kontroliše energetski sektor Evrope.
- Eksplozija Severnog toka je i dalje nerešena misterija, ali je činjenica da je to koristilo Americi jer je eliminisalo ruski gas kao jeftinu opciju za EU.
- Dugoročno, SAD nastoji da održi zavisnost Evrope od svog LNG-a (tečnog prirodnog gasa), ali to Evropu čini skupljim tržištem i manje konkurentnom u odnosu na Kinu.
4. Evropska nemoć i podeljenost
- EU nije uspela da formira jaku zajedničku vojnu silu koja bi nadoknadila eventualno povlačenje SAD-a.
- Ekonomski problemi jačaju desničarske i suverenističke pokrete (Le Pen u Francuskoj, AfD u Nemačkoj, Orban u Mađarskoj), što dodatno slabi jedinstvo EU.
- Pritisak zbog podrške Ukrajini raste – neki evropski lideri žele da prekinu finansiranje rata, dok drugi žele još jaču podršku. To vodi ka unutrašnjim sukobima u EU.
- SAD želi da kontroliše evropsku energetsku infrastrukturu (npr. Severni tok), što pokazuje da im nije cilj stabilna Evropa, već Evropa zavisna od američkog gasa i ekonomije.
- Ako SAD smanji vojnu zaštitu Evropi, ona će ili morati da postane agresivnija ili da pregovara sa Rusima, što bi bilo poniženje nakon dve godine podrške Ukrajini.
Zaključak
Da, i Amerika i Rusija su oslabile Evropu, ali na različite načine. Amerika kroz političku nesigurnost oko NATO-a i ekonomsko preusmeravanje energije, a Rusija kroz destabilizaciju i ekonomski rat. Ako se Amerika povuče iz NATO-a ili smanji angažman, Evropa bi mogla ostati sama na vetrometini – što bi nateralo EU da ili ojača vojno ili da napravi novi pakt sa Rusijom, što bi bio istorijski preokret.
AMERIKA KUPUJE SEVERNI TOK?
Američki investitor zatražio je dozvolu od vlade SAD-a za kupovinu rashodovanog gasovoda Severni tok 2, ukoliko bude stavljen na aukciju, objavio je Wall Street Journal u četvrtak.
Finansijer Stiven Linč podneo je zahtev američkoj vladi za dozvolu da učestvuje u nadmetanju za gasovod u slučaju da se nađe na aukciji u okviru stečajnog postupka u Švajcarskoj, prenosi Wall Street Journal.
Linč je izjavio da bi američko vlasništvo nad gasovodom dalo Vašingtonu prednost u mirovnim pregovorima sa Rusijom o okončanju rata u Ukrajini, kao i da bi služilo dugoročnim interesima SAD.
„Suština je sledeća: ovo je jedinstvena prilika u ovoj generaciji da Amerika i Evropa preuzmu kontrolu nad snabdevanjem Evrope energijom do kraja ere fosilnih goriva“, rekao je Linč za Wall Street Journal.
Za realizaciju kupovine bila bi mu potrebna dozvola Vašingtona, budući da bi poslovao sa kompanijama koje su pod američkim sankcijama.
Operater gasovoda Severni tok 2 je filijala ruske državne energetske kompanije Gasprom.
U septembru 2022. godine, serija eksplozija oštetila je i prekinula rad gasovoda Severni tok 1 i 2.
Dok je Severni tok 1 transportovao ruski gas u Nemačku, Severni tok 2 nikada nije pušten u rad zbog rata u Ukrajini i političkih nesuglasica koje su usledile.
Prevod: Na ovaj način SAD će moći u potpunosti kontrolisati energetsku mrežu Evropske Unije, pa i njen sam napredak i moguće želje da budu jednoga dana nezavisne od strane Amerike.
Fon der Lajen zagovara „odbrambenu uniju“ EU
Predsednica Evropske komisije pozdravila je „istorijski“ plan ponovnog naoružavanja bloka
Von der Lajen je nedavno reklamirala predstavljeni plan za prikupljanje 800 milijardi evra (868 milijardi dolara) kao „istorijski“ korak u jačanju vojske EU. „Ovo može biti temelj evropske odbrambene unije“, rekla je ona, dodajući da bi blok mogao da se „udruži sa drugim zemljama istomišljenika, kao što su Velika Britanija, Norveška ili Kanada“.
CNN se pita da li NATO može preživeti bez Sjedinjenih Država?
Evropa se suočava sa surovom novom realnošću u kojoj više nije sigurno da će Sjedinjene Američke Države ostati okosnica NATO-a – saveza koji gotovo 80 godina garantuje bezbednost kontinenta.
Javna netrpeljivost predsednika Donalda Trampa prema ukrajinskom lideru Volodimiru Zelenskom, njegovo približavanje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i nedavne izjave u kojima dovodi u pitanje da li bi branio NATO saveznike „ako ne plate“ naterale su evropske lidere da razmotre do sada nezamislivo – da li su SAD pouzdan bezbednosni partner u trenutku kada je Evropa pogođena najvećim ratom od 1940-ih?
Međutim, NATO bez SAD-a daleko je od nemoćnog – savez raspolaže s više od milion vojnika i modernim naoružanjem iz 31 druge zemlje članice. Takođe, analitičari ističu da Evropa ima bogatstvo i tehnološko znanje da se sama brani, bez oslanjanja na SAD.
Prema podacima NATO-a, SAD i Nemačka su najveći finansijeri vojnog budžeta Alijanse, civilnog budžeta i programa bezbednosnih investicija, sa udelom od gotovo 16% svaka, dok Velika Britanija učestvuje sa 11%, a Francuska sa 10%. Analitičari tvrde da Evropa ne bi imala veliki problem da nadoknadi doprinos Vašingtona.
Ako se evropske zemlje ujedine i investiraju u odgovarajuću vojnu opremu, Evropa „bi mogla da predstavlja ozbiljan konvencionalni i… nuklearni faktor odvraćanja za Rusiju“, izjavio je Ben Šrer, izvršni direktor Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS) za Evropu, tokom Zoom poziva sa CNN-om i drugim novinarima krajem februara. „Evropa sama i dalje ima kapacitete da prikupi resurse potrebne za sopstvenu odbranu, samo je pitanje da li je spremna da to učini“, dodao je Šrer.
Samo postoji jedno važno pitanje, odakle će Evropa sada da vadi resurse?